Bordovska čorba

Bordovska čorba je prvi preparat u zaštiti bilja, i predstavlja prelaz iz tradicionalne poljoprivrede u intezivni način gajenja biljaka. Posebno je značajna za voćarsku proizvodnju gde joj je i najveća primena. Bordovska čorba je otkrivena u Francuskoj pokrajini Bordo, poznatoj po uzgoju vinove loze. Kako su se povećavali zasadi vinove loze povećavala se i opasnost od pojave biljnih bolesti koje su drastično smanjivale već male prinose. Razvojem biologije se došlo do zaključka da biljne bolesti izazivaju uglavnom gljivice što je bio slučaj i u pokrajini Bordo. Ispitivanjem se došlo do zaključka da bakar utiče na zaustavljanje rasta gljivica ili pak na njihovo uništavanje; pa se tako razvila bordovska čorba.

Savremen vinograd

Bordovska čorba se dobija mešanjem bakar(II) sulfata i kalcijum-hidroksida (kreča).

Plamenjača

Plamenjača je gljivično oboljenje karakteristično za voćarsko-vinogradarsku, ali i za ratarsko-povrtarsku proizvodnju. Karakteriše je spržen izgled lista kao da je vatrom opečen, i javlja se isključivo na listu. Sa razvojem oboljenja se smanjuje lisna površina a samim tim i površina aktivna u fotosintezi. Kako se sanjuje lisna površina, tako dolazi do odbacivanja ploda ili do potpunog sušenja biljke.

Plamenjača je jedna od najrasprostranjenijih bolesti i umnogome utiče na prinose, pa se zato veliki značaj pridodaje suzbijanju ove bolesti.

Priprema preparata

Spravljanje bordovske čorbe

Pre razvoja savremene hemijske industrije za proizvodnjnu preparata za zaštitu bilja, bordovska čorba se spravljala tako što su se kupovale pojedinačne komponente i mešale pred neposrednu upotrebu. S jedne strane je ovo bilo dobro, jer u ovakvim smešama je moguće prilagođavati koncetraciju prema jačini oboljenja; sa druge strane, nedovoljno obučeni ljudi za spravljanje čorbe često stavljaju veću koncetraciju od maksimalne dozvoljene.

Bordovska čorba se pravi tako sto se u 1kg plavog kamena dodaje 400gr negašenog ili 1,2kg gašenog kreča i meša se sa vodom (50-70 l.). Čorba treba da bude neutralna, do blago alkalna, što se proverava lakmus papirom u toku sipanja krečnog mleka. Onog momenta kada plavi lakmusov papir pocrveni, čorba je spremna za upotrebu. Treba je iskoristiti isti dan, jer inače gubi upotrebljivost. Da bi veća količina čorbe ostala upotrebljiva možemo na 100l čorbe dodati 1l mleka ili 100gr šećera i tako sačuvati njenu upotrebljivost. Bordovska čorba ima visok stepen zaštite biljaka od bolesti tipa: plamenjače, lisne pegavosti, antraknoze, rak rana i drugih bolesti.

Upotreba preparata

Vinova loza

Velika primena bordovske čorbe je za voćarsko-vinogradarsku proizvidnju. Poseban značaj ima u borbi protiv plamenjače gde bakarna jedinjenja imaju veliki značaj za suzbijanje gljivičnih oboljenja. Vinova loza ima veliku površinu lista što je pogodno za nastanak plamenjače, pa je zbog toga potrebno vršiti tretiranja bordovskom čorbom jako često. Karenca kod stonih sorti na bordovsku čorbu je oko 21 dan, a kod vinskih sorti je 28 dana.

Pri upotrebi bordovske čorbe treba biti oprezan pogotovo kod mlađih biljnih tkiva jer može izazvati ožegotine tj.opekotine. Inače je bezopasna za zeljaste organe brojnih vrsta biljaka, ima dobru lepljivost, sporije se spira sa tretiranih delova i obezbeđuje trajniju zaštitu, a može se bez gubitka efikasnosti mešati sa veliki brojem insekticidima. Sve do polovine ovog veka bila je najuspešniji i najviše korišćen bakarni fungicid u svetu.

Spoljašnje veze

• Galenikina Bordovska čorba
• Primena Bordovske čorbe u organskoj poljoprivredi
• ABC Gardening Australia Fact Sheet
• Bordeaux Mixture at the UC Statewide Integrated Pest Management Program, University of California