Burnjaci

Burnjaci
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Kladus:	Austrodyptornithes
Red:	Procellariiformes; Fürbringer, 1888
Porodice
	Procellariidae; Diomedeidae; Hydrobatidae; Pelecanoididae;

Burnjaci, burnice ili cevonoske^[1] (lat. Procellariiformes) predstavljaju jedan od redova ptica. To su morske ptice i letači na velike udaljenosti. Imaju kratak rep i izražene su ptice pučine. Većina dolazi na kopno isključivo radi gnežđenja. Žive na svim morima i okeanima svih klimatskih područja.

Osobine

Burnjaci imaju izrazito neobičan kljun, sastavljen od više uskih uzdužnih rožnatih delova. Na kljunu imaju završetak nosa u obliku dve cevčice (što im je i donelo drugo ime cevonoske) koje služe za izlučivanje soli iz morske vode koju uzmu zajedno s hranom. Osim toga, neke vrste mogu kroz te cevčice poprskati potencijalnog napadača jednom uljastom tečnošću vrlo ružnog mirisa, što napadača zbuni i odvrati od napada dovoljno dugo da se ptica skloni. Time se često služe mladunci dok su još bespomoćni u gnezdu.

Za ove ptice su takođe karakteristični kratak vrat, kratak rep i kratke noge. Prednja tri prsta su međusobno spojena plovnom kožicom. Mnoge vrste imaju, osim toga, i duga i uska krila. Među najpoznatije ptice iz ove grupe spada svakako albatros sa rasponom krila od preko tri metra.

Burnjaci su izvrsno prilagođene dugom i napornom letenju. Mogu da pređu vrlo velike udaljenosti i da izdrže vrlo jake oluje. Velike vrste, kao albatrosi, pretežno jedre i pri tome koriste uzlazne vazdušne struje nad talasima. Zdepaste burnice, koje takođe pripadaju cevonoskama, koriste pri letenju lepršanje i jedrenje. Najveći raspon krila izmeren je kod albatrosa i iznosio je 3,63 metra.

Ponašanje

Najčešće se gnezde u velikim kolonijama. Pojedine kolonije mogu brojati i preko milion parova. Većina vrsta se svake godine vraća na gnežđenje na isto mesto, gde se pari sa istim partnerom. Ženka polaže uvek samo jedno jaje. Neke vrste prave prava gnezda, dok druge koriste udubljenja u zemlji ili pukotinu u steni.

Hrane se ribama, glavonošcima i meduzama. Mladunci se hrani vrlo hranljivim želudačnim uljem, koje se, nakon varenja hrane, stvara u želucu roditelja. Oni ovo ulje mogu i duže vreme držati u svom želucu.