Bolesti srca

Oboljenja srca i krvnih sudova dovode do poremećaja normalnog rada organizma.

Ova oboljenja, remeteći pravilan rad kardiovaskularnog aparata, mogu dovesti do poremećaja u snabdevanju krvi svih organa, što izaziva pojavu odgovarajućih simptoma i kliničkih znakova. Njihova težina zavisi od stepena poremećaja krvotoka. Uzroci oboljenja mogu biti različiti - urođeni i stečeni. Poreklo oboljenja može biti poznato ili nepoznato. Srčana oboljenja se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, od rođenja pa do kasne starosti. Srčana oboljenja ograničavaju aktivnost, otežavaju i ugrožavaju život čoveka i jedan su od najčešćih uzroka smrti savremenog čoveka. Pravovremena dijagnoza i pravilno primenjeno savremeno lečenje smanjuju procenat invalidnosti i smrtnosti srčanih bolesnika. Iz ove grupe bolesti ističu se:

1. Miokarditis
2. Perikarditis
3. Angina Pektoris
4. Infarkt Miokarda

Miokarditis

Miokarditis označava zapaljenjski proces u srčanom mišiću, koji može biti difuzan ili fokalan, u vidu malih ognjišta.

Etiologija

Najčešće se javlja za vreme ili posle mnogih virusnih, bakterijskih, rikecijskih, spirohetnih, gljivičnih i parazitnih bolesti ili posle uzimanja nekih lekova. Uzročnici virusnih miokarditisa su Koksaki virusi, virusi gripa, rubeola, hepatitisa, mononukleoze i poliomielitisa.

Klinička slika

Varira od asimptomatskih oblika, koji se javljaju u slučaju fokalne, do teških oblika u slučaju difuzne upale. Bolest najčešće počinje kao akutno febrilno stanje, s opštom slabošću, bolovima u zglobovima, grudima, gušenjem i lupanjem srca. Kod teških oblika zbog naglog pada udarnog volumena dolazi do pojave cijanoze, ekstremiteti postaju hladni, mišići mlitavi, a javlja se i česta sklonost ka kolapsnim stanjima, naročito pri padu temperature i promeni položaja tela. Puls ovih bolesnika je slab, mekan, filiforman, a krvni pritisak snižen. Tahikardija je nesrazmerno veća od povećanja temperature. Kod manjeg broja bolesnika mogu da se jave i znaci srčane slabosti.

Tok i prognoza

Po svom toku miokarditis može biti akutan, subakutan i hroničan. U akutnom virusnom miokarditisu simptomi se obično povlače za 1-2 meseca, ali se mogu ponavljati - recidivirati.

Lečenje

Bolesnik sa miokarditisom treba da miruje sve dok se zapaljenjski proces ne stiša. Mirovanje je važno zbog štednje miokarda, a dokazano je da se virusi brže razmnožavaju prilikom telesnog naprezanja. Često može doći do naglog letalnog ishoda, naročito pri većem fizičkom opterećenju tokom rekonvalescencije(oporavka). Ishrana ovih bolesnika treba da bude lagana, hrana lako svarljiva, podeljena u više obroka, uz redukciju soli. Od medikamenata primenjuje se simptomatska terapija, a u teškim slučajevima i kortikosteroidi.

Perikarditis

Perikarditis predstavlja zapaljenje srčanih ovojnica.

Etiologija

Prema etiologiji bolest se može klasifikovati na:

1. infektivni perikarditis, koji najčešće uѕrokuju bacil tuberkuloze, bakterije (stafilokoke, pneumokoke, streptokoke, gram-negativne klice) i virusi (Koksaki, virusi gripa, mononukleoze, varičele i parotitisa);
2. perikarditis u toku reumatske groznice;
3. idiopatski perikarditis (nepoznate etiologije);
4. perikarditis u toku akutnog infarkta miokarda;
5. uremijski perikarditis;
6. neoplazmični perikarditis (metastaze karcinoma dojke, pluća, limfomi, leukemije);
7. traumatski perikarditis (tupa povreda grudnog koša ili povreda u toku kateterizacije srca);
8. perikarditis u bolestima vezivnog tkiva (sistemski lupus, reumatoidni artritis).

