Boing 727
Boing 727 (engl. Boeing 727) je uskotrupni tromotorni avion za srednje linije koji može da nosi do 189 putnika. Prvi model poleteo je 1963. godine i dugo je bio najpopularniji avion na svetu.
Istorija uredi
Posle velikog uspeha Boinga 707 (Boeing 707), odgovorni su znali da će proizvodnu liniju morati da prošire avionom za kratke i srednje linije. U februaru 1956. godine Boing je počeo da analizira tržište i potrebe avio-kompanija. Utvrđeno je da slaba infrastruktura na aerodromima zahteva avion koji može da sleće i poleće sa kratkih pista i može lako da se održava.
"Preliminarna dizajnerska grupa“ Boinga iznela je preko 70 različitih predloga za konstrukciju novog aviona, uz procenu da bi moglo da bude prodato oko 300 komada nove letelice, koja bi pri tome zadržala dobar deo konstrukcije tada već popularnog Boinga 707 (Boeing 707).
Za bolje performanse bila je potrebna i nova konstrukcija krila, pa je od samog početka rešeno da motori budu postavljeni na zadnjem delu aviona. Isprobane su varijante sa dva i četiri motora prikačena na zadnji deo trupa, ali je na kraju odlučeno da avion ima tri motora - po jedan sa svake strane trupa i treći na vrhu trupa, ispred repa. Iako je avion u početku trebalo da dobije Rols Rojs Spej motore, Prat i Vitni razvio je kasnije veoma popularni JT8D motor upravo za Boing 727.
Krilo novog aviona dobilo je prednja zakrilca koja su značajno smanjila dužinu piste potrebne za poletanje, dok su motori dobili mogućnost reversa, za što brže zaustavljanje po sletanju. Još dva noviteta bitno su doprinela popularnosti Boinga 727. Avion je dobio svoje mehaničke stepenice u repu, pomoću kojih su putnici mogli da izlaze iz aviona i na aerodromima koji nisu imali potrebnu opremu (pokretne stepenice). Pored toga, po prvi put je instaliran pomoćni motor (APU - Auxiliary Power Unit) koji je omogućio da avion ima hidraulički pritisak, struju i mogućnost samostalnog startovanja motora na svim aerodromima i bez ikakve pomoći sa strane.
Interesovanje za novi avion pokazali su Junajtid erlajns i Istern erlajns i na osnovu njihovih porudžbina od po 40 aviona, u avgustu 1960. godine počela je proizvodnja prvog prototipa.
Prvi Boing 727 poleteo je 9. februara 1963. godine pod komandom kapetana Lu Volika (Lew Wallick), a prvi zvanični let u bojama Istern erlajnsa usledio je 1. februara 1964. godine. Kompanije su bile izuzetno zadovoljne performansama i lakim održavanjem aviona, ali je sve veći rast putničkog saobraćaja tražio veće kapacitete nego što je model Boing 727-100 mogao da pruži.
Razvoj uredi
U avgustu 1965. godine doneta je odluka da se napravi i veća verzija ovog tipa aviona, Boing 727-200. Jedina značajna promena bila su dva dela trupa od po 3.05 metara dužine ubačena ispred i iza krila. Nortist erlajns bila je prva kompanija koja je 14. decembra 1967. obavila let ovim tipom aviona.
Do tada je već bilo prodato preko 500 Boing 727 aviona, a dalji rast potražnje zadovoljen je modelom Boing 727-200 adv (Boeing 727-200 adv) koji je poleteo 1971. godine. Ovaj tip imao je JT8D-15 motore i mogao je uz mnogo veći domet da nosi i do 189 putnika.
Jat je svoj prvi Boing 727-200 adv dobio krajem 1973. godine. Sledeće godine već ih je bilo pet, 1980. godine sedam, a 1982. godine devet.
Poslednji model bio je Boing 727-200f koji je bio namenjen samo kargo saobraćaju i on je i odredio budućnost ovog aviona u novom dobu avijacije. Planiran je bio i Boing 727-300, ali su uvođenje kokpita sa dva pilota i znatno efikasniji motori dali prednost novom Boingu 757. Poslednjih 15 komada Boinga 727 u verziji -200f isporučeni su 1984. godine Federal Ekspresu.
