Википедија

Velika sila

држава која има способност да врши свој утицај на глобалној љествици

Velika sila (engl. great power; rus. вели́кая держа́ва) ili velesila (njem. Großmacht) jeste država koja ima sposobnost da vrši svoj uticaj na globalnoj ljestvici i koja raspolaže se dovoljno vojne sile da izdrži borbu na otvorenom ratu protiv u datom trenutku najsnažnije države svijeta.[1]

Velesile posjeduju karakterističnu ekonomsku, vojnu, diplomatsku i kulturnu moć koju mogu upotrijebiti nad manjim nacijama. Glavni ciljevi velikih sila jesu moć i slava, uprkos ideološkim izgovorima.[2]

Danas su vele sile neformalno prepoznate u okviru formalne organizacije „Grupa sedam” (G7).[3][4][5][6]

Istorija uredi

Poredak sa velikim silama nastaje krajem 15. stoljeća tokom početka epohe ratova između Francuske na čelu sa dinastijom Valoa i španskih Habzburgovaca.[7] Tokom istorije postojao je sistem „ravnoteže snaga”. Kada bi jedna velika sila, često osvajanjem tuđih teritorija, postala izrazito jaka, druge velike sile bi se udružile da je napadnu. Takav sistem trajao je do kraja 17. stoljeća.[8]

Stvaranje velikih sila smanjilo je uticaj papstva, ali ga nije prekinulo.[9] Velike sile su značajno uticale na razvoj i tok srpske istorije i na prelomne događaje u nacionalnoj istoriji, kao što je Srpska revolucija.[10]

Bečki kongres formalno je imenovao određene zemlje kao velike sile i garante sprovođenja.[11] Koncept velike sile bio je sve do 20. stoljeća povezan sa prostorom Evrope.[12]

Države uredi

Postoji opšti konsenzus po pitanju država koje ispunjavale kriterijume velikih sila:

  • XVI stoljeće - Osmansko carstvo, Francuska i Španija[13]
  • XVII - Austrija, Švedska, Holandija i Francuska (u doba Luja XIV ostvaruje posebnu moć, kakvu je u 16. stoljeću imala Španija)[13]
  • XVIII - Rusija, Velika Britanija, Austrija, Francuska i Pruska;[13] Turska gubi status velike sile[14]
  • XIX - Na početku, iste države kao u 18. veku imale su status velikih sila, što su promjenili Napoleonovi ratovi, poraz Rusije u Krimskom ratu te nedostatak uspjeha Austrije i Francuske u ratovima za ujedinjenje Italije i Nemačke. Japan i SAD pojavljuje se kao vanevropske sile.[13]
  • XX - SAD i Sovjetski Savez
  • XXI - SAD i Kina

Reference uredi

  1. ^ Ković 2021, str. 12.
  2. ^ Ković 2021, str. 14.
  3. ^ The Routledge Handbook of Transatlantic Security. Routledge. 2. 7. 2010. ISBN 978-1136936074.  (see section on 'The G6/G7: great power governance')
  4. ^ Contemporary Concert Diplomacy: The Seven-Power Summit as an International Concert, Professor John Kirton
  5. ^ Penttilä, Risto (17. 6. 2013). The Role of the G8 in International Peace and Security. Routledge. str. 17—32. ISBN 978-1136053528.  (The G8 as a Concert of Great Powers)
  6. ^ Tables of Sciences Po and Documentation Francaise: Russia y las grandes potencias Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2019) and G8 et Chine (2004)
  7. ^ Ković 2021, str. 12-13.
  8. ^ Ković 2021, str. 15.
  9. ^ Ković 2021, str. 16.
  10. ^ Ković 2021.
  11. ^ Ković 2021, str. 11.
  12. ^ Ković 2021, str. 18.
  13. ^ a b v g Ković 2021, str. 19.
  14. ^ Ković 2021, str. 78.

Literatura uredi

  • Miršajmer, Džon (2017). Tragedija politike velikih sila (na jeziku: srpski). Čigoja štampa. ISBN 978-86-531-0312-7 Proverite vrednost parametra |isbn=: checksum (pomoć). 
  • Ković, Miloš (2021). Velike sile i Srbi (na jeziku: srpski). Catena Mundi. ISBN 978-86-6343-163-8. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_сила&oldid=25926578”