Bitka u luci Angolpo
Bitka u luci Angolpo (10. jula 1592) bila je pobeda korejskog admirala Ji Sun Sina nad japanskom mornaricom tokom Japanske invazije Koreje (1592-1598).[1]
| Bitka u luci Angolpo | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Bitka je vođena uz južnu obalu provincije Kjongsang. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Kuki Jošitaka Kato Jošijaki |
Ji Sun Sin Vun Kjun Ji Ok Ki | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 42 broda | 59 ratnih i oko 50 pomoćnih brodova[1] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 20 brodova | neznatni | ||||||||
Pozadina uredi
Suprotstavljene snage uredi
Da bi se razumeo stvarni odnos snaga u pomorskim bitkama između Korejanaca i Japanaca u ovo vreme, nije dovoljno analizirati samo broj angažovanih brodova: plovne karakteristike, čvrstina i naoružanje brodova bili su od daleko većeg značaja.[2]
Japanci su tokom invazije koristili dve vrste ratnih brodova: velike (atakebune) i srednje (sekibune). Korišćeni su i manji, pomoćni brodovi (kobaja), uglavnom za izviđanje. Iako su bili građeni tako da podsećaju na ploveće tvrđave (paluba srednjih i velikih brodoba bila je sa sve 4 strane okružena grudobranima sa puškarnicama, podsećajući na drvenu kutiju na brodskom koritu), njihovi grudobrani od drveta, bambusa i platna bili su namenjeni za odbranu od strela i arkebuza, i čak ni najveći japanski brodovi tipa atakebune nisu mogli da izdrže pogotke korejskih topova u borbi na odstojanju. Većina japanskih brodova bila je tipa sekibune, koji su bili namenjeni za brzu plovidbu po otvorenom moru i zauzimanje drugih brodova ukrcavanjem i borbom prsa u prsa - abordažom. Pošto su građeni za brzinu, imali su uska korita i dubok gaz, a građeni su od lake kedrovine i pokretani na vesla i jedra. Većina japanskih ratnih brodova nije imala nikakvo oružje, izuzev arkebuza koje je nosila posada: iako izvrsno oružje protiv pešadije i konjice, arkebuza je bila nemoćna da probije bokove ratnog broda.[2][2][3]
Sa druge strane, korejske galije (panokseon), glavni ratni brodovi kraljevstva Čoson, bili su masivni brodovi plitkog gaza, pokretani veslima, sa dve palube i visokim grudobranima na gornjoj palubi koji su štitili posadu od hitaca i napada abordažom. Iako korejski vojnici nisu imali arkebuze, već samo lukove, svi korejski brodovi bili su naoružani topovima, čiji su projektili sa lakoćom probijali bokove japanskih brodova. To je bila suštinska razlika između japanske i korejanske pomorske taktike: dok su Japanci pokušavali da zauzmu neprijateljske brodove ukrcavanjem i borbom prsa u prsa, korejski brodovi bili su ploveće tvrđave koje su potapale neprijateljske brodove vatrom svojih topova. Osim toga, plitak gaz korejskih brodova omogućavao je laku plovidbu po plitkim priobalnim vodama i moreuzima, gde je vođena većina bitaka, gde su japanski brodovi dubokog gaza bili u nepovoljnijem položaju. Postojalo je i nekoliko brodova kornjača, ali njihov značaj bio je više moralni nego vojnički.[2][4]
U svim korejskim pomorskim pobedama tokom japanske invazije Koreje (1592-1598) - ukupno 12 bitaka - japanski brodovi potopljeni su na odstojanju vatrom iz korejskih topova dok su pokušavali da se približe za ukrcavanje i borbu prsa u prsa (abordaž), čime se mogu lako objasniti minimalni korejski gubici: dok su Japanci u 10 bitaka tokom 1592. izgubili preko 300 brodova, Korejanci nisu izgubili nijedan, a broj poginulih i ranjenih mornara bio je mali. Jedina japanska pomorska pobeda - bitka u moreuzu Čilčoljang (1597) - postignuta je tako što su korejski brodovi iznenađeni na sidrištu u uskom moreuzu i zauzeti abordažom i napadom sa kopna.[2][4][5]
Bitka uredi
Korejska odlučujuća pobeda kod ostrva Hansan (8. jula) praćena je još jednom pobedom (desetog dana sedmog meseca) kod Angol-poa gde je iznenadni napad Ji Sun Sin-ove kombinovane flote uništio dvadeset brodova elitne mornarice predvođene Kuki Jošitakom i Kato Jošiakijem, pri čemu je gubitak iznosio otprilike oko polovine njihovih snaga. Pošto više nije bio u stanju da pruža otpor, ostatak japanskih snaga je pobegao pre zore.[1]
Posledice uredi
Pobedama kod ostrva Hansan i Angolpo-a (8-10. jula 1592) korejska mornarica ostvarila je dominaciju u korejskim vodama: japanska mornarica je po Hidejošijevom naređenju počela da izbegava pomorske bitke i prešla u odbranu luka i pomorskih puteva, a pomorsko snabdevanje japanske vojkse u Koreji postalo je veoma otežano.[1]
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ a b v g d Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 120—127. ISBN 978-1-317-66274-7.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. str. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. str. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ Lewis, James B. (2014-12-05). The East Asian War, 1592-1598: International Relations, Violence and Memory (na jeziku: engleski). Routledge. str. 129—136. ISBN 978-1-317-66274-7.