Veliki post

Veliki post ili Vaskršnji post je jedan od velikih i najvažnijih postova kod hrišćana, a upražnjava se tačno 48 dana pred praznik Vaskrs prema julijanskome kalendaru. Ovaj post je pokretan, tj. menja se iz godine u godinu. Godine 2023 će biti od 27. februara do 15. aprila (po gregorijanskome kalendaru).

Česta je zabluda da je riblje meso posno. Ono je dozvoljeno samo na praznik Blagovesti i Cveti.

Uglavnom se posti na vodi i riba je zabranjena osim starima i onima koji fizički nisu u stanju da poste (bolesni, deca itd.), odnosno oni koji su dobili blagoslov sveštenika da mogu da koriste ulje i ribu. Post se za sve razvezuje na ulje vikendom i prilikom velikih praznika kao što su Sveta četrdesetorica mučenika (Mladenci), a samo na Blagovesti i Cveti je dozvoljeno jesti ribu. „Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i poslednja nedelja posta koju postimo 'na vodi', osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok 'na vodi'. Strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.”

Ovaj post naziva se Velikim, i zbog posebne važnosti i zbog svoje dužine. Sastoji se od Svete četrdesetnice i Strasne sedmice. Pored ovih naziva, odomaćen je i naziv Časni post ili Sveta četrdesetnica,

Pismo prote negotinskog Dimitrija Milojkovića svešteniku sreza Brzopalanačkog o nastupanju Svetog Velikog posta od 16. februara 1872. godine

Četrdesetnica je ustanovljena, od strane Crkve, radi podražavanja 40-dnevnog posta i molitve Gospoda Isusa Hrista, koje je on držao – posle svoga krštenja, udaljivši se u pustinju – pred svoje stupanje na propoved Jevanđelja.

Cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, i proslavljenje Boga i njegovih svetitelja. Sastoji se u uzdržanju od mrsne hrane, uzdržavanju od zlih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i rastu svih jevanđelskih vrlina. Namera je da se obuzda slastoljublje i stomakougađanje, i čovek oslobodi od tiranije duševnih strasti i zlih pomisli, i tako pripremi za čistu i sabranu molitva i sticanje hrišćanskih vrlina. Na ovaj način hrišćanin teži da stekne i produbi zajednicu sa živim Bogom.

Šest nedelja posta (četrdesetnice) su:

• Čista sedmica ili Nedelja pravoslavlja slavi pobedu nad ikonoborstvom i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine, u vreme carice Teodore i patrijarha Metodija.
• Pačista sedmica. ili Hroma sedmica posvećena je uspomeni na svetog Grigorija Palamu, koji je učio da ljudi postom i molitvom mogu postati učesnicima nestvorene božanske energije
• Krstopoklona sedmica, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje.
• Sredoposna sedmica, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva
• Gluvna sedmica u toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju i
• Cvetna sedmica tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.

Iza Sv. četrdesetnice, koja se završava u petak Šeste sedmice posta, dolazi post Strasne sedmice ili Velike sedmice, posvećen učestvovanju u stradanjima i smrti Gospoda Hrista, po zapovesti njegovoj da će „doći... dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane“ (Lk 5, 35).