Верска процесија у Курској губернији
Verska procesija u Kurskoj guberniji (poznata i kao Uskršnja procesija u Kurskom okrugu ili Verska procesija u Kurskoj guberniji[1]) (rus. Krestnij hod v Kurskoj gubernii) jeste slika ruskog slikara realista i vajara Ilje Rjepin (1844–1930). Završena je između 1880. i 1883. godine. Delo prikazuje narod koji prisustvuje godišnjem krstonosnom hodu (vrsta litije ) na kojem se iznosila poznata ikona Bogorodice Kurske iz Manastira Korenaja do obližnjeg grada Kursk, u zapadnoj Rusiji.
 | |
| Umetnik | Ilja Rjepin |
|---|---|
| Godina | 1880–1883 |
| Tehnika | ulje na platnu |
| Dimenzije | 175 × 280 cm |
| Mesto | Tretjakovska galerija |
Povorku kroz prašnjavi pejzaž vode pravoslavni sveštenici koji drže ikone, festone i transparente iznad glava.[2] Iza njih sledi gomila mahom seljaka, kao i narod sastavljen od prosjaka preko invalida, policajaca i vojnih službenika do ličnosti iz provincijske elite. Verska procesija je dovela do kontroverzi kada je prvi put bila izložena zbog toga što je ikonu držao čovek koji izgleda pijano.[3]
Slika je nastavak Rjepinovih društvenih komentara i kritika u njegovim delima i naglašava uočene zloupotrebe i crkve i države. O delu je pisao: „Primenjujem sve svoje beznačajne snage da pokušam da dam pravu inkarnaciju svojim idejama; život oko mene veoma me uznemirava i ne daje mi mira – moli da bude uhvaćen na platnu..."[4]
Opis uredi
Na desnoj strani slike, krupni seljaci nose platformu koja sadrži ikonu unutar složene neoklasične kutije; mogu se uočiti samo odsjaji svetlosti koji se odbijaju od zlatne korice ikone. Redovi seljaka koji se drže za ruke zadržavaju gomilu, prvi sa leve strane pokušava da zaustavi osakaćenog dečaka da svojim štapom probije kordon. Pored njih jašu seljaci ili sveštenici i službenici i policajci u uniformama, neki od njih uzvraćaju nasiljem gomili svojim uzdama.
Iza ikone su sveštenici i bolje odeveni ljudi, noseći ikone ispred svojih grudi, a „ dendifikovan i smoren sveštenik“.[5]
Predstavljen je i komičan efekat kroz ženu srednjih godina u žutoj haljini i kapom koja iza sebe nosi ikonu, koja prema odeždi veoma podseća na sveštenika. Prazan kovčeg za ikone, verovatno onaj od ikone koju iza sebe nosi bogata žena, nosi se sa jednakim poštovanjem kao i sama ikona.[5]
Deluje da je obronak sa desne strane nedavno očišćen od drveća, sa svežim panjevima.
Dalje pozadi je prikazana druga platforma, na kojoj je nešto što izgleda kao kružna ikona i prethode joj dve velike zastave, a iza nje se kroz oblak prašine nazire veliki litijski krst.
Povorka je reprezentativan primer Rjepinovog stil iz tog perioda, po tome što isprva izgleda kao scena iz svakodnevnog života u Rusiji. Zapravo, naglašeno prikazuje ljude iz različitih društvenih slojeva koji su ujedinjeni i kolektivno se kreću ka svom odredištu.[6]
Poreklo i kritike uredi
Slika je bila veoma popularna, ali i kontroverzna. Časopis koji je objavio povoljnu kriziku vodećeg kritičara Vladimira Stasova objavio je u sledećem broju uvodnik koji se ogradio od njegovih stavova, kao i drugu kritiku. Stasov je značajno akcentovao nasilje jahača prema gomili.
Osim Lava Tolstoja, koji je hvalio sliku i smatrao je neutralnom u prikazu društvenog sistema, svi su se složili da je ona neprijateljska prema uspostavljenom društvenom poretku. Drugi kritičar je sa neodobravanjem primetio „nepoželjne koji su se gomilali oko slike na izložbi, primetivši prevagu oslobođenih žena sa kratkim frizurama, nihilističkih mladića i snažnog jevrejskog elementa; glavni likovi carske ksenofobije“.[5]
Pisac Ričard Bretel sažeo je sliku kao „neku vrstu sume ruskog društva, čiji se različiti pripadnici nelagodno, ali nemirno kreću zajedno prašnjavom stazom kroz goli pejzaž ka budućnosti koju ne može da vidi ni slikar.[6]
Kritičar Kristijan Brinton video je mešavinu „debelih sveštenika u zlatnim haljinama, glupih seljaka, bednih bogalja, okrutnih zvaničnika i naduvanih seoskih dostojanstvenika“.[2] Rjepin je manje simpatičan prema privilegovanim članovima povorke, koje prikazuje kao bezbrižne i ravnodušne prema njihovim saputnicima koji se bore. Obespravljene članove ruskog društva predstavljaju, između ostalih, stari i mladi seljaci sa leve strane (kmetstvo u Rusiji je ukinuto 1861).
Sliku je kupio vodeći ruski kolekcionar Pavel Tretjakov za rekordnih 10.000 rubalja, ali je Tretjakov želeo da Rjepin zameni sluškinje koje su nosile praznu kutiju sa ikonama „prelepom mladom devojkom, koja odiše duhovnim zanosom“. Rjepin je odbio.[5] Tretjakovljeva velika zbirka otvorena je kao muzej još za njegovog života, a sada je značajno uvećana, državna Tretjakovska galerija u Moskvi.
Reference uredi
- ^ The English title used by the Tretyakov, p. 143
- ^ a b Brinton, Christian. "Modern Artists", 2007. 146. ISBN 1-4067-3795-X.
- ^ Geisler, Michael E. "National symbols, fractured identities: contesting the national narrative". Middlebury. 2005. ISBN 1-58465-437-6. str. 104.
- ^ "Krestny Khod (Religious Procession) in Kursk Gubernia". Tretyakov Gallery. Retrieved on 13 March 2010.
- ^ a b v g Jackson 2006, str. 44
- ^ a b Brettell, Richard. "Modern art, 1851–1929: capitalism and representation". Oxford Paperbacks, 1999. 160. ISBN 0-19-284220-X.
Literatura uredi
- Alpatov, Mikhail (1950). Russian Impact on Art. New York: Philosophical Library.
- Bolton, Roy (1999). Russia & Europe in the Nineteenth Century. Sphinx Books. ISBN 1-907200-02-9..
- Jackson, David L. (2006). The wanderers and critical realism in nineteenth-century Russian painting. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6434-0.
- State Tretyakov Gallery; Guidebook, Moscow, Avant-Garde. 2000. ISBN 5-86394-106-5.
- Sternin, Grigory. Ilya Efimovitch Repin: Painter of Russian History. SSSR. 1995. ISBN 0-569-08846-1..
