Википедија:Glasanje/Predlog/Posredovanje

Ovaj predlog tiče se ustanovljavanja procedure posredovanja na Vikipediji na srpskom jeziku.

Institucija razrešavanja nesporazuma i sukoba među urednicima dobro je razrađena u svim većim vikipedijskim zajednicama. Vidi en:Wikipedia:Mediation Cabal (neformalno posredovanje), en:Wikipedia:Mediation (formalno posredovanje), en:Wikipedia:Arbitration policy (arbitraža).

I Vikipedija na srpskom jeziku do sada je videla veći broj nesporazuma, koji štete konstruktivnoj atmosferi produktivnosti na projektu, a neki od njih su doveli i do razdora u zajednici, za koje bi svima bilo bolje da su na vreme razrešavani konstruktivnim dijalogom. Pokušaj ustanovljavanja grupe voljnih urednika koji bi na dobrovoljnoj bazi posredovali u ovim nesporazumima datira još do 2005. godine (Vikipedija:Posredovanje), ali nikada nije zaživeo.

Može se reći da smo, kao zajednica, pokazali nezavidan kapacitet za prihvatanje različitosti i zadržavanje korisnika. Iskustvo pokazuje da su, u trenutku kada postane jasno da su nekakvi pregovori potrebni, i to ne danas nego juče, stvari već otišle predaleko, kao i da u toj fazi sukoba, u uslovima potpune dobrovoljnosti, strane ne pokazuju spremnost na stvarne razgovore, kao da je na delu kakva grupna omađijanost. Donji predlog, u čijoj izradi je konsultovano nekoliko urednika, pokušava da sintetiše iskustva koja smo imali u proteklih nekoliko godina i obezbedi

• favorizovani institucionalizovani kanal za razrešavanje sukoba, civilizovanim razgovorom, na vreme, uz dobre usluge iskusnih urednika sa mandatom Zajednice, kao i
• podsticaje stranama da sarađuju u ovakvom dijalogu, kao što su mogućnost biranja svojih posrednika u razgovoru, i veća mogućnost uticanja na ishod u konsenzualnoj fazi postupka.

Ovaj predlog nije direktno paralelan institutima za rešavanje sporova na drugim projektima Vikimedije. On se razlikuje od formalnog posredovanja na Vikipediji na engleskom jeziku i utoliko što predviđa mogućnost donošenja obavezujućih odluka kada je to neophodno, ali, kao veoma važnu razliku, on ne ustanovljava arbitražni komitet. Iskustvo i naše i drugih Vikipedija jeste da su konsenzualni postupci posredovanja idealan način funkcionisanja kojem treba težiti, ali nisu dovoljan mehanizam kada stvari otcentrifugiraju ka bezumlju. U ovom smislu, donji predlog unosi jasnu određenost ka sporazumnom rešavanju sukoba kada god je to moguće i omogućava zajednici da nastavi da funkcioniše bez arbkoma, što je po svoj prilici naše većinsko opredeljenje.

Na dnu ovog predloga se nalazi i shematski prikaz odlučivanja, za one urednike kojima je tako jednostavije pratiti predloženi tok postupka.

Glasanje o ovom predlogu otpočeće 10 dana od danas, prema ostavljenim komentarima urednika. --Dzordzm (razgovor) 07:17, 8. april 2008. (CEST)

Rasprava o predlogu je završena. Glasanje je otvoreno na Vikipedija:Glasanje/Posredovanje. --Dzordzm (razgovor) 20:11, 18. april 2008. (CEST)

Predlog

Posredničko veće

Zajednica svake godine bira posredničko veće. Veće čini od 5 do 9 posrednika.

Glasati može svaki korisnik koji ima registrovan nalog bar 21 dan i bar 75 izmena u glavnom imenskom prostoru, pre početka glasanja.

Za posrednika se može prijaviti svaki korisnik koji ima registrovan nalog bar 90 dana, bar 500 izmena u glavnom imenskom prostoru, i bar 50 izmena u Vikipedija: imenskom prostoru, pre početka glasanja.

Glasanje traje 10 dana. Kandidati se mogu prijavljivati bilo kada u toku glasanja, ali se ono završava bez obzira na vreme prijavljivanja.

Za posrednike je izabrano do 9 kandidata sa najvećim brojem glasova "za", pod uslovom da su dobili barem 70% glasova "za". Uzdržani glasovi se ne računaju.

Posebni slučajevi:

1. Veće može funkcionisati sa bilo kojim brojem od 5 do 9 izabranih posrednika. Međutim, veće će bolje funkcionisati sa barem 7 izabranih posrednika.
2. Ako za posrednike bude izabrano manje od 5 kandidata, izbori nisu uspeli i preostala mesta do 5 se popunjavaju u ponovljenim izborima. Ako ni nakon ponovljenih izbora ne bude izabrano barem 5 posrednika, veće nije izabrano.
3. Posrednici koji se biraju na prvim izborima biće birani na šest meseci. Buduća veća biće birana na godinu dana.

