Википедија:Гласање/Посредовање

Овај предлог тиче се установљавања процедуре посредовања на Википедији на српском језику.

Институција разрешавања неспоразума и сукоба међу уредницима добро је разрађена у свим већим википедијским заједницама. Види en:Wikipedia:Mediation Cabal (неформално посредовање), en:Wikipedia:Mediation (формално посредовање), en:Wikipedia:Arbitration policy (арбитража).

И Википедија на српском језику до сада је видела већи број неспоразума, који штете конструктивној атмосфери продуктивности на пројекту, а неки од њих су довели и до раздора у заједници, за које би свима било боље да су на време разрешавани конструктивним дијалогом. Покушај установљавања групе вољних уредника који би на добровољној бази посредовали у овим неспоразумима датира још до 2005. године (Википедија:Посредовање), али никада није заживео.

Може се рећи да смо, као заједница, показали незавидан капацитет за прихватање различитости и задржавање корисника. Искуство показује да су, у тренутку када постане јасно да су некакви преговори потребни, и то не данас него јуче, ствари већ отишле предалеко, као и да у тој фази сукоба, у условима потпуне добровољности, стране не показују спремност на стварне разговоре, као да је на делу каква групна омађијаност. Доњи предлог правила, у чијој изради је консултовано неколико уредника, покушава да синтетише искуства која смо имали у протеклих неколико година и обезбеди

  • фаворизовани институционализовани канал за разрешавање сукоба, цивилизованим разговором, на време, уз добре услуге искусних уредника са мандатом Заједнице, као и
  • подстицаје странама да сарађују у оваквом дијалогу, као што су могућност бирања својих посредника у разговору, и већа могућност утицања на исход у консензуалној фази поступка.

Овај предлог није директно паралелан институтима за решавање спорова на другим пројектима Викимедије. Он се разликује од формалног посредовања на Википедији на енглеском језику и утолико што предвиђа могућност доношења обавезујућих одлука када је то неопходно, али, као веома важну разлику, он не установљава арбитражни комитет. Искуство и наше и других Википедија јесте да су консензуални поступци посредовања идеалан начин функционисања којем треба тежити, али нису довољан механизам када ствари отцентрифугирају ка безумљу. У овом смислу, доњи предлог уноси јасну одређеност ка споразумном решавању сукоба када год је то могуће и омогућава заједници да настави да функционише без арбкома, што је по свој прилици наше већинско опредељење.

На дну овог предлога се налази и схематски приказ одлучивања, за оне уреднике којима је тако једноставије пратити предложени ток поступка.

Горњи текст представља само описни увод. Гласа се о тексту предлога правила, који се налази под насловом Предлог. Ово правило треба бити усвојено са 70% гласова "за". Гласање траје 7 дана, односно до 25. априла 2008. у 20:07. --Dzordzm (разговор) 20:07, 18. април 2008. (CEST)

ПредлогУреди

Посредничко већеУреди

Заједница сваке године бира посредничко веће. Веће чини од 5 до 9 посредника.

Гласати може сваки корисник који има регистрован налог бар 21 дан и бар 75 измена у главном именском простору, пре почетка гласања.

За посредника се може пријавити сваки корисник који има регистрован налог бар 90 дана, бар 500 измена у главном именском простору, и бар 50 измена у Википедија: именском простору, пре почетка гласања.

Гласање траје 10 дана. Кандидати се могу пријављивати било када у току гласања, али се оно завршава без обзира на време пријављивања.

За посреднике је изабрано до 9 кандидата са највећим бројем гласова "за", под условом да су добили барем 70% гласова "за". Уздржани гласови се не рачунају.

Посебни случајеви:

  1. Веће може функционисати са било којим бројем од 5 до 9 изабраних посредника. Међутим, веће ће боље функционисати са барем 7 изабраних посредника.
  2. Ако за посреднике буде изабрано мање од 5 кандидата, избори нису успели и преостала места до 5 се попуњавају у поновљеним изборима. Ако ни након поновљених избора не буде изабрано барем 5 посредника, веће није изабрано.
  3. Посредници који се бирају на првим изборима биће бирани на шест месеци. Будућа већа биће бирана на годину дана.


ПосредовањеУреди

Основни поступак посредовања укључује два посредника у спору. Свака страна у спору бира посредника из већа по свом избору. Ова два посредника доносе заједничку ПРЕПОРУКУ у поступку описаном доле. Препорука коју усвоје обе стране постаје ОБАВЕЗУЈУЋА ОДЛУКА.

