Verenički prsten
Verenički prsten predstavlja veridbeni nakit koji budući supružnik dariva svojoj budućoj supruzi kao znak ljubavi i budućeg zajedničkog života.
Istorijat uredi
Verenički prsten je uvek bio simbol vernosti i ima veoma dugu tradiciju. Stari Egipćani su smatrali da je prsten simbol vezivanja i neraskidivosti braka i darivali su ga kao znak vernosti i ljubavi. Zapadna kultura je vereničko prstenje posmatrala isto tako uz neke male izmene. Na primer, uvreženo je bilo da se verenički prsten nosi na levoj ruci, a posle venčanja da se prebacuje na desnu. Prvo vereničko prstenje sa dijamantima potiče još iz 15. veka. Ovu tradiciju je započeo 1477. nadvojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je dijamantski prsten poklonio Mariji Burgendlanskoj, svojoj budućoj supruzi. Dijamant je simbolisao večnu ljubav, a zbog svoje trajnosti. Dijamant kao obavezan deo vereničkog prstena se zadržao u nekim zemljama, poput SAD i Kanade i obično se nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji, na primer, nosi na desnoj. Hrišćani su već u ranom hrišćanstvu uveli prstenje kao simbol braka. Darivanje vereničkog i venčanog prstenja se javilo odvojeno početkom 19. veka.[1] Puritanci su tokom 16. i 17. veka odbacivali ove simbole kao nepotrebne i devojke bi umesto vereničkog prstena dobijale naprstak. Koristile bi ga kako bi vredno šile sve do svoje udaje. Tada bi se odsekla kapica naprska i ostajao bi metalni obruč koji bi služio kao burma.[2] Udate Rimljanke su nosile verenički (ili venčani) prsten na srednjem prstu, jer se verovalo da od njega polazi jedan nerv (tzv. amoris) ili vena ljubavi i ide pravo do srca. Zbog toga, ona prima emociju onoga ko ga daje prema onome ko ga nosi.[1]
Tradicija uredi
U nekim evropskim zemljama, venčani i verenički prsten su jedan komad nakita, s tim što se nakon venčanja na njega ugravirana imena mladenaca i datum venčanja i premešta se na drugu ruku. Modernije vereničko prstenje se sastoji iz dva ili tri spojena prstena, od kojih se kasnije razdvajanjem dobijaju burme i prsten. Tradicionalno, to su ipak dva odvojena prstena. Ne postoji strogo pravilo na kojoj ruci se nose. Burma može da se stavi preko vereničkog prstena ili što je praktičnije, da budu svaki na različitoj ruci i tako se neće međusobno grebati, odnosno oštetiti. Takođe, mlada može burmu da stavi na levu ruku, a posle ceremonije venčanja da se verenički prsten premesti sa desne na levu, iznad burme. Tako će burma biti bliže srcu, što je jasna simbolika. Postoji i običaj da se verenički prsten daje kumi ili deveruši koja ga čuva za vreme venčanja i onda ga vraća mladoj koja ga stavlja na ruku koju želi.[3]
Dizajn uredi
Poput ostalog nakita, verenički prsten može znatno da se razlikuje u zavisnosti od materijala, dizajna, kamenja koje se koristi ili već po nekom drugom specifičnom zahtevu. Cena vereničkog prstenja sa dragim kamenom zavisi od vrste kamena, karata, težine, boje, bistrine i kvaliteta brušenja,[1] a manje od oblika kamena, stila brušenja i nekih specifičnih zahteva. Prema nekim savetima, metal koji će se birati zavisi od samog dijamanta. Ukoliko je dijamant bezbojan, bolji je beli metal, belo zlato (najčešće 14- ili 18-karatno), ređe platina. Ako je dijamant manjeg kvaliteta, pa tako zamućen, bolji je izbor žuto zlato.[4] Neki ljudi preskupe dijamante zamenjuju sintetičkim kamenjem cirkonijumom.[1] Takođe savet je da bez obzira da li je prsten moderan ili klasičan, svakako bude romantičan, ali pre svega kvalitetan i udoban jer se nosi dugi niz godina.[5]
Trendovi uredi
Moderno vreme je donelo i vereničko prstenje za muškarce.[6] Pri tome, muškarcu prsten može da daruje žena ili drugi muškarac ukoliko je u pitanju gej par. I ovaj nakit je dostupan u velikom broju varijanti dizajna. Izrađuje se od više boja zlata, ali i od srebra i platine sa kamenjem ili bez njega. Prema pisanju sajta Odsjaj.com, iako je pravilo, nije i obavezno da muškarci preferiraju jednostavnost, pa otuda i veliki izbor i za ovu namenu.[7]
Zanimljivosti uredi
- Endi Park, sredovečni žitelj Ujedinjenog Kraljevstva, u julu 1993. je u časovima dokolice odlučio da proslavi Novu godinu i shvatio da ga praznično dekorisanje čini srećnim. Zato je nastavio sa ovim vidom zabave godinama kasnije i konačno odlučio da se oženi svojom plastičnom jelkom koju je zavoleo više od ičega na svetu. Zato joj je kupio verenički prsten i jedini problemi su mu bili na koju granu će zakačiti prsten i kako će naći sveštenika koji će pristati da ga venča.[8]
Reference uredi
- ^ a b v g Zalatara „Gligorić“: „Verenički prsten“; 12. jul 2011.
- ^ Politikin zabavnik broj 3105, datum 12.8.2011. Rubrika „Jabuka razdora“, pp. 13, izdaje i štampa: Politika AD. Beograd.
- ^ Venčanja.com: Tradicija nošenja burme i vereničkog prstenja...
- ^ odsjaj.com: „Verenički prsten ukrašen dijamantom“; 12. februar 2010.
- ^ „Zlatara.net/saveti: „Vereničko prstenje i burme“”. Arhivirano iz originala 28. 02. 2011. g. Pristupljeno 03. 07. 2011.
- ^ „Glam dama: „Hit! Verenički prsten za muškarce“”. Arhivirano iz originala 15. 4. 2011. g. Pristupljeno 3. 7. 2011.
- ^ odsjaj.com: „Verenički prsten“; 14. novembar 2009.
- ^ В92: „Verenički prsten za jelku“; 30.12.2010.
