Veslo je poluga kojom se prenosi sila veslača na vodu i time pokreće čamac. Veslo se korsti kao jedan od načina pokretanja manjih čamaca i brodica. Vesla se koriste u veslačkom sportu ali i u druge namene, kao što je rekreacija, ribolov i druge .

Tradicionalna vesla

IstorijaUredi

Prva vesla datiraju iz ranog neolita. Drvena vesla pronađena su u blizini Džeđanga u Kini [1][2][3]. U kasnijim dobima vesla su bila nezamenljiv deo ratnih brodova sve do pojavljivanja jedra i parne mašine. U starom veku posebno su koristili Feničani čiji su brodovi imali dva reda vesala i tako dominirali na bojnim poljima širom Mediterana[4]. Tradicionalno vesla su kompletno bila izrađena od drveta . Međutim, od kraja 80 - tih godina prošlog veka počinju se upotrebljavati veštački materijali, uglavnom karbon. Danas su sva takmičarska vesla karbonska, iako su neki delovi i od aluminijuma, tvrde plastike (najčešće prsten), drva (najčešće ručka).

DeloviUredi

Posoje više delova i vesla i to

  • 1 - drška
  • 2 - rukohvat
  • 3 - kožni omotač
  • 4 - struk
  • 5 - lopata
  • 6 - metalni obruč ili okov

Veslo u sportuUredi

U veslačkom sportu koriste se specifična vesla pogodna za efikasno i brzo pokretanje čamca. U osnovi postoje dve vrste vesala:

  • Vesla za skul veslanje, sportsko veslanje kod kojeg veslač barata sa dva vesla. Ta su vesla najčešće dužine u rasponu 276-290 cm.
  • Vesla za rimen veslanje, sportsko veslanje kod kojeg veslač ima samo jedno veslo. Ta su vesla duga najčešće između 370-380 cm.

Sportska vesla se sastoje od ručke, prstena, tela vesla i lopate. Ručka je deo vesla za koje veslač drži veslo, dok je lopata deo vesla koji ulazi i vodu i preko nje se prenosi sila vodu. Građa vesla je takva da bude što lakše, ali ipak dovoljno čvrsto da prenese silu veslača na vodu. Zbog toga su današnja vesla u stvari šuplja. Sila koju vrhunski takmičar može prenositi na veslo varira zavisno od snage, težine, pripremljenosti veslača, i kreće se u rasponu od 70 kiloponda pa do čak 140 kiloponda. Vrhunski veslač razvija preko 400 W po zaveslaju!

Izgled takmičarskog vesla se menjao kroz istoriju. Najdramatičnija promena s kraja 90 - tih godina prošlog veka je oblik lopate, koji je od tradicionalnog simetričnog oblika poprimio oblik pod nazivom big blade, a koji neodoljivo podseća na sekiru, pa je to i uvrežen veslački izraz za takva vesla.

Vesla se na službenim takmičenjima često boje u bojama veslačkog kluba ili reprezentacije, i to samo deo vesla koji se zove lopata. Međunarodna veslačka federacija FISA od svake nacionalne federacije traži pre takmičenja službenu prijavu na kojoj je naznačen način bojanja lopate reprezentativaca iz te zemlje. Najčešće se koriste boje nacionalnog barjaka te zemlje[5].

ReferenceUredi

  1. ^ Archaeology of Asia - Google Knjige
  2. ^ Deng, Gang. (1997). Chinese Maritime Activities and Socioeconomic Development, c. 2100 B.C.-1900 A.D. Westport. Greenwood Press.ISBN 978-0-313-29212-5. стр. 22.
  3. ^ Stark, Miriam T. (2008). Archaeology of Asia. John Wiley & Sons. стр. 130. ISBN 978-1-4051-5303-4. Приступљено 05. 10. 2012. 
  4. ^ Web hosting, domain names, VPS - 000webhost.com
  5. ^ Rowing Oar And Blade In The Colors Of Canada, Hovering Just Above.. Royalty Free Stock Photo, Pictures, Images And Stock Photography. Image 10097568
== Литература ==