Википедија:Pravila imenovanja/Makedonija

Prilikom imenovanje svih članaka na Vikipediji se polazi od dva osnovna principa:

1. Da je ime opšte prepoznatljivo
2. Da naziv nije višeznačan i da se ne preklapa sa nazivima drugih članaka

Pozadina

Ova pravila imenovanja su rezultat centraliziranog procesa rasprave koji je pokrenula Arbitražna komisija nakon zahteva za arbitražu / Makedonija 2 i uspostavljanje konsenzusa o imenima. Konsenzus su odredila tri administratora koji su imenovani od strane Arbitražnog Komiteta.

Republika Makedonija je 12 februara 2019 promijenila ime u Republika Severna Makedonija nakon Prespanskog sporazuma koji je okončao dugogodišnji spor oko imena Makedonije. U svetlu ovih događaja, urednici na Vikipediji sproveli su novi RFC da usvoje nova pravila o imenovanju i dopune one koji su na snazi od 2009 godine, tokom februara i marta 2019, i na kraju je zatvoren od tri administratora.

Prema arbitražnoj odluci ova pravila su obavezujuća i izvršna. Urednici se podsjećaju da sva sporna uređivanja koja se odnose na praksu imenovanja Severne Makedonije i dalje podliježu pod 1RR.

Osnova

Ova pravila često spominju Prespanski sporazum. Ovaj sporazum, iako je očigledno važan korak ka okončanju spora oko imenovanja Makedonije, ne predstavlja nikakvu pravnu obavezu u zajednici Vikipedije. Pridržavanje njegovim odredbama dolazi kao rezultat konsenzusa da se poštuje određena konvencija. Politike Vikipedije i dalje imaju prednost nad dokumentom u celini.

Mesta

Glavni naslovi članaka

• Severna Makedonija će biti članak o zemlji.
• Makedonija će biti članak o regionu.

U tekstu članka

Zemlja će se nazivati kratkim imenom Severna Makedonija. Zvanični naziv Republika Severna Makedonija će se koristiti u svim kontekstima gdje bi se i druge zemlje nazvale punim službenim nazivima (npr. "Ruska Federacija", "Ujedinjena Republika Tanzanija", itd.)

U istorijskim kontekstima koji se odnose na događaje između 1992 i 2019 godine, članci Vikipedije će i dalje upućivati na zemlju koristeći tadašnji zvanični naziv, "(Republika) Makedonija". Tamo gdje je potrebno mogu se dodati objašnjenja poput "(sada Severna Makedonija)" (npr. Kiro Gligorov je postao prvi predsednik Republike Makedonije (sada Severna Makedonija), ili: Kiro Gligorov je bio prvi predsednik novoosnovane države (tada nazvana Republika Makedonija). Istorijski pridevi za ove teme treba da slede istu logiku. Istorijski pridevi koji upućuju na državne entitete treba da ostanu "makedonski". Tamo gde kontekst nije očigledno istorijski, mogu se dodati objašnjenja kao što je ("sada severno makedonski").

Izraz Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ili bilo koja njegova skraćenica neće se koristiti.

Specifične teme

Jezik, identitet i kultura

Makedonski jezik, Makedonci kao etnička grupa i makedonska kultura i dalje se spominju kao takvi (npr. Makedonska narodna pesma, makedonski film, itd.). Ovo je u skladu sa Prespanskim sporazumom i velikom većinom pouzdanih izvora.

Narodnost

Narodnost građana Severne Makedonije i dalje treba da se naziva "makedonskim". Konkretno, termin "makedonski" se koristi za rutinski opis narodnosti u glavnim rečenicama biografskih članaka (Darko Pančev je makedonski fudbaler ...). Ovo je takođe u skladu sa većinom pouzdanih izvora (dok prema Prespanskom sporazumu, u zvaničnim dokumentima državljanstvo će biti opisano kao "Makedonac / državljanin Republike Severne Makedonije").

U kontekstima gde dvosmislenost s makedonskom etnicitetom može biti problem, mogu se koristiti eksplicitnije forme ili objašnjavajući tekst (npr. Darko Pančev posjeduje i australijsko i državljanstvo Severne Makedonije ili Makedonci koji nisu građani Severne Makedonije).

Pridevi izvedeni od Severne Makedonije

Upotreba prideva za upućivanje na zemlju ("makedonski" ili "severno makedonski") bila je stvar određene rasprave. Do sada pouzdani izvori su nedosledni, a RfC nije doveo do jasnog konsenzusa kome od njih dati prednost.

Prespanski sporazum ne dozvoljava upotrebu prideva "severno makedonski". Umesto toga sugeriše da će se običan "makedonski" koristiti u nekim kontekstima; dok u drugim kontekstima treba izbegavati oba prideva u potpunosti, i koristiti alternativne posvojne oblike kao što je "iz Severne Makedonija". Međutim, pouzdani izvori nisu dosljedno sledili ove konvencije.

Kada se govori o zvaničnim državnim institucijama Severne Makedonije, Prespanski sporazum predviđa da treba izbegavati oba prideva u korist posvojnog oblika ("Severne Makedonije"). Za državne institucije članak treba da koristi zvanična imena (npr. Skupština Republike Severne Makedonije). Međutim, u skladu sa pouzdanim izvorima, pridjevi se još uvijek mogu koristiti pri upućivanju na takve institucije u generičkim terminima (npr. grčki i severno makedonski premijeri), posebno tamo gde bi posvojni oblik bio gramatički komplikovan ili neprirodan. Dok pouzdani izvori i dalje koriste i običan "makedonski" i "severno makedonski" u takvim kontekstima, mišljenje većine u RfC-u preferiralo je potpuniju formu, "severno makedonski".

U svim drugim kontekstima, i "severno makedonski" i "makedonski" mogu se koristiti na Vikipediji u odnosu na zemlju (npr. severno makedonska kompanija, ili makedonska privreda). U odsustvu jasnijeg konsenzusa o tome koja od njih dvoje preferirati, preporučuje se upotreba duže forme kada dvosmislenost može biti problem (posebno na početku članka). Kraći oblik može se koristiti tamo gde je tema zemlje već uspostavljena u kontekstu. Jedan opšti primer ovoga može biti naknadna i dodatna upućivanja na zemlju u člancima koji se prvenstveno odnose na teme vezane za Severnu Makedoniju, njenu kulturu i narod.

Imena, kategorije i šabloni članaka treba da izbegavaju prideve. Preferira se upotreba neutralnih formulacija kao što su "Severne Makedonije", "u Severnoj Makedoniji" itd.