Prema kliničkom toku može biti akutan i hroničan.

Tuberkulozni perikarditis

Akutni perikarditis

Klinička slika

Akutni perikarditis obično počinje nespecifičnim simptomima, kao što je skok tempereture, praćen jezom i groznicom, uѕ preznojavanje i izraženu malaksalost. Zatim se javljaju karakteristični bolovi iza grudne kosti, koji se pojačavaju pri dubokom disanju, kašlju i ležanju na leđima, a smanjuju se u sedećem položaju. Uz bolove se javlja otežano disanje, ortopneja, suv nadražajni kašalj, a ređe i smetnje u gutanju (disfagija) i promuklost.

Komplikacije

Tamponada srca predstavlja najtežu komplikaciju. Ovi bolesnici su bledi, oznojeni, dispnoični, tahipnoični, filiformnog, jedva opipljivog pulsa, sa nabreklim venama na vratu, a žale se na razdirući bol iza grudne kosti. Srčana frekvencija je ubrzana.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze koriste se rendgenski pregled(srce ima izgled boce), ehokardiografski pregled, kao i merenje venskog pritiska i elektrokardiogram.

Lečenje

Bolesnik treba da miruje sve dok temperatura ne spadne i bol potpuno ne prestane. U zavisnosti od etiologije primenjuju se specifični lekovi (antibiotici, antituberkulotici, antimikotici) i kortikosteroidi u malim dozama. U slučaju tamponade srca treba uraditi hitnu perikardnu punkciju.

Hronični perikarditis

Hronični perikarditis obično se nastavlja na akutni, a karakteriše ga zadebljanje perikarda. Najčešće nastaje kao posledica akutnog idiopatskog perikarditisa, zatim neoplazijskog, tuberkuloznog i perikarditisa posle radijacije.

Klinička slika

Najvažniji klinički simptomi su veliko zamaranje, dispneja pri naporu, otok trbuha i blag otok oko stopala. Lečenje se sprovodi hirurški, resekcijom perikarda.

Angina pektoris

Angina pektoris je klinički sindrom u kome dominira povremeni bol u grudima, kao posledica trajne ili prolazne ishemije(smanjene prokrvljenosti) srčanog mišića. Zbog nesrazmere u snabdevanju miokarda oksigenisanog krvlju (krv bogata kiseonikom), srčani mišić u celini (ili njegov deo), postaje ishemičan, što ima za posledicu nagomilavanje neoksigenisanih metaboličnih produkata. Oni izazivaju nadražaj nervnih završetaka u srčanom mišiću, stvarajući osećaj bola.

Bolovi se javljaju pretežno za vreme naprezanja i nestaju ubrzo posle prestanka napora ili posle uzimanja tableta nitroglicerina. Anginozni bol ima svoj kvalitet(u vidu stezanja u prsima, pritiska u grudima, pečenja, žarenja, razdiranja, utrnulosti ili osećaja nedostatka vazduha), lokalizaciju (u sredogruđu, iza grudne kosti, sa leve strane grudnog koša, levo rame, međuplećke), pravac širenja(ka levom ramenu i podlaktici, ka donjoj vilici, između plećki) i trajanje (od 2-5 minuta).

U klimičkoj praksi angina pektoris deli se na:

1. stabilnu anginu pektoris, koju karakterišu prolazne epizode bola u grudima izazvane tačno određenim (doziranim) fizičkim naporom ili nekim drugim uzrokom. Bol obično iščezava brzo, sa prestankom napora ili posle uzete tablete nitroglicerina (pod jzik);
2. nestabilnu anginu pektoris, koju odlikuje bol posle napora, koji do tada nije bio primećen.

Angina pektoris

Dijagnoza

Anginu pektoris odlikuju elektrografske promene u većini slučajeva. Nenormalne električne aktivnosti ćelija srčanog mišića (EKG promenama).