У одређеним случајевима, обавезујуће одлуке ће донети панел. Панел чине два посредника у спору, уз додатна три посредника, која поставља веће у поступку описаном доле, укупно 5 посредника. Панел одлучује простом већином (3 од 5 посредника у панелу).

Настојање би увек требало да буде да се случај реши у стадијуму препоруке два посредника. Подизање случаја на одлучивање панела је последња опција.


Покретање поступкаУреди

Поступак посредовања се сматра покренутим у било којем од следећих случајева:

  • Једна од страна је затражила посредовање и нашла вољног посредника.
  • Већина чланова посредничког већа (преко 50% изабраних) су наложили посредовање.
  • Заједница је наложила посредовање. Гласање о предлогу за покретање посредовања траје 7 дана и успело је ако гласа барем 7 уредника и "за" се изјасни барем 70%.

Када је поступак посредовања покренут, свака страна контактира посредника по свом избору. Ако нека од страна одбије или није у могућности да нађе вољног посредника, већина чланова посредничког већа ће обавезујућом одлуком одредити посредника који ће бити задужен за разговор са том страном.

Посредници не делују као "адвокати" или заступници страна, већ као искусне неутралне стране, али свака страна има прилику да изабере посредника који можда има више разумевања за њихов став. Ако се препоруке посредника прихвате (види доле), случај никада неће ескалирати до панела.


Како тече поступак посредовања?Уреди

  1. Свака од страна ће свом посреднику у приватној комуникацији (електронска пошта, ИРЦ) назначити своје виђење сукоба.
  2. Два посредника ће разговарати приватно, преко електронске поште или ИРЦ-а, без присуства страна у сукобу. Овде би посредници међу собом требало да дођу до неких иницијалних идеја за разрешење сукоба.
  3. Затим ће се на ИРЦ-у или сличном каналу приватно срести два посредника и две стране у сукобу - укупно четири. Овде посредници пре свега покушавају да успоставе пристојну комуникацију између страна у неспоразуму, модерирајући и подстичући је. Оваквих састанака може бити и неколико. Након успостављања пристојне комуникације, покушава се наћи решење прихватљиво за све.
  4. Након што се постигне споразумно решење или исцрпе могућности преговарања, два посредника ће поново разговарати приватно, преко електронске поште или ИРЦ-а, без присуства страна у сукобу, и формулисати ПРЕПОРУКУ за разрешење сукоба.

Ако желе, посредници у спору могу у деловима (2) и (4) ангажовати и друге посреднике, али ти додатни посредници не могу учествовати у разговорима под (3), не потписују препоруку и не учествују аутоматски у раду панела, ако овај буде формиран. Посредници у спору ће настојати да разговор међу странама воде до споразумног решења, макар 7 дана, и имају дискрецију да га воде онолико времена колико сматрају да се постигнути исход унапређује. Најбоље је да комуникација са странама у сукобу остане приватна, да би се оне што искреније изразиле.

Ако страна у сукобу одбија сарадњу са својим посредником, поступак ће се одвијати без те стране и биће донешена препорука како је описано горе.


Препорука се, јавно на Википедији, предочава странама у сукобу и свака назначава своје слагање или неслагање са препоруком. Страна која у року од 48 сати не изрази свој став, биће упозорена, а затим блокирана на до 30 дана, до изјашњавања о препоруци.

Ако се препорука усвоји слагањем обе стране, она постаје ОБАВЕЗУЈУЋА ОДЛУКА.

Ако се препорука не усвоји од стране обе стране и сукоб се наставља, стране имају три могућности:

  1. Стране могу затражити ново посредовање и одредити нове посреднике (или задржати исте ако желе). Довољно је да једна од страна затражи ново посредовање. Посредовање се може поновити само једном. Након поновљеног посредовања, ако стране не усвоје нову препоруку, биће аутоматски покренуто изјашњавање посредничког већа, које може већинском одлуком наложити прелазак случаја на разматрање панела.
  2. Стране могу затражити да случај одмах пређе на разматрање панела. Довољно је да једна од страна затражи разматрање панела, осим ако друга страна захтева поновљено посредовање, у ком случају ће посредовање бити поновљено.
  3. Ако стране не траже (1) или (2) и сукоб се наставља, посредничко веће може већинском одлуком наложити понављање посредовања као у (1) (највише до другог пута) или разматрање панела.


