Vasko Nunjez de Balboa
Vasko Nunjez de Balboa (šp. Vasco Núñez de Balboa; oko 1475. umro 1519) bio je španski istraživač, kolonijalni guverner i konkistador.[1] Slavu je stekao kao osvajač Paname 1513. godine, čime je postao prvi Evropljanin na čelu ekspediciju koja je stigla do Pacifika preko američkog kontinenta. Iako nije osvajač velikih imperija, Vasko Nunjez de Balboa se svrstava među nekolicinu najvažnijih učesnika u otkrivanju i osvajanju Amerike. Njegovo glavno dostignuće bilo je prvo evropsko viđenje Tihog okeana, ali njegova karijera je bila tipična za karijeru mnogih osvajača i ranih doseljenika Amerike.[2]
Vasko Nunjez de Balboa | |
|---|---|
 Portret | |
| Datum rođenja | 1475 |
| Mesto rođenja | Herez de los Kabaljeros, Španija |
| Datum smrti | januar 1519. |
| Mesto smrti | Akla, Panama |
| Potpis | |
 | |
Biografija
urediBalboa je došao iz ekstremadurskog grada Herez de los Kabaljeros, iako neki autori tvrde da je došao iz većeg obližnjeg grada Badahosa. Tačan datum njegovog dolaska u Indiju nije poznat, ali je sigurno do 1500. godine bio u Novom svetu. Plovio je sa Rodrigom de Bastidasom i Huanom de la Kosom na njihovoj ekspediciji u zaliv Uraba i obalu Paname. Nakon toga, nastanio se u Salvatijera de la Sabana na ostrvu Hispanjola, gde je boravio i osvajač Kube, Dijego Velaskez.[2]
Naseljavanje Paname
urediNakon Bastidasovih istraživanja obale Paname, region je bio žestoko osporen od strane dvojice drugih istraživača, Dijega de Nikese i Alonsa de Ohede. Kraljevskom darovnicom iz 1508. godine, Tijera Firme je podeljena na dve parcele, istočnu, nazvanu Uraba, pod upravom Ohede, i zapadnu, Veragva, pod Nikesom. Oheda je organizovao nekoliko ekspedicija na severnu obalu Južne Amerike, a do 1505. dobio je pravo da istražuje i naseljava zaliv Uraba. Region je već bio posećen, ne samo Bastidas, već i sam Kosa, ali i drugi. Kosa se pridružio Ohedi i oni su osnovali grad San Sebastijan de Uraba.[2]
Nakon toga, Kosa je poginuo od otrovne strele, a Oheda je pobegao nazad u Hispanjolu. Nikesa je imao malo više sreće u svom području. Martin Fernandez de Ensiso je poslat sa Hispanjole da oslobodi naselje koje su opsedali Indijanci. Balboa je otišao sa njim, pošto se, prema tradicionalnim izvorima, sakrio u bure.[2]
On je predložio da se preživeli presele na zapadnu stranu zaliva Uraba gde Indijanci nisu koristili otrovne strele. Novo naselje, Santa Marija la Antigva del Darijen, postalo je jedno od uspešnijih u ranim pokušajima kolonizacije.[2]
Ubrzo po dolasku u Darijen, Balboa je izabran za gradskog sudiju i na kraju je stekao skoro potpunu kontrolu nad naseljem. Nikesa i njegovi sledbenici dovedeni su u Darijen, gde im je suđeno zbog nepoštovanja kraljevske vlasti: Nikesa je arogantno tvrdio da ima vrhovnu vlast nad Darijenom na osnovu svojih kraljevskih darovnica. Članovi Ensisove ekspedicije proglasili su Nikesu krivim, ali mu je smrtna kazna preinačena, s pravom žalbe pred guvernerom Hispanjole. Međutim, brod koji je stavljen na raspolaganje Nikesi i njegovim ljudima za povratak u Hispanjolu bio je teško oštećen i nikada nije stigao na svoje odredište. Balboa i njegove pristalice su potom zbacili Ensisa i naterali ga da se vrati na Hispanjolu, čime je Balboina kontrola postala potpuna.[2]
Kao vođa grupe, Balboa je pokazao mnoge karakteristike uobičajene među kasnijim španskim konkvistadorima. Iako je pokazivao žestoko protivljenje idolopoklonstvu i običajima domorodaca, takođe je uspeo da uspostavi sporazum sa starosedelačkim grupama. Održao je mir sa Indijancima i odredio redovno plaćanje danka od njih, štiteći tako španske naseljenike od odmazde, dok je od Indijanaca izvlačio nešto hrane i rada.[2]
Otkriće Pacifika
urediNakon nekoliko istraživanja neposrednog zaleđa i prikupljanja informacija od lokalnog stanovništva, Balboa se uverio u izvor zlata kopnom zapadno od Darijena. Početkom 1513. izložio je svoje planove u pismu kralju. Ova vest je izazvala takvo uzbuđenje da je organizovana pomoćna ekspedicija pod vođstvom dvoranina Pedra Arijasa de Avile (Pedrarijasa), koji je takođe trebalo da služi kao sudski istražitelj Balboine uprave, posebno u vezi sa suđenjem Nikesi i proterivanjem Fernanda de Encisa.[2]
Balboa je krenuo na svoju ekspediciju na zapad oko 1. septembra 1513. Oko 27. septembra ugledao je Pacifik. Nekoliko dana kasnije, ušao je u more sa mačem i zastavom i zauzeo celo more za kralja Španije. Ekspedicija je nastavljena duž pacifičke obale, pronalazeći razvijen lov na bisere. Do Nove godine su se vratili tamo gde su i počeli. Otkrio je Tihi okean i naišao na sela koja su pravila predmete od zlata, ali nije pronašao pravi izvor zlata.[2]
Rivalstvo sa de Avilom i smrt
urediPedrarije je stigao u Darijen u junu 1514, a nakon toga su se uslovi u naselju pogoršali. U njegovoj pratnji bili su mnogi Španci kao što su Ernando de Soto i Bernal Dijaz del Kastiljo koji će igrati važne uloge u daljim avanturama. Pedrarias je gvozdenom rukom vladao regionom, šaljući brojne kaznene napade protiv uglavnom miroljubivih Indijanaca. Desetine Španaca, posebno među pridošlicama, umrlo je od posledica indijskog otpora i od tropskih bolesti. Napetost između dva kapetana je rasla. Balboa je pokušao da ode iz Darijena, odlučivši da zauzme zapadnu obalu Paname i započne napore da iskoristi svoju kraljevsku darovnicu kao adelantado tog regiona. Održavao je prepisku sa španskom krunom, neprestano osuđujući Pedrarijasove ekscese i nadajući se da bi reformski napori u Španiji mogli da istisnu njegovog rivala.[2]
Ipak, pošto je kraljevski istražitelj poslat u koloniju, Pedrarias je uhapsio Balbou pod optužbom za izdaju i nakon kratkog suđenja ga je pogubio.[2]
Nasleđe
urediBalboa je bio tipičan za istraživače svog vremena. Bio je hladno pragmatičan u svom ophođenju sa Indijancima. Ponekad je bio okrutan, ali sveukupno je prepoznao važnost očuvanja domorodaca kao saveznika, a ne da ih pravi neprijateljima. Nikada nije propao ni u jednom svom poduhvatu. Njegovo naseljavanje Darijena i njegovo otkriće na Pacifiku za Špance otvorilo je novo poglavlje u istoriji istraživanja kontinenta.[2]
