Bogdan Kosanović
Bogdan Kosanović (Kunić, 2. jul 1892 — Tuzla, 19. septembar 1964) bio je srpski lekar-hirurg, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, profesor Medicinskog fakulteta i dopisni član SANU.[1]
| Bogdan Kosanović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. jul 1892. |
| Mesto rođenja | Kunić, Plaški, Austrougarska |
| Datum smrti | 19. septembar 1964. (72 god.) |
| Mesto smrti | Tuzla, SFR Jugoslavija |
Mladost, obrazovanje i rana karijera uredi
Rođen je 2. jula 1892. godine u selu Kuniću, opština Plaški. Osnovnu školu završio je u Plaškom, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Medicinski fakultet je završio u Beču gde je i doktorirao 1919. godine. Za vreme studija bio je proganjan kao Srbin.
Specijalizaciju iz hirurgije završio je 1922. godine. Bio je asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, šef hirurškog odseka i šef odeljenja za grudnu hirurgiju.[2]
Ratni hirurg u Drugom svetskom ratu uredi
U martu 1941. godine mobilisan je kao rezervni sanitetski potpukovnik i raspoređen u Niš, gde je posle bombardovanja Niša obradio i lečio preko 2.000 ranjenika.
Za vreme okupacije i Nedićeve vladavine bio je otpušten iz državne službe, kao nacionalno nepodoban.
Prvih dana septembra 1944. godine stupio je u Narodnooslobodilačku vojsku kao šef hirurške ekipe Prvog proleterskog korpusa[3] i učestvovao u spasavanju i lečenju ranjenika u borbama po Srbiji i u oslobođenju Beograda. Kada je formirana Prva armija Narodnooslobodilačke vojske postavljen za upravnika i glavnog hirurga armijske hirurške poljske pokretne bolnice u kojoj je sa velikim naporima obrađivano hiljade ranjenika na Sremskom frontu i u završnim operacija preko Slavonije i dalje prema zapadu.
Od jula do decembra 1945. godine bio je glavni hirurg bolničkih centara Treće armije, i sa te je dužnosti demobilisan i preveden u rezervu u činu sanitetskog pukovnika JA.
Posleratni period uredi
Posle demobilizacije, od decembra 1945. do februara 1965. godine bio je šef hirurškog odeljenja Gradske bolnice u Beogradu[traži se izvor] i vanredni profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U decembru 1955. godine izabran je za redovnog profesora hirurgije na Medicinskom fakultetu i postavljen za upravnika Prve hirurške klinike odakle je penzionisan 31. decembra 1963. godine.[1]
Dugogodišnjim radom stekao je zavidnu hiruršku tehniku i postigao izuzetan uspeh ne samo u stručnom nego i u naučnom i nastavnom pogledu. Profesor dr. Kosanović bio je jedan od vrhunskih hirurga, obdaren virtuoznom manuelnom tehnikom i vrstan poznavalac savremene hirurške nauke i čovek visoke savesti. Negovao je izuzetno human odnos prema pacijentima i saradnicima. Publikovao je preko 100 naučnih i stručnih radova i svih grana hirurgije. Naročito je zaslužan za razvoj grudne hirurgije, organizujući još 1933. godine uzorno grudno-hirurško odeljenje, prvo na prostorima bivše Jugoslavije.
Kao nastavnik hirurgije vešto je prenosio znanje i svoja iskustva na mnoge generacije hirurga od kojih su neki postali vanredni i redovni profesori hirurgije i docenti, a veći broj šefovi hirurških odeljena po bolnicama širom Jugoslavije.
Kao društveni radnik profesor Kosanović je još od 1919. godine bio član Srpskog lekarskog društva, u kome je aktivno radio u plenumu i u sekcijama. Bio je član i pet godina predsednik Hirurške sekcije u kojoj je neprekidno stručno i naučno sarađivao. Kao aktivan član Ftiziološke sekcije bio je inicijator hirurškog lečenja plućne tuberkuloze. Bio je osnivač Kancerološke sekcije i njen predsednik deset godina, a od 1962. godine doživotni počasni predsednik. Na njegovu inicijativu osnovano je Društvo kancerologa Jugoslavije i kao njen predsednik na prvom Kongresu 1961. godine okupio oko 600 učesnika sa više od 500 prijavljenih radova. Od 1959. godine profesor Kosanović je bio predstavnik Jugoslavije u Međunarodnoj uniji za borbu protiv raka. Bio je član Međunarodnog hirurškog društva.
Na njegovu inicijativu i zalaganje još 1935. godine osnovan je Odsek za transfuziju krvi i uvedena upotreba konzervisane krvi. Bio je dugogodišnji član redakcionog odbora Vojno-sanitetskog pregleda, a od 1959. godine član redakcionog odbora Srpskog arhiva. Bio je član uprave, potpredsednik i predsednik Udruženja nastavnika Medicinskog fakulteta i član uprave Udruženja nastavnika Beogradskog univerziteta.
Učestvovao je na nekoliko kongresa hirurga sa zapaženim saopštenjima.
Odlikovan je Ordenom zasluge za narod drugog reda i Ordenom rada drugog reda.[1] Dodeljena mu je Plaketa za požrtvovan rad u Srpskom lekarskom društvu. Nekoliko puta je pohvaljivan i nagrađivan.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 5. decembra 1963. godine. Umro je 19. septembra 1964. godine u Tuzli.[1] Poshumno ga je uvredio njegov nećak primarijus Zlatar dr. Bogdan, inače akademik Srpske kraljevske akademije nauka i inovatora, navodeći neistinu u svojoj knjizi Plaški kroz vekove, da je mobilisan i odveden na Sremski front a istina je da se ranije dobrovoljno opredelio za partizanski pokret.
Reference uredi
- ^ a b v g Članovi: Bogdan Kosanović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), Srpska akademija nauka i umetnosti, zvanični sajt
- ^ „Hirurgija sa anesteziologijom: Istorijat“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013), Medicinski fakultet u Beogradu
- ^ Znaci: Sanitetska služba u NOR Jugoslavije 1941—1945, grupa autora, knjiga prva, pristup 20.8.2013
Literatura uredi
- Zlatar, Bogdan M. Plaški kroz vekove, autorsko izdanje. 2011. ISBN 86-914885-0-5.
- Vorkapić, Milan. Plaščanska dolina, autorsko izdanje, 2012