Одлучивање панелаУреди

Панел чине два посредника у спору и додатна три посредника.

Додатна три посредника ће, између чланова посредничког већа, изабрати веће, већинском одлуком. Уколико је расположиво барем 7 посредника, свака од страна у сукобу може, уколико жели, пре овог гласања преко свог изабраног посредника захтевати изузеће једног посредника. Посредничко веће ће додатна три посредника–члана панела изабрати од преосталих посредника. Не може се захтевати изузеће посредника задуженог за разговор са другом страном.

Након формирања, ако то жели, свака страна у сукобу има 48 сати да панелу назначи своје виђење ситуације на не више од једне стране јавно доступног викитекста.

Након овога панел се састаје без присуства других уредника и простом већином доноси неопозиву ОБАВЕЗУЈУЋУ ОДЛУКУ.


Обавезујућа одлукаУреди

Страна у сукобу која по први пут прекрши обавезујућу одлуку биће блокирана моментално на 24 сата.

Прекршај овог блока или упозорења или друго по реду непоштовање обавезујуће одлуке од стране једне од страна може исходовати блоком од 30 дана.

Прекршај блока из претходног става или треће по реду непоштовање обавезујуће одлуке од стране једне од страна може исходовати блоком од 90 дана.

Први блок (24 сата) може провести било који администратор. Дуже блокове изриче већинском одлуком панел (уколико је формиран), или посредничко веће (иначе).

Уколико се сукоб наставља и након изрицања горњих блокова, заједница задржава постојећу могућност изрицања трајног блока, или других одлука, гласањем.

Уколико се сукоб наставља без кршења (слова или духа) обавезујуће одлуке, заједница може, уколико се тако изјасни, изменити одлуку или наложити нови поступак посредовања.


 
Дијаграм посредовања

Посебни случајевиУреди

Ако је једна од страна у сукобу један од посредника, тај уредник ће избрати неког другог посредника.

Ако у спору учествује више од две стране, посредничко веће ће бити овлашћено да поступа у духу ових правила.


НапоменаУреди

Посредничко веће није арбитражни комитет. Оно нема никакве ингеренције ван домена решавања спорова. У решавању спорова веће настоји да делује пре свега у поступку обострано прихватљивог преговарања и пружања препорука, док је поступак доношења обавезујућих одлука на панелу резервисан за најтеже случајеве. Посредничко веће посебно нема никакву, чак ни саветодавну, улогу у питањима доношења других одлука или политике заједнице, избора уредника за приступ посебним алатима, представљању заједнице, и сличном.

ГласањеУреди

ЗаУреди

  1. --Dzordzm (разговор) 20:06, 18. април 2008. (CEST)
  2. --Кале info/talk 20:10, 18. април 2008. (CEST)
  3. Само ме интересује зашто није била прво расправа о предлогу. Можда се нешто могло изменити —Јован Вуковић (р) 20:37, 18. април 2008. (CEST)
    Била је отворена расправа на Википедија:Гласање/Предлог/Посредовање, десет дана и оглашена на Википедија:Гласање по предвиђеној процедури. Тужно је да није било више интересовања, али сад шта је ту је, ово је тема на коју нам треба некакво решење. --Dzordzm (разговор) 01:55, 19. април 2008. (CEST)
  4. Meni je svejedno, bitno je samo da se posreduje kad vec drugacije ne moze. -- Bojan  Razgovor  20:47, 18. април 2008. (CEST)
  5. Било је одвојено време за расправу. То што се нико није нашао да коментарише је друга ствар. --ФилиП 21:22, 18. април 2008. (CEST)
  6. Вероватно је овако нешто потребно.--Metodicar (разговор) 02:05, 19. април 2008. (CEST)
  7. Сви смо били сведоци немилих дешавања на Википедији и нешто овакво нам свакако треба. --M!cki talk 12:39, 19. април 2008. (CEST)
  8. Ал обавезно да се тај тиме зове плави шлемови (КФОР, СФОР или тако нешто ВикиФОР )--Војвода разговор 12:45, 19. април 2008. (CEST)
    Daj bre Vojvodo, nije valjda da su sve ti te silne vojske stalno u glavi... :) --Поки |разговор| 23:10, 19. април 2008. (CEST)
    Ма шалим се.--Војвода разговор 20:20, 20. април 2008. (CEST)
  9. Ај`, па нек` је са срећом. --Поки |разговор| 23:03, 19. април 2008. (CEST)
  10. --Grofazzo (разговор) 23:07, 19. април 2008. (CEST)
  11. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:17, 24. април 2008. (CEST)
  12. Е, јесам за, али ово је опис АрбКома, а не МедКома. У том смислу, ово тело треба пријавити Задужбини као АрбКом (без обзира на име) и установити да исто постоји, јер на основу њега постоје неке погодности које се добијају. Узмимо, чекјузере и оверсајтове надаље може бирати АрбКом, уместо мучног и неизвесног гласања у заједници. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:47, 25. април 2008. (CEST)
  13. --Ђорђе Стакић (р) 09:27, 25. април 2008. (CEST)

