Бакар(II) сулфат

хемијско једињење познатије под именом плави камен
Уколико сте тражили друго једињење, погледајте чланак бакар(I) сулфат.

Бакар(II) сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CuSO4, где је оксидациони број бакра +2. Познато је још и под називом плави камен и представља најважнију со бакра.

Бакар(II) сулфат
Кристал
Бакар-сулфат у праху
Модел
Модел
Називи
IUPAC назив
Бакар(II) сулфат
Други називи
Куприсулфат
плави камен
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.952
EC број 231-847-6
Е-бројеви E519 (регулатор киселости, ...)
MeSH Copper+sulfate
RTECS GL8800000 (анхидрован)
GL8900000 (пентахидрат)
Својства
CuSO4
Моларна маса 159.61 g/mol (анхидрован)
249.68 g/mol (пентахидрат)
Агрегатно стање плава кристална супстанца (пентахидрат)
прљавобели прах (анхидрован)
Густина 3.60 g/cm3 (анхидрован)
2.284 g/cm3 (пентахидрат)
Тачка топљења 110 °C (−4H2O)
150 °C (423 K) (−5H2O)
< 650 °C распада се
31.6 g/100 ml (0 °C)
Структура
Кристална решетка/структура триклинична система
Геометрија молекула октаедар
Термохемија
109.05 J K−1 mol−1
Опасности
Опасан по здравље (Xn)
Иритант (Xi)
Опасан за животну средину (N)
R-ознаке R22, R36/38, R50/53
S-ознаке (S2), S22, S60, S61
Тачка паљења Не гори
Сродна једињења
Други катјони
Никл(II) сулфат
Цинк сулфат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

ДобијањеУреди

Плави камен се може добити на неколико начина[1]:

 

Физичка и хемијска својстваУреди

Анхидрована со је врло хигроскопна, што се иначе и користи за доказивање малих количина воде. Може се добити загревањем на изнад 230 °C, када плави камен изгуби воду. На температури од 340 °C гради се базни сулфат, а изнад 650 °C се распада на оксид. На собној температури познат је пентахидрат плаве боје, лако растворљив у води. На 15 °C у 100 грама воде се раствара 32,9 грама сулфата.[1]

ПрименаУреди

Плави камен се употребљава у разним областима људског деловања; у галваностегији, у електричним батеријама, у индустрији боја, посебно израду зелених пигмената, али и у штампању памучних тканина, за импрегнацију дрвета, а помешан са кречним млеком, употребљава се и као фунгицид.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Паркес Г. Д., Фил Д. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига, Београд, 1973.

Спољашње везеУреди