Википедија

Vanredna situacija

Vanredna situacija je danas u Srbiji jedna od najčešće korišćenih reči od strane medija, a u svakodnevnom životu se često čuje ili pročita.[1] Vanredne situacije su postale učestalije, raznovrsnije i bez obzira da li su nastale delovanjem prirode ili čoveka, svakog dana prouzrokuju sve veće posledice po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu.[2] Imajući u vidu sve karakteristike XXI veka, terorističke vanredne situacije predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.[3]Vanredne situacije su jedna od konstanti ljudske istorije i njegovo pojmovno određenje opredeljuju pre svega različite vrste opasnosti, koje ugrožavaju bezbednost i koje, uzrokovane dejstvom prirode ili delatnošću ljudskog faktora, mogu da dovedu do njenog nastanka na određenoj teritoriji. Upravo stoga, zbog mnogobrojnih faktora, vrlo je teško formulisati jedinstvenu, sveobuhvatnu i preciznu definiciju vanrednih situacija, koja bi obuhvatala sve njihove karakteristike i specifičnosti.[4] Imajući u vidu šta je prethodno rečeno definisanje vanrednih situacija najčešće se vrši prema konkretnim potrebama. U stručnoj literatura, autori često nekritički prevode određene strane termine o vanrednim situacijama koji dodatno usložnjavaju terminološke nejasnoće u vezi termina kao što su vanredna situacija, kriza, katastrofe i vanredno stanje. Intenzivno izučavanje vanrednih situacija sprovodi se na Kriminalističko — policijskoj akademiji u Zemunu, u okviru predmeta: „Bezbednost u vanrednim situacijama”, „Upravljanje rizicima u sistemu zaštite i spasavanja”, „Kriznim menadžment”.

Pojam vanrednih situacija uredi

U stručnoj literatura, autori često nekritički prevode određene strane termine koji su u indirektnoj vezi sa terminom „vanredna situacija” što dodatno usložnjava terminološke nejasnoće u vezi termina kao što su, kriza, katastrofa i vanredno stanje. Engleski „Akt o snagama za vanredne situacije” iz 1920. godine određuje vanrednu situaciju kao pojam koji će lišiti zajednicu osnovnih životnih potreba, a zahteva posebne službe i kapacitete.[5] Ova definicija se morala uskladiti sa izazovima, rizicima i pretnjama u novom milenijumu. Savremeni akt je usredsređen na posledice vanredne situacije i pojašnjava je kao: događaj ili situaciju koja ozbiljno preti da povredi ljudsko blagostanje, događaj ili situaciju koja ozbiljno preti da ugrozi životnu sredinu i rat ili terorizam koji ozbiljno narušava bezbednost. Pod pojmom vanrednih situacija u Republici Srbiji se podrazumeva: „Stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada”.[6] U priručniku federalne agencije za upravljanje u vanrednim situacijama[mrtva veza] (FEMA — Federal Emergency Management Agency) vanredna situacija se definiše kao neplanirana situacija koja može da izazove značajne povrede zaposlenih, korisnika ili šire populacije i bitno ošteti prirodna i materijalna dobra, kao i mogućnost da utiče na ugled preduzeća i ugrozi finansijsko stanje.[7]

Klasifikacija vanrednih situacija uredi

Klasifikacija vanrednih situacija je oduvek bila aktuelan predmet istraživanja, ne samo poznatih stručnjaka iz ove oblasti već i međunarodnih organizacija širom sveta. Svi oni su više ili manje jednostavno želeli da identifikuju i ustanove jednu generalnu klasifikaciju koja bi predstavlja temelj svih budućih istraživanja odnosno početni korak u realizaciji zaštitnih mera od posledica vanrednih situacija.[8][9][10][11][12][13] Kriterijumi klasifikacije vanrednih situacija su: 1. vreme (neočekivano, brzina razvoja događaja); 2. socijalno-ekološki (ljudske žrtve, epidemije, masovno uništenje stočnog fonda, preorijentacija proizvodnje, upotreba značajne količine prirodnih resursa); 3. socijalno ekonomski (velika konfliktnost, velika opasnost, izazivanje unutrašnje političke nestabilnosti, mnoštvo unutrašnjih političkih događaja, povećanje međunacionalne napetosti, izražena međunarodna nesigurnost); 4. ekonomski (značajne ekonomske štete i ugroženost finansijskih i materijalnih resursa, narušavanje redovnog saobraćajnog sistema, neophodnost značajnih materijalnih rashoda i kompenzacija i formiranje fondova, neophodnost korišćenja velike količine tehnike za sprečavanje situacija i otklanjanje posledica); 5. organizaciono upravljačke (nepredvidive situacije, složenost prognoziranja toka događaja i izbor rešenja, neophodnost obezbeđenja velike količine raznih specijalnosti i organizacija, nepredvidivost razmere evakuacije i spasiteljskih službi.[14] Generalno, sve vanredne situacije se dele u tri grupe: prirodne, tehnološke (ljudske) i kombinovane.[15]