ПротивУреди

КоментариУреди

Načelno sam glasao Za, kao neko ko koliko toliko poznaje instituciju funkcionisanja medijacije u sudskoj praksi (poslednje nepune dve godine koliko ona postoji kod nas u praksi). Međutim, imao bih par zamerku na deo predloga koji se tiče pokretanja samog postupka posredovanja. Sama medijacija kao institut temelji se na dobrovoljnoj osnovi strana u sporu. Dakle medijator stupa na scenu kad obe strane izraze želju da u njihovom sukobu posreduje neko treće lice (medijator, arbitar itd.). Ajde, ako bi i prihvatili ovaj prvi način za pokretanje postupka medijacije (jednostrano prihvatanje posredovanja od strane samo jedne sukobljene strane) što bi i moglo da prođe (opet ponavljam za mirno rešavanje spora i poveravanje posredovanja trećem licu potrebno je da su saglasne obe strane), onda otpadaju preostala dva razloga, jer medijacija se nikada ne može nametnuti samim stranama u sporu, jer je to nespojivo sa posredovanjem samo po sebi, a to onda nije medijacija.--Grofazzo (разговор) 23:43, 19. април 2008. (CEST)


To jeste možda tako u stvarnosti van Vikipedije. Ovde se sukob preslikava na celu zajednicu i svi direktno ili indirektno trpe zbog toga. Spor ljudi u stvarnosti ne dotiče njihovu okolinu. Slažem se sa time da ako jedna strana zatraži meditaciju, ona automatski počinje. Ako druga strana izbegava meditaciju, ima da trpi neke posledice... --Поки |разговор| 23:53, 19. април 2008. (CEST)

Da, ali to je prvi slučaj preko kojeg se može i preći, jer ako je jedna strana voljna za posredovanje, onda se i druga može privoleti da učestvuje u njemu ili će trpeti konsekvence svojeg odbijanja, a ostala dva slučaja su naprosto nespojiva sa posredovanjem, jer posredovanje je dobrovoljno, ne može se nametnuti obema stranama ako one to ne žele. Ako i može da se nametne kao što to predviđa stav dva i tri onda se to ne može zvati medijacijom, nazovite to bilo čim drugim, jer to onda nije medijacija per definitionem.--Grofazzo (разговор) 23:58, 19. април 2008. (CEST)

Па добро, можемо да је зовемо медијација with a twist :) Али суштинско настојање и основа овога, бар како га ја перципирам, јесте да се ради о медијацији, а не о овом додатку који је ту јер се показао нужним... --Кале info/talk 02:16, 20. април 2008. (CEST)

Jel imamo 5-7 nezavisnih ljudi na projektu koji su spremni da posvete ovoliku količinu vremena arbitraciji? A da uz to ne budu stalno isti ljudi? —Rainman (разговор) 20:12, 24. април 2008. (CEST)

Па ако систем посредовања буде функционисао и послужио својој сврси, атмосфера на пројекту ће бити пријатнија за рад, и број корисника ће се повећавати, тако да ће бити довољно људи који би могли да буду медијатори. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:19, 24. април 2008. (CEST)
Нада је да неће бити у питању „оволика количина времена“. Ја контам да би према садашњем стању ствари ово било потезано низак једноцифрен број пута годишње. --Dzordzm (разговор) 04:21, 25. април 2008. (CEST)

Бај д веј, ови људи морају да се идентификују Задужбини, пошто ће имати приступ приватним подацима сарадника (ИП адресе и сл.). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:50, 25. април 2008. (CEST)

АмалгамУреди

Елем, ово му дође као неки амалгам између АрбКома и МедКома, али је у суштини АрбКом јер су закључци обавезујући. Мени се чини да би било добро да прво покушамо с обичним МедКомом, који би имао довољно ауторитета у заједници. Његове препоруке ("блокирати тога и тога на толико и толико ако то и то") би морале бити потврђене на гласању. Ово је врло битна разлика у односу на предложено. Једна је категорија тражити или нудити помоћ, друга је ићи на суд. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:02, 25. април 2008. (CEST)