Posredovanje

Osnovni postupak posredovanja uključuje dva posrednika u sporu. Svaka strana u sporu bira posrednika iz veća po svom izboru. Ova dva posrednika donose zajedničku PREPORUKU u postupku opisanom dole. Preporuka koju usvoje obe strane postaje OBAVEZUJUĆA ODLUKA.

U određenim slučajevima, obavezujuće odluke će doneti panel. Panel čine dva posrednika u sporu, uz dodatna tri posrednika, koja postavlja veće u postupku opisanom dole, ukupno 5 posrednika. Panel odlučuje prostom većinom (3 od 5 posrednika u panelu).

Nastojanje bi uvek trebalo da bude da se slučaj reši u stadijumu preporuke dva posrednika. Podizanje slučaja na odlučivanje panela je poslednja opcija.

Pokretanje postupka

Postupak posredovanja se smatra pokrenutim u bilo kojem od sledećih slučajeva:

• Jedna od strana je zatražila posredovanje i našla voljnog posrednika.
• Većina članova posredničkog veća (preko 50% izabranih) su naložili posredovanje.
• Zajednica je naložila posredovanje. Glasanje o predlogu za pokretanje posredovanja traje 7 dana i uspelo je ako glasa barem 7 urednika i "za" se izjasni barem 70%.

Kada je postupak posredovanja pokrenut, svaka strana kontaktira posrednika po svom izboru. Ako neka od strana odbije ili nije u mogućnosti da nađe voljnog posrednika, većina članova posredničkog veća će obavezujućom odlukom odrediti posrednika koji će biti zadužen za razgovor sa tom stranom.

Posrednici ne deluju kao "advokati" ili zastupnici strana, već kao iskusne neutralne strane, ali svaka strana ima priliku da izabere posrednika koji možda ima više razumevanja za njihov stav. Ako se preporuke posrednika prihvate (vidi dole), slučaj nikada neće eskalirati do panela.

Kako teče postupak posredovanja?

1. Svaka od strana će svom posredniku u privatnoj komunikaciji (elektronska pošta, IRC) naznačiti svoje viđenje sukoba.
2. Dva posrednika će razgovarati privatno, preko elektronske pošte ili IRC-a, bez prisustva strana u sukobu. Ovde bi posrednici među sobom trebalo da dođu do nekih inicijalnih ideja za razrešenje sukoba.
3. Zatim će se na IRC-u ili sličnom kanalu privatno sresti dva posrednika i dve strane u sukobu - ukupno četiri. Ovde posrednici pre svega pokušavaju da uspostave pristojnu komunikaciju između strana u nesporazumu, moderirajući i podstičući je. Ovakvih sastanaka može biti i nekoliko. Nakon uspostavljanja pristojne komunikacije, pokušava se naći rešenje prihvatljivo za sve.
4. Nakon što se postigne sporazumno rešenje ili iscrpe mogućnosti pregovaranja, dva posrednika će ponovo razgovarati privatno, preko elektronske pošte ili IRC-a, bez prisustva strana u sukobu, i formulisati PREPORUKU za razrešenje sukoba.

Ako žele, posrednici u sporu mogu u delovima (2) i (4) angažovati i druge posrednike, ali ti dodatni posrednici ne mogu učestvovati u razgovorima pod (3), ne potpisuju preporuku i ne učestvuju automatski u radu panela, ako ovaj bude formiran. Posrednici u sporu će nastojati da razgovor među stranama vode do sporazumnog rešenja, makar 7 dana, i imaju diskreciju da ga vode onoliko vremena koliko smatraju da se postignuti ishod unapređuje. Najbolje je da komunikacija sa stranama u sukobu ostane privatna, da bi se one što iskrenije izrazile.

Ako strana u sukobu odbija saradnju sa svojim posrednikom, postupak će se odvijati bez te strane i biće donešena preporuka kako je opisano gore.

Preporuka se, javno na Vikipediji, predočava stranama u sukobu i svaka naznačava svoje slaganje ili neslaganje sa preporukom. Strana koja u roku od 48 sati ne izrazi svoj stav, biće upozorena, a zatim blokirana na do 30 dana, do izjašnjavanja o preporuci.

Ako se preporuka usvoji slaganjem obe strane, ona postaje OBAVEZUJUĆA ODLUKA.

