Valter Ulbriht

Valter Ulbriht
Valter Ulbriht
	Valter Ulbriht u novogodišnjem obraćanju 31. decembra 1970.
Lični podaci
Puno ime	Valter Ernst Paul Ulbriht
Datum rođenja	30. jun 1893.
Mesto rođenja	Lajpcig, Nemačko carstvo
Datum smrti	1. avgust 1973. (80 god.)
Mesto smrti	Templin, Istočna Nemačka
Državljanstvo	Istočna Nemačka
Profesija	Stolar
Porodica
Supružnik	Marta Šmelinski (v. 1920); Šalote "Lote" Ulbriht (rođ. Kun) (v. 1953 — njegova smrt 1973)
Politička karijera
Politička; stranka	Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) (1912—1920); Komunistička partija Nemačke (KPD) (1920—1946); Jedinstvena socijalistička partija Nemačke (SED) (1946—1973);
Prethodnik
Mandati
Prethodnik
1. predsednik državnog saveta NDR
	12. septembar 1960 — 1. avgust 1973.
Prethodnik	Vilhelm Pik (kao predsednik države)
Naslednik	Vili Štof
	; Standarta; predsednika Nemačke Demokratske Republike

Valter Ernst Paul Ulbriht (nem. Walter Ernst Paul Ulbricht; Lajpcig, 30. jun 1893 — Templin, 1. avgust 1973) bio je istočnonemački političar, član Komunističke partije Nemačke i kasnije istočnonemačke državne partije SED.^[1] Obavljao je dužnost predsednika državnog saveta NDR (1960 — 1971) i centralnog komiteta SED (1950—1971).

Mladost

Ulbriht je rođen u Lajpcigu u porodici krojača. Oba roditelja su mu bila aktivna u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke. Ovoj partiji se pridružio 1912.

Služio je u namačkoj carskoj armiji za vreme Prvog svetskog rata u Galiciji i na Balkanu.^[2] Dezertirao je 1917, jer je bio protiv rata od njegovog početka. U vreme Novembarske revolucije 1918. bio je član vojničkog sovjeta. Godine 1920. postao je član Komunističke partije Nemačke, gde je 1923. izabran u centralni komitet. Bio je na obuci kod Kominterne u Moskvi 1924-25. Tokom 1920ih bio je poslanik regionalnih nemačkih skupština. Zanimljivo je da je po nalogu Kominterne 1932. pokušao da sa Jozefom Gebelsom organizuje zajednički štrajk komunista i nacista koji je propao.

Period 1933—1945.

Kada je Nacionalsocijalistička partija Nemačke došla na vlast januara 1933, Ulbriht je otišao u ilegalu. Vlasti su ga tražile tako da je emigrirao u Pariz. U svom članku iz 1940. pisao je da se Engleska u ratu ne bori protiv terora i snaga reakcije u Nemačkoj, već u korist engleskog imperijalizma. Podržao je Sovjetsko-nemački ugovor o nenapadanju, jer je smatrao da je snaga Crvene armije naterala Nemačku da sklopi mir, za razliku od antisovjetskog britansko-francuskog bloka.^[3]

Posle boravka u Parizu i Pragu, 1938. se preselio u Moskvu, odakle je od 1941. radio u redakciji na nemačkom jeziku Radio Moskve. U zarobljeničkim logorima družio se sa nemačkim zarobljenicima i pokušavao da ih ubedi u korisnost organizovanja posleratne Nemačke po modelu vlasti sovjetske komunističke partije. U bici za Staljingrad, preko megafona je nagovarao nemačke vojnike na predaju i prebeg.

Izgradnja Istočne Nemačke pod Ulbrihtovom vlašću

Mao, Staljin i Ulbriht, 1949

Dana 30. aprila 1945. Ulbriht se vratio u razrušenu Nemačku kao vođa grupe istomišljenika i organizovao ponovo osnovanu Komunističku partiju Nemačke. Ova partija se 1946. ujedinila sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke u Jedinstvenu socijalističku partiju Nemačke (SED).^[4] Te političke organizacije su delovale u Sovjetskoj okupacionoj zoni Nemačke.

Po osnivanju NDR 7. oktobra 1949. postao je zamenik predsednika ministarskog saveta NDR. Samo su predsednik saveta Oto Grotevol i predsednik države Vilhelm Pik imali više državne moći od njega. Za generalnog sekretara centralnog komiteta SEDa imenovan je 1950.

Posle smrti Jozefa Staljina Ulrihov položaj je bio ugrožen u više navrata, jer je smatran za prototip staljiniste. Ironijom sudbine, njegov položaj je spasao narodni ustanak iz 17. juna 1953, jer je Sovjetski Savez smatrao da bi Ulbrihtov pad bio interpretiran kao znak slabosti. Njegovi unutarpartijski rivali su izgubili podršku okupacionih snaga, tako da je samostalno mogao da upravlja partijom. Posle smrti Vilhelma Pika 1960. dobio je dve nove predsedavajuće funkcije: predsednika Nacionalnog odbrambenog veća i Nacionalnog državnog veća. Time je postao šef istočnonemačke države, koju je zbog svoje dugotrajne vladavine odlučujuće oblikovao.