Јесте амалгам, и јесте битна разлика између препоруке и обавезујуће одлуке, али се не слажем да је овде у питању арбком. Битне разлике јесу да су компетенције строго ограничене на решавање спорова, као и да се форсира споразумно решавање (оно што иначе ради медком). Конкретно, посебно не мислим да нам треба ибер-тело које ће да се бави изборима чекјузера и сличним пословима, нити ово предложено тело има приступ приватним подацима или другим стварима за које би била потребна идентификација задужбини (не знам одакле ти то - цео предлог се тиче искључиво решавања спорова, нема никакве везе са луцима) и колико сам схватио из разговора са другима, за такво некакво тело (прави арбком) код нас не постоји расположење. И за ово је питање да ли ћемо наћи довољно заинтересованих - за арбком вероватно не би било ни кандидата ни гласача. --Dzordzm (разговор) 08:56, 25. април 2008. (CEST)
Са друге стране, проблем са необавезним посредовањем јесте што стране одбијају да сарађују - то знамо засигурно из искуства (ниси био овде). То са потврдама у заједници се слажем, и ако мислиш да је нужно могло би се накнадно гласати као измена (не можемо мењати предлог у току гласања), али овај предлог сам по себи не даје могућност за блокове дуже од 90 дана без изјашњавања заједнице, тако да је то у некој мери већ ту. Када је ситуација усијана и троловање кипи на све стране, пристојно изјашњавање заједнице не функционише најбоље... --Dzordzm (разговор) 08:56, 25. април 2008. (CEST)
П.С. Можда није лоша идеја да кренемо са „нечим између“. После неког времена праксе људи ће можда имати бољу идеју о смеру у којем желе да се ово креће - ка медкому, ка арбкому, или да остане на усвојеној политици. Ништа није у камену. То је као на сјајним текстовима или чланцима за брисање - у почетку се нисмо сналазили, али временом заједница стекне осећај шта јој отприлике одговара, измени правила ту и тамо, итд. --Dzordzm (разговор) 08:59, 25. април 2008. (CEST)

Слажем се да нам треба механизам за решавање спорова, зато сам и гласао за предлог. Штавише, ово ми се чини као добра идеја, мада сам мало несигуран због тежине коју има овај МедКом. А и због тога што не постоји међутело које омогућава људима да разговарају пре него што долазе пред арбитрацију. Хммм... У сваком случају, мој предлог за амандман поводом овог тела је: (1) Администратор може да блокира до три дана. (2) МедКом може да блокира до 10 дана. (3) Од 10 до 90 дана потребна је одлука МедКома и натполовична већина на гласању. (4) За блок до 6 месеци потребна је одлука МедКома и двотрећинска већина на гласању (67% или више). (5) За дуже блокове потребна је одлука МедКома и бар 80% већине на гласању. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:23, 25. април 2008. (CEST)

У случају да број одлука МедКома пређе количину од једном месечно (гледано, узмимо, у периоду од претходних 6 месеци; што значи да ако се другог месеца напуни 7 случајева, испунила се квота), потребно је направити тело које ће прихватати спорове пре МедКома, па тек у случају да то тело не реши проблем стварно договорно, ишло би се на МедКом. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:23, 25. април 2008. (CEST)

ОК, дакле, ствар је изгласана у овом облику и можемо ускоро почети са изборима. Ове измене које си предложио у вези граница за блокове можемо даље расправити на тргу и евентуално покренути измену правила. Што се тиче ситуације ако се ово буде често користило, о том потом, последњих пар месеци ситуација на пројекту је завидно мирна. --Dzordzm (разговор) 01:42, 26. април 2008. (CEST)
Ја се счажем са увођењем ових амандмана. Милоше, покрени расправу од седам дања, па потпм и гласање. Што се тиче увођења другог тела, видећемо за 6 месеци. Ако буде потребе, покрени расправу и гласање и за то :) —Јован Вуковић (р) 19:25, 11. мај 2008. (CEST)

Закључено гласањеУреди


Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
13 0 0 100%   за Правило усвојено!

Правило је изгласано и поставља се на Википедија:Посредовање. --Dzordzm (разговор) 01:42, 26. април 2008. (CEST)