Buta-ul
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Buta-ul ("sin Bute“, u nekim izvorima i Butaul) je, prema jednom od tumačenja natpisa sa avarskog blaga nađenog u severnom Banatu, bio veliki župan, avarski dostojanstvenik, vladar Banata i Bačke u 8. veku.
Arheologija uredi
Prema autoru Milanu Tutorovu, veliki župan Buta-ul je zakopao veliko blago u severnom Banatu (između današnjeg sela Nakovo, u opštini Kikinda i naselja Veliki Semikluš u Rumuniji). Ovo blago je iskopano 1799. godine i danas se čuva u kulturno-istorijskom muzeju u Beču.
Ljudi koji su 1799. godine iskopali blago Buta-ula mislili su da je to u stvari blago hunskog vođe Atile, ali je istraživanje pokazalo da je blago avarskog porekla.
Tumačenje natpisa uredi
Blago sadrži jedan natpis, koji nam je omogućio da saznamo ko je bio njegov vlasnik. Prema jednom od tumačenja ovog natpisa, vlasnik blaga je bio „Veliki župan Buta-ul, vladar dve getske zemlje, Targorske i Eciske, i preko Tise".
"Veliki župan" je tradicionalna slovenska vladarska titula, dok se, prema Tutorovu, termin „Getska zemlja“ upotrebljavao kao oznaka za današnji Banat. Zemlja „preko Tise“ je očigledno današnja Bačka.
Natpis je pisan grčkim pismom, ali na ne-grčkom jeziku i u originalu glasi:[1]
ΒΟΥΗΛΑ·ΖΟΑΠΑΝ·ΤΕΣΗ·ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ·ΒΟΥΤΑΟΥΛ·ΖΩΑΠΑΝ·ΤΑΓΡΟΓΗ·ΗΤΖΙΓΗ·ΤΑΙΣΗ
Prema drugom tumačenju, u natpisu se pominju dva župana, Bujla i Buta-ul.
Istorijski kontekst uredi
Blago Buta-ula je verovatno zakopano 796. godine, kada je Pipin, sin franačkog vladara Karla Velikog, upao sa svojom vojskom u središte avarskog kaganata blizu reke Tise. Buta-ul je verovatno zakopao svoje blago u velikoj žurbi pre dolaska franačke vojske, jer je ono bilo zakopano samo pola metra duboko u zemlji.
Reference uredi
Literatura uredi
- Moravcsik, Gyula (1983). Byzantinoturcica: Sprachreste der Türkvölker in den byzantinischen Quellen. E.J. Brill.
- Milan Tutorov, Banatska rapsodija - istorika Zrenjanina i Banata, Novi Sad, 2001.
