Varšavsko vojvodstvo
Varšavsko vojvodstvo je poljska država, koju je 1807. osnovao Napoleon I Bonaparta. Po Tilzitskom miru iz 1807, Varšavsko vojvodstvo je nastalo od poljskih delova Pruske. Vojvodstvo je bilo u personalnoj uniji sa kraljem Fridrihom Augustom I od Saksonije. Nakon Napoleonove invazije Rusije vojvodstvo je okupirala pruska i ruska vojska do 1815. godine. Po odluci Bečkog kongresa 1815, vojvodstvo je podeljeno između Rusije i Pruske.
Stvaranje vojvodstva uredi
Pre formiranja vojvodstva izbila je pobuna protiv regrutovanja 1806, tako da je vojvodstvo već bilo dobrim delom oslobođeno narodnom pobunom. Napoleon I Bonaparta je službeno stvorio Varšavsko vojvodstvo tek po Tilzitskom miru iz 1807. godine. Varšavsko vojvodstvo je nastalo od poljskih delova Pruske. Poljski republikanci u zemlji i Poljaci u dijaspori su otvoreno podržavali Napoleona kao jedinu nadu za obnavljanje poljskog suvereniteta, koji je bio izgubljen nakon Podele Poljske u kasnom 18. veku. Iako nije formirana kao država, nego kao vojvodstvo stvorila je nade u obnovu suverenosti. Novoformirana država je bila formalno nezavisno vojvodstvo u savezu sa Francuskom i u personalnoj uniji sa Saksonijom.
Vojvodstvo se nikako nije razvilo kao nezavisna država, nego je vlast Fridrika Augusta bila najviše povezana sa francuskim potrebama. Najznačajnija osoba u vojvodstvu je bio francuski ambasador. U ratu sa Austrijom 1809, austrijska vojska je ušla u Varšavu, ali posle toga poljska vojska zauzela Krakov, Lavov i mnogo teritorije, koju je ranije Austrija okupirala prilikom podele Poljske.
Vojvodstvo je najpre imalo 2,6 miliona stanovnika i 104.000 km², a posle 1809. 4, 3 miliona stanovnika i 155.000 km².
Ekonomija uredi
Vojska vojvodstva je bila potpuno pod francuskom kontrolom preko ministra rata Jozefa Ponjatovskoga, koji je bio i francuski maršal. Vojvodstvo je bilo jako značajno za Napoleona kao izvor vojske. U početku je bilo 40.000 vojnika, a 1810 — 100.000. Tokom Napoleonove invazije na Rusiju sakupljeno je 200.000 vojnika. Crpljenje resursa i nasilno regrutovanje izazvali su ekonomske probleme. Francuska je vojvodstvu nametnula i pruske dugove, tako da se pojavila inflacija i preveliko oporezivanje.
Napoleonova invazija Rusije uredi
Poljaci su od Napoleona očekivali da dobiju status kraljevine, a i da će posle pohoda na Rusiju dobiti velike teritorije Velikog vojvodstva Litvanije. Posle Napoleonovog povlačenja iz Rusije većinu poljskih teritorija je zauzela Rusija 1813. godine. Ostatak je zauzela Pruska. Ruski car Aleksandar I Romanov je stvorio privremenu vladu vojvodstva da bi vladao preko svojih generala.
Bečki kongres i četvrta podela Poljske uredi
Na Bečkom kongresu 1815, bile su prisutne mnoge evropske države i vladari, ali odluke su donosile velike sile. Zbog toga je bilo neminovno da Poljska ponovo bude podeljena između Rusije, Pruske i Austrije. Najveći deo Varšavskog vojvodstva ostao je u Rusiji pod nazivom Kongresna Poljska u personalnoj uniji sa Rusijom, Kongresna Poljska je imala autonomiju do 1831, kada je anektirana Rusiji.
Od Krakova je stvoren Slobodni grad Krakov pod zaštitom moćnih suseda. Grad je Austrija anektirala 1846. godine.
