Ваздушна одбрана (časopis)
Vazdušna odbrana je časopis koji je izlazio u Beogradu od 1936. do 1940. godine. Bio je list za pouku stanovništva protiv vazdušnih napada i bio je preporučen od strane Ministarstva unutrašnjih dela, Ministarstva vojske i mornarice, Inspekcije zemaljske odbrane i glavnog komandanta Celokupne žandarmerije.[1]
 Vazdušna odbrana | |
| Tip | Vojni časopis |
|---|---|
| Redakcija | Pašićeva ulica broj 7 |
| Osnivanje | 1936. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1940. |
| Sedište | Beograd |
| Grad | Beograd |
| Zemlja | Kraljevina Jugoslavija |
Uprava uredništva i administracija časopisa nalazila se u Beogradu u Pašićevoj ulici broj 7, a štampa se vršila u Zemunu, u štampariji Rotacija[2], zatim Grafičkom Industrijskom preduzeću Đ. Martinović i F. Jefimenko u Beogradu[3], a potom i u štampariji Sloga iz Beograda[4]. Pretplata se plaćala unapred i za godinu dana bila je 80 dinara, za pola godine 45, a cena pojedinačnog broja bila je 10 dinara. Pretplata za inostranstvo iznosila je 200 dinara.
U ovom časopisu se moglo i oglašavati, te je cena za oglas na spoljnoj strani korice iznosila 1000 dinara, dok je za oglas na polovini korice cena bila 600 dinara. Nešto jeftiniji su bili oglasi na unutrašnjoj strani korice i u oglasnom delu. Popust od 10% ostvarivao se za tri oglasa, 15% za šest i 20% za 12 naloga.[5]
Sadržaj
uredi
Časopis je služio da edukuje čitaoce o pasivnom otporu i kako da najbolje reaguju usled vazdušnog napada. Tih godina se dosta govorilo o novom globalnom ratu, koji se svakodnevno iščekivao, te su ovakvi tekstovi bili neophodni. Vazdušna odbrana je to jako ozbiljno radila i ceo časopis je imao takav ton, članci i naslovi su bili koncipirani tako da čitaocu jasno predoče da živi u nesigurnim vremenima.[6] Svaki članak u ovom časopisu imao je zadatak da čitaoca nauči pravilno reaguje u toku napada i tako ostane bezbedan.[7] Postojale su i ilustracije koje su prikazivale dobre i loše primere reagovanja u različitim okolnostima, u slučaju vazdušnog napada.[8] Zatim mogli su se pronaći i članci sa detaljnim opisima štetnih i otrovnih gasova i kako se nositi sa njima.[9] Pored toga časopis je pisao i o novitetima koji su se pojavljivali na domaćem i stranom tržištu, te je tako ispratio i proizvodnju jugoslovenske gas maske „Nebojša” i u člancima se često potencirala neophodnost posedovanja maske.
Postojala je i stalna rubrika sa nazivom Kod nas i oko nas u kojoj se pisalo o novostima iz evropskih i svetskih zemalja, a takođe redovno je štampan i pregled nove stručne literature, koja se bavila vojnom tematikom.
Saradnici
uredi
Mnoga cenjena i stručna lica bili su saradnici Vazdušne odbrane, među njima i:
- Ljubomir Marić, armijski đeneral
- dr Anton Korošec, ministar vojske i mornarice
- Vojin Maksimović, divizijski đeneral
- M. Marinković, inspektor zemaljske odbrane
- Milivoje Radulović, direktor Društva Crvenog Krsta
- Viktor Klobučar, sanitetski pukovnik
- M. Filipović, referent na vazdušnu zaštitu Savske banovine inženjer
- Dušan Savić i Abro Jurjević, kapetani prve klase
- Svet. Lazić, arhitekta
- Nikola Vitorf
- Kosta Milanović
- Petar Rakić
- Ante Melada
- Ivan Leben
- Radmila Jovanović
- Vladeta Dragović
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Naslovna strana”. Vazdušna odbrana. I: 1. 1938.
- ^ „Kod nas i oko nas”. Vazdušna odbrana. I: 24. 1938.
- ^ „Kod nas i oko nas”. Vazdušna odbrana. IV: 128. 1938.
- ^ „Kod nas i oko nas”. Vazdušna odbrana. XII: 252. 1938.
- ^ „Oglasi”. Vazdušna odbrana. II: 1. 1938.
- ^ Lazić, Svet. (1938). „Perspektive”. Vazdušna odbrana. I: 2—3.
- ^ „Napad iz vazduha”. Vazdušna odbrana. IV: 79. 1938.
- ^ „Postupanje pri neprijateljskom napadu iz vazduha”. Vazdušna odbrana. IV: 87—92. 1938.
- ^ „Glavne osobine i klasifikacija važnih bojnih otrova”. Vazdušna odbrana. XII: 239—240. 1938.