Varvarinska bitka

Varvarinska bitka bila je bitka između združene srpsko-ruske vojske predvođene Karađorđem Petrovićem i Jozefom Orurkom sa jedne strane i turskom vojskom predvođenom Huršid-pašom. Bitka se završila pobedom srpsko-ruske vojske.

Bitka na Varvarinu
Deo Prvog srpskog ustanka
Vreme 18. septembar – 20. septembar 1810. Mesto Varvarin Ishod ubedljiva srpska pobeda
Sukobljene strane
Srpski ustanici, Rusko carstvo	Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Karađorđe Petrović Jozef Kornelius Orurk	Huršid paša
Jačina
1.000 pešaka 6 topova	15.000
Žrtve i gubici
Rusi: 1 kozak, 2 oficira i 37 vojnika ranjena Srbi: 15 poginulih i 49 ranjenih	Preko 1.000 izbačenih iz stroja

Tok bitke

Plan Varvarinskog šanca 1810.

Beograd

Varvarin

Bitka na mapi moderne Srbije.

Povukavši se sa Jasike, srpsko ruska vojska se ušanči u Varvarinskom polju. U srpsko ruskoj vojsci nalazio se, pored srpskih pešaka, Ladoški musketarski odred i jedan odred kozaka kao i 6 ruskih topova. Turci predvođeni Huršid pašom su stigli kod Varvarina 18. septembra i Huršid paša videvši da su se Srbi ušančili, tada izjavi pred svojim komandantima „Sve kažete da Srbin ne smije u polje, nego se krije po šumi ili po brdima zakopava u zemlju kao svinja, sad eto polja, eto Srbina, sad da vidimo ko carev hljeb jede. Turci su potom izvršili napad na šanac, na kraju gde su se nalazili ruski topovi, ali su bili odbijeni uz velike gubitke. Ruski komandant Orurk je tokom bitke bio tik uz borce na grudobranu, hrabreći ih. Huršid paša je tada povukao svoju vojsku na odmor, tokom čega je i grof Orurk odmorio svoje snage, priredivši gozbu za komandante. Turci su napali ponovo tek 20. septembra još većom jačinom, ali su bili sprečeni od strane ruskih topova i konjice, uz podršku srpske pešadije.

Opis šanca

Veliki šanac na Varvarinu istočnom stranom bio je okrenut prema Moravi. Na zapadnoj strani nalazila su se dva bastiona sa topovima, koja su bila okrenuta prema polju u pravcu napada i omogućavala su unakrsnu vatru. Šanac je napravljen u obliku nepravilnog petougla. Iza prvog bastiona bio je smešten barutni magacin. Dimenzije velikog šanca iznosile su: čeona strana oko 300 m, širina južne strane oko 50 m, severne oko 170 m i strane prema Moravi oko 300 m na severozapadnoj, zapadnoj i južnoj strani nalazili su se rovovi sa grudobranom koji su primali 10-15 vojnika. Rov je bio dubok oko jedan metar. Bedem je bio debljine oko 1 metar. Grudobrani gde su bili smešteni topovi bili su obloženi daskama i spolja i iznutra. Na unutrašljoj strani nalazile su se i korpe sa otvorima.

Galerija

• 
  Jozef Kornilejič Orurk, komandant ruskih snaga
• 
  Karađorđe Petrović, vrhovni vožd Srba
• 
  Hajduk Veljko Petrović
• 
  Jovan Kursula
• 
  Ahmed Huršid paša, komandant turskih snaga
• 
  Tug korišćen od strane paša zapovednika turske vojske
• 
  Velika Morava, između Velike Morave i Zapadne Morave na Varvarinskom polju bio je šanac srpsko-ruskih snaga
• 
  Spomenik Orurku u Varvarinu
• 
  Uniforma srpskih ustanika
• 
  Srpska regularna pešadija Regulaš
• 
  Oružije korišćeno tokom boja
• 
  Top korišćen u ustanku
• 
  Turska konjica
• 
  Turska vojska

Zanimljivosti

Bitka je prikazana u strip ediciji „Nikad robom” pod naslovom „Varvarinska bitka.”

U bici na Varvarinskom polju se posebno istakao srpski megdandžija Jovan Petrović Kursula. Prema predanju, njegova pobeda u megdanu protiv turskog junaka je bitno uticala na podizanje morala srpsko-ruske vojske i dovela do poraza Turaka. Jovan Kursula je bio izuzetno hrabra ličnost koja se pored bitke na Varvarinskom polju istakao i u drugim bitkama ovog doba (Čačak, Crni vrh, Deligrad). Umro je 1813. godine nakon rana zadobijenih u bici kod Deligrada.

Trenutno postoje dva spomenika koji obeležavaju ovu bitku, oba u Varvarinu. Prvi je spomenik grofu Orurku i njegovim borcima i nalazi se na samom mestu bitke u Selo Varvarinu, kod Sastavaca mesta gde se spajaju Južna i zapadna Morava. Spomenik je podignut na stogodišnjicu boja na Varvarinskom polju. Drugi spomenik je posvećen Jovi Kursuli i nalazi se u crkvenom parku u Varvarinu. Oba spomenika je otkrio Kralj Petar Karađorđević na svečanosti povodom stogodišnjice bitke 1910. godine.

Literatura

• Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8. 
• Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3. 
• Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5. 
• Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293. 
• Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344. 
• Novaković, Stojan (2021). Vaskrs države srpske: političko-istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813. Beograd - Zemun: Ukronija. str. 210. ISBN 978-86-6002-071-2. 
• Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1.