Vasil Zlatarski

Vasil Nikolov Zlatarski (bugarski: Vasil Nikolov Zlatarski; 14. novembar 1866—15. decembar 1935.) je bio bugarski istoričar, arheolog i epigraf, autor monumentalnog trotomnog dela "Istorija bugarske države u srednjem veku".

Vasil Zlatarski
Profesor Vasil Zlatarski
Lični podaci
Puno ime	Vasil Nikolov Zlatarski
Datum rođenja	(1866-11-14)14. novembar 1866.
Mesto rođenja	Veliko Trnovo, Osmansko carstvo
Datum smrti	15. decembar 1935.(1935-12-15) (68/69 god.)
Mesto smrti	Sofija, Kraljevina Bugarska
Obrazovanje	Univerzitet u Sofiji
Naučni rad
Polje	istorija, arheologija, epigrafika
Institucija	Petrogradski državni univerzitet
Poznat po	Istorija bugarske države u srednjem veku
Nagrade	Orden Svetog Aleksandra i Orden belog lava

Život i karijera

Vasil Zlatarski je rođen u Velikom Trnovu 14. novembra 1866. godine. Bio je najmlađe dete učitelja Nikole Zlatarskog (po rodnoj Zlatarici, u blizini Velikog Trnova) koji je bio istaknuti aktivista obrazovnog pokreta pre oslobođenja. Zlatarski je obrazovanje stekao u Velikom Trnovu i na Bogosloviji Svetog Petra i Pavla u Ljaskovecu gde je učen za sveštenika. Posle smrti svoga oca, otišao je sa bratom u Rusiju gde je 1887. godine doktorirao na liceju u Sankt Peterburgu. Studirao je istoriju na univerzitetu u Sankt Peterburgu 1891. godine i na postdiplomskim studijama u Berlinu 1893—5. godine. Potom se vratio u Bugarsku gde je postao nastavnik u srednjoj školi u Sofiji i predavač na Visokoj školi (današnji Univerzitet u Sofiji). Unapređen je u redovnog profesora 1906. godine. Između 1926. godine i smrti, Zlatarski je bio potpredsednik Bugarske akademije nauka.

Zlatarski je značajno doprineo razvoju bugarske istorijske nauke postavši prvi profesor istorije na Univerzitetu u Sofiji koji je vodio originalna istraživanja iz oblasti srednjovekovne bugarske istorije. Između 1893. godine i svoje smrti 1935. godine radio je na svom monumentalnom delu, Istorija bugarske države u srednjem veku, koja predstavlja sveobuhvatnu studiju o političkoj istoriji srednjovekovne bugarske države. Zlatarski je sarađivao sa velikim ruskim i zapadnim istoričarima srednjeg veka kao i vizantolozima. Među njima su Aleksandar Vasiljev i Anri Grigore. Zlatarski je bio predsednik Četvrtog međunarodnog kongresa vizantijskih studija u Sofiji 1934. godine. Dobitnik je Ordena Svetog Aleksandra II stepena i čehoslovačkog Ordena belog lava.

