Morske ptice jesu grupa velikog broja vrsta ptica prilagođenih životu u morskom ekosistemu. Gotovo tri četvrtine Zemljine površine prekriveno je morem. Okean je jednako bogat hranom kao i kopno, tako da ne iznenađuje da ptice daju prednost ovom izvoru hrane. Međutim, otvoreno more može biti negostoljubivo mesto za ptice, a postoji samo nekoliko bezbednih mesta za gnežđenje. Da bi mogle da prežive i da bi mogle da se gnezde, morske ptice moraju da budu veoma dobro prilagođene, pa zbog toga svega oko 300 vrsta ptica od ukupno 8.700, zavisi od mora.[1]

Morske ptice nisu posebna grupa. Nekoliko porodica se tokom evolucije prilagodilo životu na moru.[1]

GaleboviУреди

 
Rečni galeb

Galebovi su naročito uspešna porodica. Mnogi imaju koristi od ljudi; neki jedu naše smeće, a neki se gnezde na našim zgradama. Galebovi mogu da se vide i po nekoli, kilometara dalje od obale, dok su se neke vrste prilagodile životu na kopnu.[1]

PomorniciУреди

Pomornici su pravi ptičiji „gusari". Srodnici su galebova, a hrane se tako što prate druge morske ptice, onda ih jure sve dok ove ne ispuste ulovljenu ribu.[1]

ČigreУреди

Čigre su takođe srodnici galebova. Ovoj porodici pripadaju neki zaista neverovatni putnici, kao što je arktička čigra, koja se seli sa Arktika na Antarktik i nazad, svake godine. Čigre se uglavnom hrane ribom i zbog toga nisu toliko uspešne kao galebovi.

Arktičke čigre sele se od Arktika do Anktarktika, i nazad, svake godine. Ovo je razdaljina od 17.600 km, u jednom pravcu.[1]

Albatrosi i zovojiУреди

 
Tokom vetrovitog vremena albatrosi mogu da lete satima, a da ni jednom zamahnu krilima. Međutim, kada je vreme mirno oni imaju velikih poteškoća da svoje treško telo podignu u vazduh.

Drugi okeanski putnici su albatrosi i zovoji. Po neobičnom obliku njihovog kljuna ova grupa je dobila naziv „cevonoske". Cev je zapravo uvećana ptičija nozdrva, a uloga joj je u određivanju pravca vazduha koji treba pratiti, ili da bi ptica namirisla kopno ili hranu.[1]

Kormorani, blune i fregateУреди

Još jedna grupa morskih ptica obuhvata kormorane, blune i fregate. Njihovi načini nalaženja hrane se razlikuju, od dramatičnog zaranjanja obične blune glavom nadole s visine od 15 m do otimanja kojim se koriste fregate, a koje jure i pljačkaju druge morske ptice.[1]

PingviniУреди

 
Magelanov pingvin

Pingvini su takođe morske ptice. Svih 16 vrsta živi južno od ekvatora. Oni su neletačice, ali zato plivaju i rone da bi ulovili ribu i druge morske životinje.[1]

Njorke i zovojiУреди

Svi članovi porodice njorki žive severno od ekvatora. One liče na pingvine, ali za razliku od njih, njorke mogu da lete. Zovoj takođe pripada ovoj porodici. Kao i pingvini, i njorke plivaju, rone i hrane se ribom. Mnoge njorke se gnezde u ogromnim grupama na morskim liticamama. Pre nego što odrastu, mladi će napustiti svoje litice i nestati na moru tokom zime. Velika njorka je pripadala ovoj porodici sve dok i poslednja nije ubijena 1844. godine.

Obični zovoj prstenovan u Velsu, pronađen je u Brazilu 16 dana kasnije. Najmanja brzina kojom je leteo morala je biti 740 km/h.[1]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Oxford školska enciklopedija. Beograd: Knjiga-komerc. 2008. ISBN 978-86-7712-198-3. 

Spoljašnje vezeУреди