Bitka kod Markijanopolja

Bitka kod Markijanopolja vođena je 376. godine između vojske Rimskog carstva sa jedne i gotske vojske Fritigerna sa druge strane. Deo je Gotskog rata (377—382), a završena je pobedom Gota.

Bitka kod Markijanopolja
Deo Gotski rat 377-382.
Vreme 376. godina Mesto Solun Ishod Gotska pobeda
Sukobljene strane
Rimsko carstvo	Goti
Komandanti i vođe
Lupicinus	Fritigern
Jačina
10.000	5-8.000

Uvod

Gotski rat 377—382. izazvan je hunskim prolaskom kroz Vrata naroda 375. godine. Huni će izazvati Veliku seobu naroda. Goti na leto i u jesen sledeće godine stižu na dunavsku granicu Rimskog carstva gde od cara Valensa I traže dozvolu da se nasele na rimskoj teritoriji. Valens im je dozvolio da se nasele u Meziji obećavajući im zemlju, hranu i zaštitu u zamenu za njihovu borbu protiv Huna i obezbeđivanje rimskih granica. Međutim, Valens svoja obećanja nije održao. Starima i bolesnima nije dozvoljeno da pređu granicu Rima. Među Gotima je ubrzo izbila glad. Rimljani nisu mogli da ih snabdevaju niti hranom, a nisu im ni davali obećanu zemlju. Goti su bili smešteni u privremenom prostoru okruženom rimskim garnizonom. Hrane je bilo dovoljno samo za rimski garnizon, tako da su oni ostavili Gote da skapavaju od gladi. Korumpirani rimski zapovednici su im ponudili alternativan način da dođu do hrane.

Bitka

Kad se Fritigern žalio caru Valensu rečeno mu je da mogu naći hranu i trgovati u udaljenom gradu Markijanopolju. Goti nisu imali izbora, te su krenuli ka jugu, gubeći bolesne i starije putem. Kad su stigli u Markijanopolj, gradski vojni garnizon ih je sprečio da uđu u grad. Rimljani su čak bezuspešno pokušali da ubiju gotske vođe. Tada je izbila otvorena pobuna. Sam Fritigern jedva je izbegao pogibiju u bici. Goti ipak odnose pobedu.

Izvori

• Istorija starog Rima - N. A. Maškin, Naučna knjiga, 2002. godina