Prirodne vanredne situacije uredi

One su klasifikovane u 6 potkategorija kao što su: biološke — epidemije (virusne zarazne bolesti, bakterijske, parazitske i gljivične infektivne bolesti) i infektivne bolesti insekata (skakavaca i ostalih štetočina) geofizičke (zemljotres, vulkani, cunami, odroni stena, klizišta, sleganja) klimatske (ekstremne temperature — toplotni i hladni talas, suša, šumski i ostale vrste požara) hidrološke (poplava, bujica, olujni talas, priobalna poplava), i meteorološke (tropski cikloni i različite vrste oluja). Naime, prirodne vanredne situacije su one koje postoje u prirodnom okruženju i predstavljaju pretnju za ljudsku populaciju i zajednicu.

Tehnološke vanredne situacije uredi

One se dele na tri grupe: industrijski akcidenti (kolapsi, eksplozije, požari, curenje gasa, trovanja, zračenja), transportni akcidenti (u šinskom, drumskom, vazdušnom i vodenom saobraćaju) kao i ostale nezgode. Tehnološke vanredne situacije su sve one opasnosti do kojih dolazi usled interakcije čoveka i prirode. Naime, većinu vanrednih situacija tehnološkog porekla čovek namerno ili nenamerno prouzrokuje.

Ostale klasifikacije vanrednih situacija uredi

Vanredne situacije se mogu razvrstati i prema:

  1. Karakteru opasnosti (tehnički, biološki, prirodni, ekološki i socijalni karakter);
  2. Stepenu učestalosti (najčešće — zemljotresi, transportne havarije; veoma česte — požari; opasnosti s umerenom učestalošću — havarije komunalnih sistema, vulkani; najređe — epidemije, ekološki akcidenti velikih razmera);
  3. Zahvaćenosti teritorije (lokalne, mesne, opštinske, regionalne, nacionalne, federalne, međudržavne i globalne — transnacionalne).

Vanredne situacije se mogu klasifikovati prema:

  1. Karakteru izvora — prirodne (izvore prirodnih vanrednih situacija predstavljaju opasne prirodne pojave), tehničko — tehnološke (izvore ovih vanrednih situacija predstavljaju opasni tehnički i tehnološki akcidenti), vojne (izvore predstavljaju savremena sredstva masovnog uništavanja) i terorističke (nastaju kao posledica terorističkih akata);
  2. Inicirajućem faktoru — konfliktne (iniciraju provokacije različite vrste, političke greške organa vlasti, greške u radu rukovodilaca na različitim položajima) i nekonfliktne (nastaju tako što ih iniciraju unutrašnji faktori sistema — eksplozije, požari, zemljotresi, snežne lavine itd.);
  3. Brzini širenja — iznenadne (vanredne situacije izazvane zemljotresima, eksplozijama, saobraćajnim nezgodama, rušenje zgrada), brze (vanredne situacije izazvane požarima, katastrofalnim poplavama, havarijama sa oslobađanjem i emisijom opasnih materija), umerene (havarije sa oslobađanjem radioaktivnih materija, poplave) i postepene (suše, zagađenje tla, havarije na sistemima i opremi za prečišćavanje opasnih materija);
  4. Veličini zahvaćene teritorije — objekatske, lokalne, gradske, regionalne, nacionalne i globalne. Povrh toga, ističe da se veličina vanredne situacije određuje: brojem ljudi, koji su stradali u datoj situaciji, brojem ljudi, kojima su narušeni normalni uslovi za život i rad, veličinom materijalne štete, zonom prostiranja vanredne situacije, snagama i sredstvima uključenim u odgovoru i eliminisanju posledica vanredne situacije.[1]

