Bitka na Katalaunskim poljima (274)

Bitka na Katalaunskim poljima se dogodila 274. između rimskog cara Aurelijana i galskog cara Tetrika kod današnjeg francuskog grada Šalon an Šampanj. Označila je kraj nezavisnog Galskog carstva i unifikaciju Rimskog carstva nakon trinaest godina separacije.

Pozadina

Nakon što je Aurelijan ugušio pobune u istočnom delu Rimskog carstva, započeo je pripreme za pokoravanje Galskog castva, koje su se završile do početka 274. U međuvremenu, Tetrik je gubio kontrolu nad svojim carstvom, suočavajući se sa napadima germanskih plemena i unutrašnjim problemom u vidu pobune Faustina, provincijskog upravnika.

Tetrik je naredio svojim snagama da napuste Rajnu i odu na jug, gde su se susrele sa rimskom vojskom na Katalaunskim poljima.

Bitka

Aurelijanova vojska je imala bolju obuku i komandu. Kad je Tetrik zarobljen usred bitke, Aurelijanove snage su razbile rajnske snage. Bitka je ostala u dugogodišnjem sećanju zbog velikog broja poginulih.

Posle bitke

Zbog skupo plaćene pobede odbrana rajnske oblasti je postala teža. Narednih godina, Alemani i Granci su napali Porajnje, zauzevši tvrđave i uništivši gradove.

Nakon bitke na Katalaunskim poljima, Tetrik i njegov sin Tetrik Drugi su odvedeni u Rim, gde su predstavljeni kao plen. Tetrik je pošteđen daljih kazni. Umesto toga, Aurelijan ga je proglasio upravnikom regije Lakuanije u južnoj Italije.

Istorijske kontraverze

Istoričari raspravljaju oko toga da li je Tetrik stvarno hteo da se bori na Katalaunskimpoljima. Razni stariji izvori navode da nije bio zadovoljan sa položajem galskog cara. Prema njima, Tetrik je svesno doveo svoju vojsku u nezavidnu situaciju i napustio je na početku bitke, nakon što je prethodno ugovorio izdaju sa Aurelijanom.

Međutim, savremeni istoričari smatraju da je priča o Tetrikovoj nelojalnosti plod Aurelijanove propagande. Objašnjavaju da je Aurelijan sprečio teške gubitke svoje vojske naredivši Tetriku da se preda. Carstvu je trebalo ljudstvo za odbranu Galije od varvarskih napada, a bitka na Katalaunskim poljima je ostavila rajnsku granicu bez zaštite i izložila je napadima Franaka i Alemana.

Čini se da Gibonovo objašnjenje pruža odgovor na ove primedbe. Prema Gibonu, Tetrika su uslovile njegove legije pod pretnjom smrću da prihvati i čuva Postumov purpur. Predaju bez bitke one bi videle kao čin najcrnje sramote i izdaje. Sećanje na slavnog i nezavisnog vojskovođu, koji je osnovao nezavisnog Galsko carstvo, moglo se uništiti samo po ceni njihovog istrepljenja.

Druga kontraverza se tiče datuma bitke. Iako većina antičkih i modernih istoričara smeštaju bitku 273, ili 274, nakon pada Zenobije, Gibon je datira pre 270. ili 271 na osnovu Aurelijanovog pisma, kojeg donosi Carska istorija. Ovaj spis implicira da je Firm bio poslednji uzurpator (ugušen 274).