Наково
Наково (мађ. Nákófalva, нем. Nakodorf) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.918 становника.
| Наково | |
|---|---|
 Православна црква у Накову | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Град | Кикинда |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.918 |
| — густина | 113/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°52′16″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 45.871° СГШ; 20.567° ИГДКоординате: 45°52′16″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 45.871° СГШ; 20.567° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 91 м |
| Површина | 21,4 км2 |
.svg)  Наково Наково на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23311 |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
ИсторијаУреди
Током средњег века у близини данашње локације села постојало је насеље по имену Szollos (Seleš, Szőllős, Seleuš, Sellesch). До прве половине 18. века насеље више не постоји и овај терен је пуст и ненасељен.
Године 1782. област долази у посед браће Кристифора и Кирила Нако, трговаца грчко-цинцарског порекла из данашње Македоније. Како би обезбедили радну снагу на свом поседу подижу 50 кућа 1784. године и насељавају их становништвом мађарског порекла. Кристифор Нако, у уговору са насељеним Мађарима, захтева да се место преименује у Накофалва.[1]
1790. године нови талас колониста стиже у село. Овог пута, ради се о 176 немачких породица са укупно 706 чланова. Укупна популација Накова 1793. била је 1.054 становника, већином Немаца и незнатним бројем Француза. Током овог раздобља, Мађари нису више насељавали село - напустили су га због тешких услова живота. Подаци из 1836. године казују да је село имало 1.775 Католика и 6 Православаца. Почетком 20. века у Накофалви је било 4 Србина.[2]
Број становника у насељу 1911. године расте до 2.834, са укупно 583 домаћинства.
Након Првог светског рата 1918. године, село улази у састав новобразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Други светски рат (1941-1944) Наково проводи под окупацијом Немачке и локалном немачком управом. Крајем рата 1944. године, највећи део становништва се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине (срезови Босанско Грахово, Босански Петровац, Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.).
ДемографијаУреди
У насељу Наково живи 1.918 становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 849 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а по пописима од 1961. године примећује се смањење становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 7 | 8 | ||
| 80+ | 18 | 43 | ||
| 75—79 | 26 | 74 | ||
| 70—74 | 70 | 88 | ||
| 65—69 | 87 | 111 | ||
| 60—64 | 57 | 76 | ||
| 55—59 | 64 | 57 | ||
| 50—54 | 117 | 98 | ||
| 45—49 | 121 | 112 | ||
| 40—44 | 94 | 85 | ||
| 35—39 | 50 | 73 | ||
| 30—34 | 64 | 59 | ||
| 25—29 | 64 | 79 | ||
| 20—24 | 87 | 63 | ||
| 15—19 | 81 | 86 | ||
| 10—14 | 64 | 68 | ||
| 5—9 | 37 | 49 | ||
| 0—4 | 34 | 48 | ||
| Просек : | 42,1 | 44,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.007 | 324 | 593 | 64 | 26 | 0 |
| Женски | 1.112 | 236 | 604 | 240 | 32 | 0 |
| УКУПНО | 2.119 | 560 | 1.197 | 304 | 58 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 391 | 60 | 0 | 16 | 124 |
| Женски | 276 | 26 | 0 | 0 | 93 |
| УКУПНО | 667 | 86 | 0 | 16 | 217 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 9 | 31 | 52 | 10 | 36 |
| Женски | 6 | 4 | 44 | 10 | 8 |
| УКУПНО | 15 | 35 | 96 | 20 | 44 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 4 | 24 | 8 | 4 |
| Женски | 11 | 4 | 11 | 25 | 25 |
| УКУПНО | 13 | 8 | 35 | 33 | 29 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 8 | |
| Женски | 5 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 8 | 0 | 0 | 12 | |
Гранични прелазУреди
Гранични прелаз Наково-Лунга отворен је новембра 2014. године и категорисан као међународни прелаз треће категорије.[6] Са румунске стране, претходно је постојала гранична рампа, као и табла која означава крај насеља.[7] Овај прелаз функционисао је и у другој половини 20. века. Тако је, након 20 година паузе, прелаз поново оспособљен за употребу, док се у наредном пероду радило на припремању услова за непрекидно пропуштање возила током читавог дана.[8][9] Радови на реконструкцији инфраструктуре завршени су 2019. године,[10] када је изграђена и бициклистичка стаза која повезује насеља са обе стране границе.[11]
ГалеријаУреди
Основна школа „Петар Кочић“
Улазак у Наково са румунске стране
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Званична презентација Града Кикинде; Наково приступљено 24.10.2019.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Премијери отворили прелаз Наково - Лунга”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 8. 11. 2014. Приступљено 17. 11. 2019.
- ^ „Гранична рампа, Лунга”. Гугл мапе. август 2012. Приступљено 17. 11. 2019.
- ^ „KIKINĐANI PRESREĆNI: Granični prelaz Nakovo-Lunga uskoro će raditi 24 sata”. Курир. 15. 11. 2016. Приступљено 17. 11. 2019.
- ^ „Saradnja sa Rumunijom unaprediće prelaz Nakovo-Lunga”. banat.rs. 1. 9. 2017. Приступљено 17. 11. 2019.
- ^ Новаковић, Миле (4. 6. 2019). „Отварање прелаза Наково скраћује пут до Темишвара и Арада”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 17. 11. 2019.
- ^ Поповић, Татјана (14. 8. 2019). „Обновљен гранични прелаз Наково – Лунга, бициклистичка стаза спаја Србију и Румунију”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 17. 11. 2019.
Спољашње везеУреди
| Наково на Викимедијиној остави. |
- Мит о Накову („Политика”, 30. јун 2017) (на језику: српски)
- Срушили цркву да направе свињац („Политика”, 26. октобар 2018)