Biljna ontogeneza

Biljna ontogeneza (ὤν, gen. ὄντος - biće i γένεσις - nastajanje) individualni je razvoj, odnosno sveukupnost sukcesivnih morfoloških, fizioloških i biohemijskih transformacija koje pretrpi organizam od oplođenja (kod generativne reprodukcije), ili od momenta odvajanja od matičnog organizma (kod vegetativnog razmnožavanja) do kraja života. Termin "ontogeneza" u nauku je 1866. godine uveo Ernst Hekel. Tokom ontogeneze odvija se proces realizacije genetske informacije dobijene od roditeljskih individua.

Kod biljaka ontogeneza je proces transformacija od zigota iz koga nastaje organizam do formiranja gameta od strane tog organizma. Ontogeneza biljaka ima embrionalnu fazu (od zigota do klijanja), juvenilnu (od klijanja do formiranja cvetova) i reproduktivnu, generativnu ili adultnu (od formiranja cvetova do formiranja gameta). U okviru reproduktivne faze su i sporogeneza (stvaranje spora) i gametogeneza (stvaranje gameta).

Faze ontogeneze

Životni ciklus biljaka sastoji se iz dve faze:

• vegetativne
• reproduktivne

Njihovo trajanje varira u zavisnosti od predstavnika biljaka. Generalno je u najvećoj meri uslovljena dužinom životnog ciklusa. Kod jednogodišnjih biljaka obe faze su kratke, dok su kod višegodišnjih duže.

Vegetativna faza

Predstavlja fazu u razviću biljaka koja obuhvata razvitak embriona, klijanje semena, kao i rast i sazrevanje biljke.

Seme i njegovo klijanje

Seme je klasičan primer evolutivne prilagođenosti kod biljaka i jako važan faktor pri njenom razmnožavanju koji u priličnoj meri doprinosi opstanku biljaka. Seme se sastoji od semenjače, klice i tkiva za magacioniranje. Prva ima ulogu u zaštiti embriona od faktora iz spoljašnje sredine koji bi mogli na njega da utiču. Klica je u stvari taj embrion koji se prethodno razvio i koji začetak biljke koja će od njega nastati, a tkiva za magacioniranje sadrže rezervne materije(skrob, proteine, masti).

Pri dovoljnom prisutstvu kiseonika, vode i odgovarajućoj temperaturi dolazi do klijanja, osim kod dormantnog semena, za koje su potrebni i dodatni uslovi. Ono počinje imbibicijom, odnosno usvajanjem vode, koje je prethodno u semenu bilo samo u minimalnim količinama. Dolazi do aktivacije pojedinih enzima, pojačava se disanje čime se stvaraju uslovi za nastanak ATP-a. Kako je on nosilac energije, neophodne za dobijanje organskih supstanci, posle njegove nagradnje klijavac se dalje razvija.

U zavisnosti od toga da li kotiledoni ostaju u zemlji ili izlazi u spoljašnju sredinu klijanje delimo na:

• hipogeično-prvi slučaj
• epigeično-drugi slučaj

Rast

Rastenje biljke je posledica razmnožavanja i rasta biljnih ćelija. Rast se odvija u pojedinim delovima biljke, koje se nazivaju zonama izduživanja. Rast biljke, uslovljen rastom i povećanjem broja biljnih ćelija možemo podeliti na sledeća faze:

1. deoba
2. rast
3. diferencijacija

Poslednja faza obuhvata uspostavljanje funkcija koje će te ćelije obavljati.

Kraj vegetativne faze

Kada biljka stekne određen nivo razvijenosti ova faza se završava i počinje nova- reproduktivna faza. Treba napomenuti da nije neophodno postojanje te druge faze, pa je moguće da ne dođe do nje. Tako je vernalizacija faktor koji na to bitno utiče.

Reproduktivna faza

Ovoj fazi pripada razvitak cveta, ploda i semena, kao i starenje biljke.

Razvijanje ploda

Glavni članak: Plod

Pošto dođe do cvetanja biljke, sledi njeno oprašivanje. Polen sa prašnika(1) jedne biljke se prenosi na tučak(2) drugih biljaka iste vrste, gde dolazi do oplođenja. Pošto se ono desi nastaje plod i nova semena, pa ceo ciklus počinje ispočetka.

Starenje biljke

Proces starenja kod listopadnih biljaka se ogleda u odbacivanju listova. Pošto se organske supstance smeštene u njima povlače u izdanke i pupoljke i tako se čuvaju za novu vegetativnu fazu. Pošto se hlorofil delovima razgrađuje lišće gubi svoju karakterističnu zelenu boju. Promene su uslovljene i uticajem biljnih hormona.

Vidi još

• Ontogenetsko razviće čoveka
• Ontogenetsko razviće

• Cvet
• Razviće biljaka

Spoljašnje veze

• Recapitulation theory(jezik: engleski)

Literatura

• Radomir Konjević. Gordana Cvijić. Jelena Đorđević. Nadežda Nedeljković. „Biologija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera“. 2008. Zavod za udžbenike. Beograd.
• Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.