Značajnija dela

• Pismata na vizantiйskiя imperator Romana Lakapina do bъlgarskiя car Simeon (1894)
• Dva izvestni bъlgarski nadpisa ot IX vek / Sbornik za narodni umotvoreniя, nauka i knižnina 15 (1898), 131-144
• (izd.) Istorія vo kratcѣ o bolgarskomъ narodѣ slavenskomъ. Sočinisя i spisasя vъ leto 1792 Spiridonomъ Іeroshimonahomъ (1900)
• Bъlgarska istoriя. Lekcii (1902)
• Юriй Iv. Venelin i značenieto mu za bъlgarite 1802-1902 (1902)
• Studii po bъlgarska istoriя (1903)
• (izd.) Žitїe i žiznь prepodobnago otca našego Ѳeωdosїя iže v Trъnovѣ postničьstvovavšago sъpisano svetѣišimь patrїarhωmь Kωnstantїna grada kѵrь Kalistωmь, Sbornik na Ministerstvoto na narodnata prosveta 20 (1904)
• Imali li sa bъlgarite svoe letobroene / Spisanie na Bъlgarskata akademiя na naukite 1 (1911), kn. 1, 1-92
• Ocenka za sъčinenieto za habilitaciя na d-r Gančo Cenov. Predizvikano obnarodvane / Godišnik na Sofiйskiя universitet 7 (1911-2)
• Dogovorъt na knяza Ivanko, sin Dobrotičev s genuezcite 1387 (1911), (sъvmestno s Gavril Kacarov)
• Bolgarskoe letočislenie / Izvestiя Otdeleniя russkago яzka i slovesnosti Imperatorskoй akademii nauk 17 (1912), kn. 2
• Istoriя na bъlgarite ot poяvata im v Evropa do osnovavaneto na bъlgarskoto carstvo na Balkanskiя poluostrov, Godišnik na Sofiйskiя universitet. Istoriko-filologičeski fakultet, 10-11, 1914, s. 1-112
• Poslanieto na Carigradskiя patriarh Fotiй do bъlgarskiя knяz Boris v slavяnski prevod - Bъlgarski starini, V. Sofiя, 1917, 3-64
• Vasil Slatarski, Geschichte der Bulgaren I: Von der Gründung des bulgarischen Reiches bis zur Türkenzeit (679-1396) / Bulgarische Bibliothek 5, Leipzig 1918
• Istoriя na bъlgarskata dъržava prez Srednite vekove. T.1 Pъrvo bъlgarsko carstvo. Č.1 Epoha na huno-bъlgarskoto nadmoщie (679-852), S. 1918, 3 izd. S. 1970, Č.2 Ot slavяnizaciяta na dъržavata do padaneto na Pъrvoto carstvo (852-1018), S. 1927; 2 izd. S. 1971; T. 2 Bъlgariя pod Vizantiйsko vladičestvo (1018-1187), S. 1934, S. 1972; T.3 Vtoro bъlgarsko carstvo. Bъlgariя pri Asenovci (1187-1280), S. 1940, 2 izd. S. 1971-72
• Tъй narečenite ‘gramoti’ na Pinciя i negoviя sin Plezo / Godišnik na Sofiйskiя universitet 15-16 (1919-20), 1-58
• Nova političeska i socialna istoriя na Bъlgariя i Balkanskiя poluostrov (1921)
• Izvestieto na Ibrahim-ibn-Яkuba za bъlgarite ot 965 g. / Spisanie na Bъlgarskata akademiя na naukite 22 (1921), 67-87
• Stranici iz starata kulturna istoriя na bъlgarite / Sbornik v čest i v pamet na Lui Leže 1843-1923. Sofiя, 1925, 279-292.
• Političeskata rolя na Sofroniй Vračanski prez Rusko-turskata voйna 1806-1812 (1925)
• Obrazuvane na bъlgarskata narodnost / Bъlgarska istoričeska biblioteka I (1928), № 1, 74-112
• Edna datirana pripiska na grъcki ot sredata na XI vek / Byzantinoslavica 1 (1929), kn. 2, 22-34
• Edin grъcki falšifikat, koйto se otnasя kъm bъlgarskata istoriя / Byzantinoslavica 2 (1930), fasc. 2, 231-258
• Političeskoto položenie v Severna Bъlgariя prez XI i XII vek / Izvestiя na Bъlgarskoto istoričesko družestvo, 9 (1929), 1-50
• Dъržavno-političeskite idei na car Simeona / Letopis na Bъlgarskata akademiя na naukite XII (1928/ 1929). Sofiя, 1931, 194-207
• Ustroйstvo Bolgarii i položenie bolgarskago naroda v pervoe vremя posle pokoreniя ih Vasiliem II Bolgaroboйceю / Seminarium Kondakovianum 4 (1931), 49-68
• Namestnici-upraviteli na Bъlgariя prez caruvaneto na Aleksiя I Komnin / Byzantinoslavica 4 (1932), kn. 1, 139-58; kn. 2, 371-98
• Wer war Peter Deljan? / Annales Academiae Scientiarum Fennicae ser. B 27 (1932), 354-63
• Georgi Skilica i napisanoto ot nego žitie na sv. Ivana Rilski / Izvestiя na Istoričeskoto družestvo v Sofiя 13 (1933), 49-80
• Potekloto na Petra i Asenя, vodačite na vъstanieto v 1185 g. / Spisanie na Bъlgarskata akademiя na naukite 45 (1933), 7-48
• Die Besiedlung der Balkanhalbinsel durch die Slaven / Revue internationale des études balkaniques 4 (1936), 358-75
• Izbrani sъčineniя v 4 toma T.1 1972, T. 2 1984

Izvori

• Sbornik v čest na Vasil Zlatarski, S. 1925
• Petъr Nikov, Vasil N. Zlatarski (s bibliografiя) / Izvestiя na bъlgarskoto istoričesko družestvo. 14-15, 1937, s. 1-27
• Milen Kumanov, "Prof. Vasil Nikolov Zlatarski - kato istorik na Pъrvata bъlgarska dъržava" (diplomna rabota, Sofiя, 1965)
• Kresa Zlatarska-Todorova, Baщa mi Vasil Zlatarski, S. 1975
• Mariя Veleva, N. Vasil Zlatarski kato istorik na bъlgarskata istoričeska nauka / Izvestiя na Bъlgarskoto istoričesko družestvo, 32, 1978, s. 305-313
• Dimitъr Angelov, Zlatarski, Vasil Nikolov / Kirilo-Metodievska enciklopediя, T. 1, S. 1985, s. 722-725