Bitka u zalivu Sačeon
Bitka u zalivu Sačeon (29. maja 1592) bila je pobeda korejanskog admirala Ji Sun Sina nad japanskom mornaricom tokom Japanske invazije Koreje (1592-1598). Ova bitka bila je prva u nizu od 4 bitke tokom druge korejske pomorske ofanzive 1592. godine, koja je trajala od 29. maja do 10 juna.[1]
| Druga korejska pomorska kampanja 1592. | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Bitka je vođena uz južnu obalu provincije Kjongsang. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Kamei Šigenori (Tangpo) Kitadžima Tošijaki † (Julpo) |
Ji Sun Sin  Vun Kjun Ji Ok Ki (od 4. juna) | ||||||||
| Jačina | |||||||||
|
13 brodova (Sačeon) 21 brod (Tangpo) 26 brodova (Tanganpo) 7 brodova (Julpo) |
26 ratnih i 20 pomoćnih brodova[1] 51 ratni i 50 pomoćnih brodova (posle 4. juna)[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
|
13 brodova (Sačeon) 21 brod (Tangpo) 26 brodova (Tanganpo) 7 brodova (Julpo) Ukupno: 67 u celoj kampanji | neznatni | ||||||||
Pozadina uredi
Da bi se razumeo stvarni odnos snaga u pomorskim bitkama između Korejanaca i Japanaca u ovo vreme, nije dovoljno analizirati samo broj angažovanih brodova: plovne karakteristike, čvrstina i naoružanje brodova bili su od daleko većeg značaja.[2]
Japanci su tokom invazije koristili dve vrste ratnih brodova: velike (atakebune) i srednje (sekibune). Korišćeni su i manji, pomoćni brodovi (kobaja), uglavnom za izviđanje. Iako su bili građeni tako da podsećaju na ploveće tvrđave (paluba srednjih i velikih brodoba bila je sa sve 4 strane okružena grudobranima sa puškarnicama, podsećajući na drvenu kutiju na brodskom koritu), njihovi grudobrani od drveta, bambusa i platna bili su namenjeni za odbranu od strela i arkebuza, i čak ni najveći japanski brodovi tipa atakebune nisu mogli da izdrže pogotke korejskih topova u borbi na odstojanju. Većina japanskih brodova bila je tipa sekibune, koji su bili namenjeni za brzu plovidbu po otvorenom moru i zauzimanje drugih brodova ukrcavanjem i borbom prsa u prsa - abordažom. Pošto su građeni za brzinu, imali su uska korita i dubok gaz, a građeni su od lake kedrovine i pokretani na vesla i jedra. Većina japanskih ratnih brodova nije imala nikakvo oružje, izuzev arkebuza koje je nosila posada: iako izvrsno oružje protiv pešadije i konjice, arkebuza je bila nemoćna da probije bokove ratnog broda.[2][2][3]
Sa druge strane, korejske galije (panokseon), glavni ratni brodovi kraljevstva Čoson, bili su masivni brodovi plitkog gaza, pokretani veslima, sa dve palube i visokim grudobranima na gornjoj palubi koji su štitili posadu od hitaca i napada abordažom. Iako korejski vojnici nisu imali arkebuze, već samo lukove, svi korejski brodovi bili su naoružani topovima, čiji su projektili sa lakoćom probijali bokove japanskih brodova. To je bila suštinska razlika između japanske i korejanske pomorske taktike: dok su Japanci pokušavali da zauzmu neprijateljske brodove ukrcavanjem i borbom prsa u prsa, korejski brodovi bili su ploveće tvrđave koje su potapale neprijateljske brodove vatrom svojih topova. Osim toga, plitak gaz korejskih brodova omogućavao je laku plovidbu po plitkim priobalnim vodama i moreuzima, gde je vođena većina bitaka, gde su japanski brodovi dubokog gaza bili u nepovoljnijem položaju. Postojalo je i nekoliko brodova kornjača, ali njihov značaj bio je više moralni nego vojnički.[2][4]