Ako se preporuka ne usvoji od strane obe strane i sukob se nastavlja, strane imaju tri mogućnosti:

1. Strane mogu zatražiti novo posredovanje i odrediti nove posrednike (ili zadržati iste ako žele). Dovoljno je da jedna od strana zatraži novo posredovanje. Posredovanje se može ponoviti samo jednom. Nakon ponovljenog posredovanja, ako strane ne usvoje novu preporuku, biće automatski pokrenuto izjašnjavanje posredničkog veća, koje može većinskom odlukom naložiti prelazak slučaja na razmatranje panela.
2. Strane mogu zatražiti da slučaj odmah pređe na razmatranje panela. Dovoljno je da jedna od strana zatraži razmatranje panela, osim ako druga strana zahteva ponovljeno posredovanje, u kom slučaju će posredovanje biti ponovljeno.
3. Ako strane ne traže (1) ili (2) i sukob se nastavlja, posredničko veće može većinskom odlukom naložiti ponavljanje posredovanja kao u (1) (najviše do drugog puta) ili razmatranje panela.

Odlučivanje panela

Panel čine dva posrednika u sporu i dodatna tri posrednika.

Dodatna tri posrednika će, između članova posredničkog veća, izabrati veće, većinskom odlukom. Ukoliko je raspoloživo barem 7 posrednika, svaka od strana u sukobu može, ukoliko želi, pre ovog glasanja preko svog izabranog posrednika zahtevati izuzeće jednog posrednika. Posredničko veće će dodatna tri posrednika–člana panela izabrati od preostalih posrednika. Ne može se zahtevati izuzeće posrednika zaduženog za razgovor sa drugom stranom.

Nakon formiranja, ako to želi, svaka strana u sukobu ima 48 sati da panelu naznači svoje viđenje situacije na ne više od jedne strane javno dostupnog vikiteksta.

Nakon ovoga panel se sastaje bez prisustva drugih urednika i prostom većinom donosi neopozivu OBAVEZUJUĆU ODLUKU.

Obavezujuća odluka

Strana u sukobu koja po prvi put prekrši obavezujuću odluku biće blokirana momentalno na 24 sata.

Prekršaj ovog bloka ili upozorenja ili drugo po redu nepoštovanje obavezujuće odluke od strane jedne od strana može ishodovati blokom od 30 dana.

Prekršaj bloka iz prethodnog stava ili treće po redu nepoštovanje obavezujuće odluke od strane jedne od strana može ishodovati blokom od 90 dana.

Prvi blok (24 sata) može provesti bilo koji administrator. Duže blokove izriče većinskom odlukom panel (ukoliko je formiran), ili posredničko veće (inače).

Ukoliko se sukob nastavlja i nakon izricanja gornjih blokova, zajednica zadržava postojeću mogućnost izricanja trajnog bloka, ili drugih odluka, glasanjem.

Ukoliko se sukob nastavlja bez kršenja (slova ili duha) obavezujuće odluke, zajednica može, ukoliko se tako izjasni, izmeniti odluku ili naložiti novi postupak posredovanja.

Dijagram posredovanja

Posebni slučajevi

Ako je jedna od strana u sukobu jedan od posrednika, taj urednik će izbrati nekog drugog posrednika.

Ako u sporu učestvuje više od dve strane, posredničko veće će biti ovlašćeno da postupa u duhu ovih pravila.

Napomene

Posredničko veće nije arbitražni komitet. Ono nema nikakve ingerencije van domena rešavanja sporova. U rešavanju sporova veće nastoji da deluje pre svega u postupku obostrano prihvatljivog pregovaranja i pružanja preporuka, dok je postupak donošenja obavezujućih odluka na panelu rezervisan za najteže slučajeve. Posredničko veće posebno nema nikakvu, čak ni savetodavnu, ulogu u pitanjima donošenja drugih odluka ili politike zajednice, izbora urednika za pristup posebnim alatima, predstavljanju zajednice, i sličnom.

Ovo pravilo treba biti usvojeno sa 70% glasova "za". Glasanje traje 7 dana.

Za

1. za U potpunosti podržavam projekat posredovanja. Predlog sam jednom pročitao i nisam našao neke zamerke. Možda ih bude kad budem pročitao drugi put. --Poki |razgovor| 18:08, 8. april 2008. (CEST)
2.  Komentar: Najbolje da do sukoba ne dođe, ali kada dođe treba ga nekako i rešiti. Politika posredovanja je dobro da se uvede i izglasa u neko "mirnodopsko" vreme kao što je to sada. --Đorđe Stakić (r) 12:33, 9. april 2008. (CEST)
3.  Komentar: Glasanje o ovom predlogu otpočeće 10 dana od danas. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:21, 9. april 2008. (CEST)

A je l`? Onda ćemo sačekati. --Poki |razgovor| 17:00, 9. april 2008. (CEST)