Blagoslovi
Blagoslovi su kratke forme narodnih umotvorina i predstavljaju želje koje se kazuju dragim osobama i poštovanim bićima. Govore se biranim rečima, uzvišenim tonom, tako da lepo zazvuče, obraduju osobu kojoj su namenjeni i zadive skup pred kojim se objavljuju.[1]
.jpg)
Etimologija uredi
Reč blagoslov je slovenskog porekla i doslovno znači „blaga reč” (dobra reč), dok glagolski oblik blagosloviti znači blago (dobro) govoriti. U svojoj suštini, i po svome unutrašnjem smislu, blagoslov je dobra molitvena želja da blagodat Božija dođe na ono lice ili na ono što se blagosilja.[2]
Poreklo blagoslova uredi
Blagoslovi su utvrđene, najčešće stihovane, dobronamerne želje koje se prenose u tradiciji i zasnivaju se na magijskoj sugestivnosti.[3] Kao zakletve i kletve, i blagoslovi sežu u duboke korene civilizacije i čvrsto su povezani sa verovanjem u magijsku moć reči.[4]
Prilike u kojima se izgovaraju blagoslovi uredi
Obično se kazuju pri susretima i rastancima ili u svečanim prilikama, kada poprimaju oblik zdravice. Nekada davno blagoslovi su bili deo drevne bele magije, za koju se mislilo da može da pomogne cenjenim osobama i da im donese dobro u život. Blagoslovi se često izriču sa: „da bog da!”.
| „ | Da bog da se hiljadili takvi junaci! | ” |
Oblici blagoslova uredi
Blagoslovi imaju različite oblike. Obično koriste poređenja po sličnosti (slobodan kao ptica) ili po suprotnosti, kada se izriču kao prividna kletva sa suprotnim značenjem (obraz crn kao sunce).[3] Najčešći oblici blagoslova su sledeći:
- kao pozdravi i otpozdravi:
| „ | Srećan ti uranak i miran danak! Srećan ti put i zdravo se domu vratio! |
” |
- kao zahvalnost za učinjeno delo:
| „ | Da bog da stekao bijele pčele! Hvala ti od neba do zemlje! |
” |
- kao pohvale:
| „ | Živ bio majci koja te rodila! U srebro ti se okovala! |
” |
- šaljive, sa suprotnim značenjem, sa veselim ili zluradim tonom:
| „ | Srećan bio kud putem hodio i vodom bodrio. Da bog da jedan drugome omrzli ko lebac i so |
” |
U zdravicama blagoslovi dobijaju poetsku lepotu:
| „ | Neka ti se prelivaju bačve sa vinom, - domovi životom i zdrljavljem, - a polja rodom i berićetom, da bog da! | ” |
Blagoslovi se često vezuju i za vladare, i kroz generacije prenose ocene i o prirodi njihove vladavine. Blagoslov hrišćanske gospode i prevednost rodonačelnika učvrstili su sećanja na svetorodnu lozu Nemanjića:
| „ | Što nosili, svijetlo vam bilo, - Što rodili, sve vam sveto bilo! | ” |
Blagoslovi u narodnim pesmama uredi
U srpskim narodnim pesmama često se sreću blagoslovi. Imaju funkciju da otkriju psihološke ili etičke odnose između likova. često se vezuju za vladare i oslikavaju čitav period o kome pesma peva i ulogu istorijske ličnosti u datoj epohi.[3] Tako u narodnoj pesmi „Uroš i Mrnjavčevići” car Uroš blagosilja kraljevića Marka:
| „ | Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv´jetlo na divanu, tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo dok je sunca i dok je mjeseca! |
” |
Blagoslov u religiji uredi
U pravoslavnim religijskim običajima blagoslov je radnja kojom se Gospod priziva da izlije svoju milost na nekoga.[5]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Srpske narodne umotvorine. BEOGRAD: Kreativni centar. 2016. str. 255. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „Blagoslov”. Zvanični veb-sajt. Srpska pravoslavna crkva Sv. Sava u Londonu. Pristupljeno 28. 9. 2020.
- ^ a b v Milošević-Đorđević, Nada (2016). „O blagoslovima”. Srpske narodne umotvorine. BEOGRAD: Kreativni centar. str. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ Samardžija, Snežana (2016). „O blagoslovima”. Srpske narodne umotvorine. BEOGRAD: Kreativni centar. str. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „O UZIMANjU BLAGOSLOVA”. Srpske pravoslavne ikone. Pristupljeno 28. 9. 2020.