Bitka kod Halijarta

Bitka kod Halijarta
	Deo Korintskog rata
Vreme	395. p. n. e.
Mesto	[[]]
Sukobljene strane
Sparta	Teba
Komandanti i vođe
	Lisandar†; Pausanija II

Bitka kod Halijarta vodila se 395. p. n. e. između Sparte i Tebe i označila je početak Korintskog rata. Spartanska vojska je poražena za vreme pokušaja da zauzme grad Halijart u Beotiji. U toj bici poginuo je spartanski vojskovođa Lisandar. Kralj Pausanija II predvodio je drugu spartansku vojsku, koja nije stigla na vreme, a kada su stigli povukli su se. Pausanija II je zbog toga bio optužen za izdaju i pobegao je iz Sparte. Najveću korist od početka Korintskog rata imala je Persija, jer se spartanski kralj Agesilaj II povukao iz rata sa Persijom.

Povod i uzroci Korintskog rata

Spartanski kralj Agesilaj II ratovao je protiv Persije u Maloj Aziji. Persija je zbog toga odlučila da Sparti stvori probleme u Grčkoj, pa je počela da finansira spartanske neprijatelje. Satrap Farnabaz odlučio je da podmiti Grke, pa je dao novac Timokratu sa Rodosa, a ovaj je delio novac gradovima u grčkoj potičući ih protiv Sparte. Timokrat je tokom 396. i 395. p. n. e. uspeo da pridobije Atinu, Tebu, Korint i Argos da započnu rat protiv Sparte.

Spartanska hegemonija nakon pobede u Peloponeskom ratu i njena agresivna politika odvraćala je mnoge spartanske saveznike. Kada se uz to pojavila mogućnost persijske podrške tada su neke države, a posebno Teba pristale da započnu rat protiv Sparte. Ipak nisu htjeli da direktno objave rat Sparti, pa su nahuškali svoje saveznike Lokrane da započnnu rat sa Fokidom ubirući porez iz spornih oblasti. Fokida je zbog toga napala Lokrane, a Teba se umešala i osvojila Fokidu. Fokiđani su nakon toga zvali Spartu da im pomogne. Sparta je tako našla povod da kazni Tebu zbog nekih ranijih tebanskih postupaka.

Dve spartanske vojske

Spartanci su za rat protiv Tebe odredili dve vojske. Jednom je zapovedao Lisandar, a drugom Pausanija II. Lisandrova vojska sastojala se od Fokiđana i drugih saveznika iz severozapadne Grčke, a Pausanijina se sastojala od Spartanaca i peloponeskih saveznika. Plan je bio da Pausanija ide oko planine Kiteron i da odatle napadne Beotiju, a da Lisandar ide kroz Fokidu i da se onda spoje da bi koordinisano napali. Pausanija II je kasnio nekoliko dana. Osim toga Lisandar je po kuriru zamolio Pausanija da ovaj krene kroz Plateju, da bi se sastali kod Halijarta.

Kurir koji je nosio pismo pao je u ruke Tebanaca. Tebanci su bili upoznati sa spartanskim planom, pa su požurili. Dali su Atinjanima da čuvaju Tebu, a sami su stigli u Halijart pre Lisandra. Lisandar nije bio svestan da je mnogo tebanskih vojnika stiglo u Halijart i oko njega. Tebanci su deo vojske rasporedili u Halijart, a deo van grada kako bi iznenada napali Lisandrovu vojsku iz pozadine. Lisandar je najpre čekao Pausanija na jednom brdu kraj Halijarta, ali kako je dan prolazio, a Pausanija II još nije stigao, nije mogao da bude neaktivan, pa je krenuo prema zidinama Halijarta. Tebanci su se bili pritajili unutar grada i čekali su da Lisandar dođe. Kada je Lisandar sa prethodnicom prišao zidinama grada oni su naglo otvorili kapije i napali Lisandrovu vojsku. Ubili su Lisandra. Lisandrova prethodnica se vratila do glavnine vojske, a onda ih je napala tebanska vojska, koja je čekala van Halijarta. Iznenadnim napadom razbili su Lisandrovu vojsku, koja je pobegla na brda. Tokom te bitke poginulo je oko 1.000 Lisandrovih vojnika. Fokiđani su pobegli, ali onda su zauzeli zasede na pogodnom terenu i tu su Tebancima naneli velike gubitke. Palo je oko 300 Tebanaca.

Posle bitke

Pausanija II je vest o nesreći čuo dok je bio na putu od Plateje do Tespije. Sa vojskom je došao do Halijarta. Pausanija je sa Tebancima sklopio primirje, da bi pokupio mrtvog Lisandra i ostale njegove vojnike. Čim su izašli iz Beotije pokopali su Lisandra na prijateljskoj zemlji. Kada se Pausanija II vratio u Spartu bio je optužen za izdaju. Lisandrova stranka optuživala ga je da je prekasno stigao na bojno polje, a i kad je stigao da nije napao Tebu. Pošto je smatrao da će ga osuditi na smrt pobegao je u Tegeju, a presto je nasledio njegov maloletni sin Agesipolid I. Pogibijom Lisandra i begom Pausanija Sparta je ostala bez dva od tri vodeća aktera spartanske politike. Ostao je samo kralj Agesilaj II.

Bitkom kod Halijarta započeo je Korintski rat, koji će trajati od 395. do 387. p. n. e. Borbe su se nastavile 394. pre n. e, kada su se Teba i Atina uz pomoć Korinta i Argosa borile protiv Sparte u bici kod Nemeje i bici kod Koroneje. Od Korintskog rata najveću korist imala je Persija koja ga je i potakla. Agesilaj II se zbog Korintskog rata povukao iz rata sa Persijom u Maloj Aziji.

Vidi još

Izvori

Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa Istorijske enciklopedije gde je dostupan pod Creative Commons Attribution-Share Alike License 3.0

Plutarh, Lisandar
Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
Diodor sa Sicilije
Seager, Robin (1994). „The Corinthian War”. The Cambridge Ancient History. 6. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23348-4.