Брадата Агама
Bradata Agama (lat. Pogona vitticeps) je gušter koji pripada porodici agamida. Poreklom je iz sušnih delova Australije i jedna je od najrasprostranjenijih vrsta u teraristici. Ime je dobila po svojoj bradi koja se u određenim situacijama naduje i pocrni.
| Pogona vitticeps | |
|---|---|
| |
Nije procenjen (IUCN 3.1)
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Podtip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | P. vitticeps
|
| Binomno ime | |
| Pogona vitticeps Ahl, 1927
| |
Izgled uredi
Kao i sve agame, karakteriše ih velika i jaka trouglasta glava, sa karakterističnom bradom. Zdepasto i masivno spljošteno telo prekriveno je mekim bodljama koje su po obodu stomaka izraženije. Pretežno su svetlo braon-bež boje, pri čemu na leđima imaju karakterističnu šaru koja može da se razlikuje zavisno od varijacije (morfa). Rastu do veličine od 45-60 centimetara (zavisno od pola, genetike i uslova. Kod ove vrste agame, brada se naduva i pocrni ako se osećaju ugroženo, ili kada se mužjak udvara ženki pred parenje. Bodlje im se nalaze oko glave i duž tela, ali pri pritisku se pomeraju tako da ne može doći do povrede. Kod ove vrste guštera, rep ne može da otpadne niti da se regeneriše kao što je uobičajeno kod ostalih guštera[1].
Prirodno stanište uredi
Bradate Agame nastanjuju sušne delove Australije, uglavnom suptropska područja i pustinje. Većinu vremena provode sunčajući se na stenama i kamenju, a kada je temperatura previsoka kriju se ispod kamenja ili zemlje. Australija je šezdesetih godina prošlog veka zabranila trgovinu divljih ulovljenih jedinki.
Ponašanje uredi
Postoji čitav spektar gestova i signala koje Bradate Agame koriste u komunikaciji sa drugim jedinkama i svojom okolinom. Mužjaci u potvrđivanju dominacije i odbrani šire telo, tamne i naduvaju bradu, cimajući glavu gore-dole. Za ženke je karakteristična(mada ne uvek)potčinjenost u ovim situacijama(pri parenju), gde se spušta do zemlje, lagano klima glavom i prave karakteristične krugove prednjim nogama, nalik na mahanje. Ovaj gest mnogo češće primenjuju mladunci[2] u međusobnoj komunikaciji.
Ishrana uredi
Bradate agame su svaštojedi, ishrana im se sastoji od insekata, voća i povrća. Dok su mladi, odbijaju prvih nekoliko meseci biljnu hranu, a neke jedinke preferiraju neku određenu vrstu i nikada ne pojedu druge vrste bilja. Za jedinke[3] koje se drže kao kućni ljubimci treba voditi računa o hrani koja im se nudi. Treba paziti da se ne daje kiselo voće, kupus i neke druge vrste povrća teške za varenje. Suplementi su jedan od bitnijih faktora u ishrani. Dok su mlade,kalcijum treba davati uz svaki drugi obrok, a dva puta nedeljno umesto kalcijuma koristiti vitaminski suplement. Kod Agama koje su izrasle do pune veličine, kalcijum[4] i vitaminski[5] dodatak se dodaju po dva puta nedeljno i ređe, osim ako se ne radi o nosećoj ženki ili bolesnoj jedinki. Vodu retko piju, uglavnom je unose kroz voće i povrće.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Bearded Dragon”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2015. g. Pristupljeno 28. 05. 2015.
- ^ „Razmnožavanja[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 05. 2015. g. Pristupljeno 15. 05. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ „Bearded Dragon (Pogona) Species Profile: Habitat, Diet, and Care[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 29. 05. 2015. g. Pristupljeno 28. 05. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ „Kalcijum (Ca) za izgradnju kostiju - PrirodniLek[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 08. 04. 2015. g. Pristupljeno 15. 05. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Vitamini i Minerali | Vitaminologija
Literatura uredi
- Kis, Anna; Huber, Ludwig; Wilkinson, Anna (2015). „Social learning by imitation in a reptile (Pogona vitticeps)”. Animal Cognition. 18 (1): 325—331. doi:10.1007/s10071-014-0803-7.
Spoljašnje veze uredi
- Teraristika.org (forum)
- Video
- Galerija