Zovoji

(преусмерено са Procellariidae)

Zovoji (Procellaridae) su porodica morskih ptica iz reda cevonosnica (Procellariiformes).[2][3] U ovu porodicu svrstava se 79 vrsta podeljenih (trenutno) u 14 rodova. Ova vrstama brojna porodica obuhvaća srednje velike morske ptice rasprostranjene na svim oceanima, mada pretežno na oceanima južne hemisfere. Prilagođene su hladnim klimatskim područjima, a u suptropska područja dolaze samo tamo, gde dopiru hladne morske struje. To je prostorno najveće područje pojavnosti među svim porodicama ptica. Najjužnije živi beli pomorčić[4] (Pagodroma nivea) koji se gnezdi na Antarktiku, dok najsevernije živi burnjak[4] (Fulmarus glacialis).

Zovoji
Damier du Cap - Cape Petrel.jpg
Kapski burnjak (Daption capense)
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Procellariiformes
Porodica: Procellariidae
Leach, 1820[1]
Rodovi

Macronectes
Fulmarus
Thalassoica
Daption
Pagodroma
Halobaena
Pachyptila
Procellaria
Bulweria
Calonectris
Puffinus
Pelecanoides
Ardenna
Pseudobulweria
Aphrodroma
Pterodroma

Diverzitet[1]
16 rodova i oko 70 vrsta

ObeležjaУреди

Kao kod svih burnjaka, i vrste ove porodice imaju cevaste završetke nosa kroz koje mogu izbacivati morsku so i uljanatu želučanu tečnost. Kljun im je dug i na vrhu svinut s kukastim završetkom i oštrim rubovima kako bi lakše u njemu zadržali klizavu lovinu, najčešće ribu.

Vrste se veličinom prilično razlikuju. Najmanja vrsta, Puffinus assimilis duga je tek 25 cm, raspon krila joj je oko 60 cm, a srednja težina mu je 170 g. Većina drugih vrsta neznatno su veće. Izuzetak je samo veliki burnjak koji podseća na male albatrose. Može biti dug 1 metar s rasponom krila od 2 metra, a može doseći težinu od 5 kg.

Boja perja je bela, s dodatkom smeđih ili crnih područja, dok je samo par vrsta jednobojno tamno. Većina vrsta ima svetao trbušni deo, a godnji deo tela im je tamno obojen. Sve vrste su neugledne i tako slične jedna drugoj, da ih je u prirodi teško razlikovati. Nema vidljivog polnog dimorfizma, osim nešto sitnije građe ženki, a kod mnogih vrsta mužjak i ženka se različito oglašavaju.

Sve vrste su izvrsni letači, ali svaka vrsta ima drugačiji stil letenja. Noge su im slabe i smeštene su daleko unazag na telu. Nisu pogodne za hodanje, tako da se sve vrste na kopnu naslanjaju na prsa i moraju se pomagati i krilima.

Način životaУреди

Osim u vreme parenja, ove ptice provode čitav život na otvorenim morima i mogu se prilagoditi i najlošijim vremenskim prilikama. Isključivi su mesojedi. Hrane se uglavnom manjim ribama i morskim beskičmenjacima, kao što su sipe, loveći ih plitko ispod morske površine. Samo neke vrste hrane se zooplanktonom, dok neke vrste jedu i strvine, kao što su uginuli kitovi ili druge morske životinje koje plutaju površinom. Populacije ovih vrsta snažno su narasle s porastom ribolova[5].

 
Zovoji prate ribarski brod

Zovoji se, kao i sve porodice i vrste ovog reda, uglavnom gnezde u velikim kolonijama na visokim i vrlo strmim liticama u blizini obale. Polažu samo jedno jaje bele boje, koje je neuobičajeno veliko u odnosu na veličinu ptice. Na jajima leže između 40 i 60 dana. Kod manjih vrsta mladunci poleću 45 do 55 dana nakon leženja, dok to vreme vezanosti mladunca uz gnezdo kod većih vrsta može trajati 100 do 135 dana.

SistematikaУреди

Spoljašnja sistematikaУреди

Zovoji su porodica u redu cevonosica. Ovde su one sestrinska grupa s burnicama (Pelecanoides), a obe zajedno su sestrinska grupa s albatrosima (Diomedeidae)[6].

Savremena unutrašnja sistematikaУреди

U novije vreme razne studije istražuju stvarnu srodnost vrsta unutar pojedinih potporodica na koje se porodica deli, i da li odgovaraju stvarnim taksama. Najvažnije takve studije proveli su Nan i Stenli,[6] kao i Bretagnolle i drugi[7]došavši do gotovo jednakih rezultata.

Ove studije su pokazale, da je samo potporodica Fulmarinae, zaista monofilna, dok to s ostalim potporodicama nije slučaj. To znači, da ostale potporodice imaju, manje-više samo formalnu, ne i taksonomsku vrednost.

Prema ovim istraživanjima, kladogram rodova je sledeći:

 Procellariidae
 N.N.  
 Fulmarinae

 Fulmarus

 Macronectes

 Daption

 Thalassoica

 Pagodroma

 N.N.  
 N.N.  

 Halobaena

 Pachyptila

 N.N.  

 Procellaria

 Bulweria

 N.N.  

 Puffinus i Calonectris

 Pseudobulweria

 Lugensa (syn. Aphrodroma)

 Pterodroma

Neke vrsteУреди

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Brands, Sheila (14. 08. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification — Superfamily Procellarioidea”. Project: The Taxonomicon. Приступљено 12. 02. 2009. 
  2. ^ Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum (17th изд.). London: British Museum. стр. 65—70. OCLC 6213801. 
  3. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 110, 130, 161. 
  4. 4,0 4,1 Životinje, velika ilustrirana enciklopedija, Mozaik knjiga, Zagreb. 2005. ISBN 978-953-196-088-5.
  5. ^ Christopher Perrins (Hrsg.): Die BLV-Enzyklopädie Vögel der Welt. BLV, München 2004. ISBN 978-3-405-16682-3. стр. 71.
  6. 6,0 6,1 Gary Nunn, Scott Stanley: Body size effects and rates of cytochrome b evolution in tube-nosed seabirds. In: Molecular Biology and Evolution. Nr. 15, 1998, S. 1360–1371
  7. ^ V. Bretagnolle, C. Attié, E. Pasquet: Cytochrome-B evidence for validity and phylogenetic relationships of Pseudobulweria and Bulweria (Procellariidae). In: The Auk. Nr. 115, 1998, S. 188–195

Spoljašnje vezeУреди