Vigovci

Vigovci su bili frakcija, a potom i politička stranka u parlamentima Engleske, Škotske, Velike Britanije i Ujedinjenog Kraljevstva. Između 1680-ih i 1850-ih, oni su se borilu za vlast protiv svojih rivala torijevaca. Poreklo vigovaca leži u ustavnom monarhizmu i protivljenju apsolutnoj vlasti. Vigovci su igrali centralnu ulogu u Slavnoj revoluciji iz 1688. i bili su dosledni neprijatelji kraljeva i prentendenata iz dinastije Stjuart, koji su bili rimokatolici. Vigovci su preuzeli punu kontrolu nad vladom i ostali su dominantni sve dok kralj Džordž III, koje je stupio na presto 1760, nije omogućio povratak torijevaca. Prevlast vigovaca (1715—1760) je omogućila dolazak dinastije Hanover stupanjem na tron Džordža I i neuspeli Jakobitski ustanak 1715. koji su organizovali torijevski pobunjenici. Vigovci su temeljno pročistili torijevce sa svih glavnih položaja u vladi, vojsci, Crkvi Engleske, sudovima i lokalnim zvaničnicima. Vođa vigovaca je bio Robert Volpol, koji je kontrolisao vladu u periodu od 1721–1742. Njegov nalednik je bio Henri Pelam (1743–1754).

Obe stranke su nastale kao labave grupacije ili težnje, ali su postale zvanične do 1784. sa dolaskom Čarlsa Džejmsa Foksa na mesto lidera rekonstituisane vigovske stranke koja se borila protiv vladajuće partije novih „torijevaca“ (koji nemaju nikakav kontinuitet sa prethodnim torijevcima) predvođenih Vilijamom Pitom Mlađim. Obe stranke su se više temeljile na bogatim političarim nego na široku podršku; bilo je izbora za Dom komuna, ali je mali broj ljudi kontrolisao većinu birača.

Vigovstra stranka je sporo evoluirala tokom 18. veka. Vigovske težnje su podržavale velike arisokratske porodice, vladavinu protestantskih Hanovera i toleranciju nonkomformističkih protestanata ("disidenata", kao što su prezbeterijanci), dok neki torijevci podržali težnje na presto prognane raljevske porodice Stjuart (jakobitizam), i praktično svi torijevci su podržavali Crkvu Engleske i plemstvo. Kasnije su vigovci privukli podršku novih industrijalaca i bogatih trgovaca, dok su torijevci stekli podršku zemljoposednika i kraljevske porodice. Do prve polovine 19. veka, međutim, politički program vigovaca više nije obuhvatao samo prevlast parlamenta nad monarhom i podršku slobodnoj trgovini, već i katoličku emancipaciju, ukidanje ropstva i proširenje prava glasa.

Vigovci su sredinom 19. veka postali Liberalna stranka, a nakon stapanja sa Socijaldemokratskom strankom 1988. nastaje Liberalno-demokratska stranka, za koju se ponekad (doduše mnogo ređe nego za torijevce) još uvek može čuti nadimak "vigovci".

Literatura

• Lyon, Ann (2003). Constitutional History of the UK. Cavendish Publishing. str. 278—. ISBN 978-1-84314-504-2.