Večni zaborav
Argument večnog zaborava ili jednostavno večni zaborav (engl. oblivion, preko starofrac. i lat. oblīviō) verovanje je da sopstvo prestaje postojati nakon smrti nasuprot verovanju da postoji zagrobni život kao što su reinkarnacija, raj, čistilište, pakao ili bilo koje drugo stanje egzistencije ili svesti nakon smrti.
Neuropsihologija
urediPrema neuropsihologiji, um ili psiha, jednako kao i svest i ličnost, proizvod su funkcionalnog dela mozga.[1] Tokom moždane smrti, sve moždane smrti se trajno prekidaju. Implikacija je da um ne uspeva preživeti moždanu smrt i prestaje postojati.[2][3] Poričući egzistenciju nekakve duhovne ili nematerijalne komponente (poput duše) koja preživljava smrt, neki ljudi veruju da je zagrobni život ili svest nakon smrti naučno ili filozofski nemoguć. Pripadnici religija smatraju suprotno i veruju u večni život.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Rosenberger, Peter B. MD; Adams, Heather R. PhD. Big Brain/Smart Brain.
- ^ Piccinini, Gualtiero; Bahar, Sonya. "No Mental Life after Brain Death: The Argument from the Neural Localization of Mental Functions[mrtva veza]" (2011). University of Missouri - St. Louis.
- ^ Bernat JL (8. 4. 2006). „Chronic disorders of consciousness”. Lancet. 367 (9517): 1181—1192. PMID 16616561. doi:10.1016/S0140-6736(06)68508-5.
Literatura
uredi- Martin, Michael; Augustine, Keith. (2015). The Myth of an Afterlife: The Case against Life After Death. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0810886773