Vanredne situacije se mogu grupisati u šest osnovnih kategorija:[16]

  1. Prirodne — brzo razvijajuće. Potiču od prirodnih opasnosti, poput zemljotresa, ciklona, poplava, klizišta, vulkanskih erupcija i nekih tipova epidemija zaraznih bolesti. Javljaju se iznenada, često uz vrlo oskudna upozorenja.
  2. Tehnološke — brzo razvijajuće. Rezultat su industrijskih akcidenata (curenje hemijskih supstancija ili njihovo nekontrolisano oslobađanje, nuklearni akcidenti), akcidenti pri transportu ili usled poremećaja drugih tehničkih sistema. Takođe javljaju se iznenada, sa slabim upozorenjima.
  3. Sporo razvijajuće. Ovaj izraz se uglavnom koristi da označi nedostatak hrane ili gladi i nestašice nastale uništavanjem useva od strane štetočina. U ovim slučajevima se krize sporo razvijaju, nedeljama ili mesecima.
  4. Kompleksne. Političke vanredne situacije. Prirodne opasnosti (hazards), pogotovu suše mogu biti uzrok nastajanja ovakvog stanja. Ipak, ovaj tip vanrednih situacija se karakteriše dužom političkom nestabilnošću, i obično visokim nivoom nasilja.
  5. Stalne vanredne situacije. One su rezultat široko rasprostranjenog siromaštva, a mogu se pogoršati usled prirodnih opasnosti.
  6. Masovne migracije. Migracije mogu biti uzrokovane posledicama prethodno nabrojanih vanrednih situacija.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Cvetković, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa — teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i građani, 3 — 4, 311—335
  2. ^ Cvetković, M. V. (2016). The impact fo demographic factors on the expectation of assistance from the police inn natural disaster. Serbian Science Today, 1(1), 8—17
  3. ^ Cvetković, V.: Zadaci vatrogasno-spasilačkih jedinica u terorističkom napadu izazvanom upotrebom oružja za masovno uništavanje. U zbornik radova, Suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu, Kriminalističko — policijska akademija, 2012. godina.
  4. ^ Cvetković, V.: Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2013. godine
  5. ^ Civil Contigencies Akt (2004): A Short Guide, Cabine Office, Civil Contigencies Secretariat, London, pp. 2-3.
  6. ^ Zakon o vanrednim situacijama, Službeni glasnik RS, br. 111 od 29. decembra 2009. godine.
  7. ^ Denis, H.: Scientists and disaster management, Disaster Prevention and Management, Vol. 4 No. 2, pp. 14-19
  8. ^ Cvetković, V. 2017. Metodologija istraživanja katastrofa i rizika: teorije, koncepti i metode — Disaster and Risk Research Methodology: Theories, Concepts and Methods. Beograd: Zadužbina Andrejević, Instant system.
  9. ^ Cvetković, V. & M. Filipović. 2017. Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa: preporuke za unapređenje bezbednosti građana — Preparedness for responding to natural disaster risks — recommendations for improving citizens security. Beograd: Zadužbina Andrejević — Instant system.
  10. ^ Cvetković, V., D. Bošković, B. Janković & S. Andrić. 2017. Percepcija rizika od vanrednih situacija. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  11. ^ Cvetković, V., & Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević
  12. ^ Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević
  13. ^ Cvetković, V. (2016).Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016
  14. ^ Mlađan, D., Cvetković, V.: Klasifikovanje vanrednih situacija. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija, Dani Arčibalda Rajsa, 2013
  15. ^ Center for Research on the Epidemiology of Disasters, The OFDA/CRED International Disasters Database, available at: www.cred.be/emdat/disdat2.htm (accessed January 2003).
  16. ^ Jakovljević, V.: Krizni menadžment i prevencija krize, hrestomatija. Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti: Etiologija ugrožavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine, str. 137.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ванредна_ситуација&oldid=26835131”