Izgradnja Berlinskog zida

Berlinski zid je 1961. izgradila vlada Valtera Ulbrihta. Prvo je na konferenciji za štampu 15. juna 1961. izjavio:

Razumem vaše pitanje kao da u Zapadnoj Nemačkoj postoje ljudi koji bi želeli da mi građevinare glavnog grada NDR mobilizujemo za izgradnju zida. Meni nije poznato da takva namera postoji. Građevinari našeg glavnog grada su najviše zauzeti izgradnjom stanova, i tome cilju su posvećene sve njihove snage. Niko nema nameru da podigne zid!

^[5]

Dva meseca kasnije, 13. avgusta 1961, vojne snage NDR počele su da kontrolišu granicu između Istočnog i Zapadnog Berlina i da postavljaju barijere.

Novi ekonomski sistem

Od 1963, Ulbriht i njegov ekonomski savetnik Volfgang Berger su pokušali da kreiraju efikasniju privredu kroz politiku Novog ekonomskog sistema (Neues Ökonomisches System). Ovo je značilo da je u centralno koordinisanom ekonomskom planu dozvoljeno da se više odluka donosi na lokalnom nivou. Razlog za to nije bilo samo povećanje odgovornosti preduzeća, već i spoznaja da lokalno donesene odluke bolje uspevaju. Jedan od Ulrihovih principa bila je naučna primena politike i ekonomije, uz korišćenje sociologije, psihologije i prirodnih nauka. Efekti Novog ekonomskog sistema bili su pozitivni i izazvali su povećanje produktivnosti privrede.

Ovaj sistem nije bio poularan u samoj partiji, u kojoj se od 1965. stvorio otpor reformama pod vođstvom Eriha Honekera i uz podršku sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva. Ulbrehtov naučni pristup značio je da kontrola ekonomije prelazi iz ruku partije u ruke stručnjaka. Ovakav princip nije bio u skladu sa teorijom komunizma kojoj su bili odani konzervativci u partiji.

Kraj vladavine

Loš odnos Ulbrihta i Brežnjeva doveo je do njegovog političkog pada. Dana 3. maja 1971. Ulbriht je bio prinuđen da da ostavku sa svih javnih funkcija iz „zdravstvenih razloga“. Na ovim položajima ga je zamenio Erih Honeker, uz pristanak Sovjetskog Saveza. Ulbrihtu su dodeljene ceremonijalne funkcije predsednika državnog saveta i predsedavajućeg partije. Preminuo je 1. avgusta 1973. u državnom letnjikovcu kod Templina severno od Istočnog Berlina. Dve nedelje pre toga je doživeo šlog.

Ženio se dva puta. Bio je u braku sa Martom Šmelinski (1920—1953) i Lotom Ulbriht (1953—1973). Lota i Vater su usvojili devojčicu Beatu iz Sovjetskog Saveza.

Reference

^ „Walter Ulbricht | East German Politician & Communist Leader | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-04.
^ Frank, Mario, Walter Ulbricht. Eine Deutsche Biographie (Berlin 2001) 52-53.
^ Walther Hofer: Die Entfesselung des Zweiten Weltkrieges, 2007. . Lit Verlag. pp. 224-225. ISBN 978-3-8258-0383-4.
^ [„Sozialistische Einheitspartei Deutschlands (SED)[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2009. g. Pristupljeno 04. 05. 2010. Sukob URL—vikiveza (pomoć) Sozialistische Einheitspartei Deutschlands (SED)]
^ Originalton Walter Ulbricht: „Niemand hat die Absicht eine Mauer zu errichten!“

Spoljašnje veze

Odlomci iz knjige Valter Ulbriht – život za Nemačku, ilustrovana knjiga iz 1968.

[1] „Walter Ulbricht | East German Politician & Communist Leader | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-04.

[2] Frank, Mario, Walter Ulbricht. Eine Deutsche Biographie (Berlin 2001) 52-53.

[3] Walther Hofer: Die Entfesselung des Zweiten Weltkrieges, 2007. . Lit Verlag. pp. 224-225. ISBN 978-3-8258-0383-4.

[4] [„Sozialistische Einheitspartei Deutschlands (SED)[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 03. 2009. g. Pristupljeno 04. 05. 2010. Sukob URL—vikiveza (pomoć) Sozialistische Einheitspartei Deutschlands (SED)]

[5] Originalton Walter Ulbricht: „Niemand hat die Absicht eine Mauer zu errichten!“

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]