Ukupno je prodato 1.832 komada ovog aviona, što ga je učinilo najboljim ikad prodavanim avionom, sve dok tu titulu nije preuzeo Boing 737.
Aktuelno uredi
Oko 900 aviona ovog tipa i dalje leti širom sveta, dok se sve veći broj njih konvertuje u kargo verzije, neke od njih sa novim motorima Rols Rojs Tej651 (Tay651) i dodatnim krilcima za bolje performanse. Veliki broj ovih aviona konvertovan je u privatne, luksuzne verzije od kojih jedan pripada i Donaldu Trampu. Boing 727 bio je i predsednički avion Josipa Broza Tita.
727-100 |
727-200
| |
|---|---|---|
| Dužina | 40,6 m
|
46,6 m
|
| Visina | 10,4 m
|
10,4 m
|
| Raspon krila | 32,9 m
|
32,9 m
|
| Kapacitet | 131
|
189
|
| Maksimalna težina |
72.570 kg
|
95.300 kg
|
| Brzina | 960 km/h
|
960 km/h
|
| Dolet | 5.000 km
|
4.020 km
|
Avion Boing 727 u Jugoslaviji uredi
Stalno povećanje evromediteranskog saobraćaja zahtevalo je da JAT uvede avione većeg kapaciteta, pa je od 1973 do 1981. godine u flotu uključeno 9 aviona Boing 727-200 Advanced, od kojih su prva dva doletela juna 1974. a treći decembra iste godine. Sledeća dva su preuzeta marta 1975. Nakon pet godina u flotu JAT-a su uključena još dva Boinga 727-200, dok su osmi i deveti sleteli u Beograd 30. decembra 1981. godine. Ovi avioni su se uspešno koristili na domaćim i međunarodnim linijama a povremeno su iznajmljivani i drugim avio kompanijama. Poslednji avioni ovog tipa su isključeni iz JAT-ove flote 2005. godine.
Druga jugoslovenska avio kompanija Aviogeneks je 1983. godine uvela u svoju flotu dva aviona Boing 727-200, treći je uveden 1985. godine, a poslednja dva 1990. godine tako da ih je ukupno imala 5 komada. Svi ovi avioni su korišćeni za čarter letove na evromediteranskim linijama.
Dva aviona Boing 727 je jugoslovenska vlada kupila za potrebe Predsednika Jugoslavije maršala Josipa Broza Tita.
Prvi avion 727-200 je isporučen jugoslovenskoj vladi 1975. godine i tada je dobio vojni serijski boj 14301 koji je marta 1978. godine promenjen u 74301. Upisan je u registar za civilnu vazdušnu plovidbu 31. jula 1975. godine, sa registarskim brojem YU-AKH a kao vlasnik je naznačen JAT. U vojnoj službi je od 14. avgusta 1975. do 1983. godine. Prodat je i ušao u flotu Aviogeneksa 1. februara 1983. godine, gde je ostao do 1987. godine. Tokom 1987. godine bio je iznajmljen danskoj avio komapniji Sterling Airways. Prodat je 26. septembra 2006. američkoj kompaniji Pennant Aviation, Llc – Memphis, Tennessee (TN).
Drugi Boing 727 – 200, je isporučen jugoslovenskoj vladi 26. juna 1975. godine i tada je dobio vojni serijal 14302 koji je marta 1978. godine promenjen u 74302. Upisan je u registar za civilnu vazdušnu plovidbu 20. marta 1975. godine, sa registracijom YU-AKD a kao vlasnik je naznačen JAT. U službi od 03. jula 1975. do 1983. godine. I on je prodat Aviogeneksu i tamo leti od 1. februara 1983. godine gde je ostao do oktobra 1986. godine. Od oktobra 1986. do aprila 1987. godine bio je iznajmljen danskoj avio komapniji Sterling Airways, zatim 1998. godine makedonskoj avio kompaniji MAT. Nakon toga, iste te godine avion je iznajmljen avio kompaniji Chanchangi Airlines. Nakon Chanchangi Airlines leteo za Cameroon AL. Avgusta 2005. godine avion je leteo za Lone Star Airways. Aviogeneks je i ovaj avion 26. septembra 2006. godine prodao američkoj kompaniji Pennant Aviation, Llc – Memphis, Tennessee (TN).
Literatura uredi
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