U svim korejskim pomorskim pobedama tokom japanske invazije Koreje (1592-1598) - ukupno 12 bitaka - japanski brodovi potopljeni su na odstojanju vatrom iz korejskih topova dok su pokušavali da se približe za ukrcavanje i borbu prsa u prsa (abordaž), čime se mogu lako objasniti minimalni korejski gubici: dok su Japanci u 10 bitaka tokom 1592. izgubili preko 300 brodova, Korejanci nisu izgubili nijedan, a broj poginulih i ranjenih mornara bio je mali. Jedina japanska pomorska pobeda - bitka u moreuzu Čilčoljang (1597) - postignuta je tako što su korejski brodovi iznenađeni na sidrištu u uskom moreuzu i zauzeti abordažom i napadom sa kopna.[2][4][5]
Bitka uredi
Obaveštajne informacije da se Japanci spremaju da napadnu provinciju Čola u zajedničkoj operciji sa kopna i mora naveli su korejansku mornaricu da otvori drugu kampanju koja je trajala neprekidno jedanaest dana između 29. dana petog meseca i 10. dana šestog meseca 1592. Sveukupno, mornarica je vodila četiri bitke: u zalivu Sačeon (29. dana, petog meseca), Tang-p'o (luka Tang, 1. dana šestog meseca), Tangan-p'o (luka Tangan, 5. dana šestog meseca), i Jul-p'o (luka Jul, 7. dana, šestog meseca). U ovim okršajima, baš kao i u prvoj kampanji, Čoson mornarica se suočila sa malim brojem japanskih brodova. U prvoj bici kod Sač'ona, Ji je pogođen u rame, ali je uspeo da potopi trinaest japanskih brodova. Kod Sač’on-a, Ji Sun Sinov originalni izum - brod kornjača, prvi put je stavljen u akciju. Sledećeg dana u bici kod luke Tang, u kojoj je Ji-jeva flota ponovo preuzela odlučujuću ulogu, potopljeno je dvadeset japanskih brodova.[1]
Četvrtog dana šestog meseca, dan pre treće bitke na ulazu u luku Tangan, flota koju je predvodio Ji Ok Ki, Desni pomorski komandant Čola provincije, pridružio se floti Ji Sun Sina, čime je udvostručena vojna snaga korejske flote. Sledećeg dana, kombinovana flota namamila je japanske brodove, iz flote Kato Kijomase, usidrene u luci Tangan, u zamku i uništila dvadeset šest brodova na moru. Posle bitke Korejanci su odsekli 43 japanske glave. Sedmog dana kombinovana flota je krenula u gonjenje i potopila sedam lađa u moru kod luke Jul.[1]
Japanski zapovednik kod luke Tang bio je Kamei Šigenori, koji je uspeo da se izvuče, a kod luke Jul - Kitadžima Tošijaki, koji je pao u boju. Japanski zapovednici u ostalim bitkama ostali su nepoznati.[1]
Gubici uredi
U boju kod Sačona, Japanci su izgubili 12 velikih (atakebune) i 1 pomoćni brod, a kod luke Tang 9 velikih i 12 srednjih (sekibune) brodova. Kod luke Tangan kombinovana korejska flota uništila je 9 velikih, 4 srednja i 13 pomoćnih brodova, a kod luke Jul 5 velikih i 2 srednja japanska broda, sve to bez gubitaka sa korejske strane.[1]
Posledice uredi
Na kraju je druga kampanja dovela do kontinuiranog uspeha u uništavanju malih japanskih flota sa brojem potopljenih brodova od ukupno šezdeset sedam. Druga kampanja imala je važne implikacije iz perspektive vojne taktike: prvi put Leva i Desna pomorska komanda provincije Čola i Desna pomorska komanda provincije Kjongsang formirale su kombinovanu flotu koja se pokazala veoma uspešnom u sledeće dve bitke. Korejska flota je progonila japansku mornaricu od obala provincije Čola do voda pokrajine Kjongsang i potapala njihove brodove jedan po jedan.[1]
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ a b v g d Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. str. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. str. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 129—136. ISBN 978-1-317-66274-7.