Општина Дрвар
Општина Дрвар је општина у Кантону 10, Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на крајњем западном дјелу БиХ. Сједиште општине се налази у граду Дрвару. Према подацима пописа становништва 2013. године, у општини Дрвар је укупно пописано 7.036 лица.
| Општина Дрвар | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон | Кантон 10
|
| Сједиште | Дрвар |
| Становништво | |
| Становништво |  7.036 (2013.)
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 553,9 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Душица Рунић (СНСД) |
| Поштански број | 80260 |
| Позивни број | (+387) 34 |
| Веб-сајт | www.opstinadrvar.net |
ГеографијаУреди
Општина је смјештена у планинском подручју на надморској висини од око 700 до 1.200 метара. На подручју општине бројне су мање ријеке од којих је најзначајнија Унац, дуга око 10 километара, и поток Басташица, дуг око 1 километар. У мјесту Прекаја налази се Прекајско језеро површине 2 км2. Велика пространства су прекривена шумом и пашњацима, док су пољопривредне површине мање заступљене.
Општина Дрвар се до закључења Дејтонског мировног споразума простирала на 951 км2 површине, да би разграничењем између ентитета и кантона била подјељена на три дијела. Од главне територије одвојен је сјеверозападни дио са 13 села (295 км2) која гравитирају Мартин Броду и која су припала Унско-Санском кантону, а југоисточни дио планинског подручја Клековаче са насељима Потоци, Увала и Срнетица као општина Српски Дрвар-Потоци (75,3 км2) постао је дио Републике Српске.
ИсторијаУреди
Током другог светског рата био је поприште чувеног Десанта на Дрвар.
Током рата у Босни град и општину су држале снаге Војске Републике Српске. У рану јесен 1995. Хрватска војска је заузела ово подручје у војној операцији „Маестрал“, што је довело до масовне евакуације локалних Срба. Крајем 1995, када је потписан Дејтонски мировни споразум, општина је била готово потпуно напуштена. Једини Срби који су остали били су 83 старије особе у изолованим, удаљеним селима. Дрвар је био скоро нетакнут у борбама, делом гранатиран, мада је од краја рата уништено више кућа, пожарима и пљачком.
Некадашњи становници Дрвара до почетка процеса повратка су били смјештени махом у Бања Луци, Шамцу, Приједору, Прњавору, Бијељини и РС. Значајан број расељених лица из Дрвара након прогона је живело у колективним центрима у Републици Српској, посебно у Бања Луци, Бијељини (Амајлије) и Модричи (Доњи Кладари). Стратешки планови Радне групе за обнову и повратак (РРТФ) идентификују област Дрвар као приоритетно подручје за повратак у 1998. Један важан разлог за то је значајан број празних кућа, за које су биле потребне само мање поправке да би се учиниле подобним за становање. Према проценама које је локални СФОР дао у јесен 1997. године, у око 600 празних кућа у граду Дрвару и отприлике 2.000 у околним селима могло би да се усели избјегло становништво уз минималне поправке. Додатно становање које је тада заузело око 2.500 војника и чланова породица ХВО могло би се ставити на располагање размештањем 1. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО), војске босанских Хрвата, из станова у центру града Дрвара.[1] Након рата, дошло је до дјелимичног повратка становништва тако да Срби данас поново чине већину становништва општине.
Насељена мјестаУреди
Површина Општине Дрвар износи 553,9 км2. У њој се налази град Дрвар и 24 сеоска насељена мјеста организована у укупно 15 мјесних заједница, и то: Дрвар-грађевинска, Дрвар-село, Трнинић Бријег, Шиповљани, Врточе, Подбрина, Каменица, Бастаси, Подови, Заглавица, Груборски Наслон, Мокроноге, Видово Село, Прекаја и Пољице.
Насељена мјеста некадашње општине Дрвар (прије рата)
СтановништвоУреди
На попису становништва 2013. године, општина Дрвар је имала 7.036 становника, следећег националног састава:
| Састав становништва – општина Дрвар | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 7 036 (100,0%) | 17 126 (100,0%) | 17 983 (100,0%) | 20 064 (100,0%) | |||
| Срби | 6 420 (91,25%) | 16 608 (96,98%) | 15 896 (88,39%) | 19 496 (97,17%) | |||
| Хрвати | 552 (7,845%) | 33 (0,193%) | 62 (0,345%) | 141 (0,703%) | |||
| Неизјашњени | 26 (0,370%) | – | – | – | |||
| Бошњаци | 11 (0,156%) | 33 (0,193%)1 | 26 (0,145%)1 | 213 (1,062%)1 | |||
| Остали | 9 (0,128%) | 68 (0,397%) | 32 (0,178%) | 101 (0,503%) | |||
| Југословени | 5 (0,071%) | 384 (2,242%) | 1 949 (10,84%) | 74 (0,369%) | |||
| Муслимани | 3 (0,043%) | – | – | – | |||
| Босанци | 3 (0,043%) | – | – | – | |||
| Непознато | 3 (0,043%) | – | – | – | |||
| Словенци | 2 (0,028%) | – | 4 (0,022%) | 7 (0,035%) | |||
| Црногорци | 1 (0,014%) | – | 2 (0,011%) | 16 (0,080%) | |||
| Македонци | 1 (0,014%) | – | – | – | |||
| Албанци | – | – | 12 (0,067%) | 16 (0,080%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Return of Bosnian Serb Displaced Persons to Drvar, Bosansko Grahovo and Glamoc”. refworld.org.
- ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
Спољашње везеУреди
- Званична интернет презентација општине Дрвар Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2015)
- Квадратура круга: Дрвар (РТС, 8. октобар 2016) на сајту Јутјуб
- Дрварчани на Фејсбуку