Lečenje

Kod većine bolesnika koji pate od angine pektoris postoji potreba za specifičnom terapijom(nitratni preparati, antagonisti kalcijuma, beta-blokatori, sedativi). Međutim, zabrana pušenja, ograničenje intenzivnijeg fizičkog naprezanja i pridržavanje odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima važni su preduslovi u lečenju obolelih i prevenciji.

Infarkt miokarda

Infarkt miokarda je ishemička nekroza mišićnog tkiva srca uzrokovana naglim i dužim prekidom koronarne cirkulacije, to jest lokalne cirkulacije srca. najčešći uzroci su tromb i embolija.

Klinička slika

Bol u sredogruđu je najizrazitiji simptom. U akutnom infarktu anginozni bol je produžen i traje satima. Opisuje se kao žarenje, pečenje, čupanje u grudima, stezanje ili paljenje u celom grudnom košu. Bol je smešten iza grudne kosti, ređe sa leve strane grudnog koša, napred ili ispod grudne kosti, a širi se zrakasto ili samo ka levom ramenu, retko ka vratu i donjoj vilici i ne prestaje ni na ponovno uzimanje tablete nitroglicerina. Bolesnik je vidno uznemiren, postoji strah od smrti, ubrzano diše i neretko je orošen hladnim znojem.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnisnovu elektrokardiografske, vektorkardiografske, ehokardiografske i laboratorijske potvrda, kao i pomoću ultrazvuka.

Komplikacije

Komplikacije su brojne, posebno u prve tri nedelje. Najčešći su poremećaji srčanog ritma, kao i smetnje u sprovođenju impulsa iz sinusnog čvora. Srčana insuficijencija se javlja kod skoro polovine obolelih. Ređe komplikacije su kardiogeni šok, ruptura (prskanje) miokarda, parijetalni tromb, perikarditis, tromboembolija, posle-infektivna aneurizma i reinfarkt.

Lečenje

1. Medikamentno lečenje sa rehabilitacijom,
2. hirurško lečenje-revaskularizacija oštećenih arterija i
3. kombinacija hirurškog i medikamentnog lečenja.

Medikamentna terapija - od lekova su najvažniji analgetici (lekovi za uklanjanje bolova). Koriste se i:

1. nitrati i nitriti (izosorbid dinitrat, izosorbid mononitrat);
2. antagonisti kalcijuma (verapamil, diltiazem, nifedipin i dr);
3. beta-blokatori (propanolol, karvedilol, atenolol, metoprolol).

Prevencija bolesti srca

U cilju prevencije ovih bolesti preporučuje se obavljanje kardiološkog pregleda jedanput godišnje. Od velikog značaja predstavlja zdrava ishrana i fizička aktivnost pojedinca. Većina ljudi čeka pojavu simptoma da bi se javila lekaru ali kod nekih bolesti se oni ne pojavljuju. Ukoliko se pojavi bol, neprijatno stezanje iza grudne kosti, koje se širi na levu ruku i levo rame, nekada i na vilicu, neophodno je odmah staviti nitroglicerin ispod jeѕika i odmah posetiti kardiologa. Ako bol traje duže od 30 minuta može doći do trajnih posledica na kardiološki sistem a tako i do invaliditeta u visokoproduktivnoj faѕi života. Test opterećenja ili ergometrija je veoma bitna za osobe koje imaju simptome koji ukazuju na problem sa kardiovaskularnim sistemom. To je nezaobilazni test za buduće sportiste kao i ѕa njudi koji planiraju rekreativno da se bave sportom. Test se obavlja na pokretnoj traci ili bicikli.

Vidi još

• Kardiopatija

Literatura

"Interne bolesti sa negom": Dr Jovan Teodorović, dr Biljana Putniković, dr Milomir Petrović, dr Dušica Čeleketić-Popov, dr Mirjana Kroatin, dr Aleksa Popović, dr Milana Vučenović, dr Jelka Dekleva-Đorđević, dr Ljiljana Tomašić, Olga Jovanović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2004

Spoljašnje veze

• Prevencija i bolesti srca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2016)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).