Википедија:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči

Osnove srpskog pravopisa


Sastavljeno se pišu:

  • a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;
  • b) nazivi stanovnika naselja i ako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
  • v) prisvojni pridevi izvedeni od naziva mesta i ako se naziv mesta sastoji od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka)
  • g) rečca ne uz imenice, prideve i priloge s kojima srasta u složenice:

- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;

- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

- nerado, nevoljno, nezdravo, nespretno, nezainteresovano, nekorektno, neorganizovano;

  • d) imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;
  • đ) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
  • e) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

  • a) višečlani nazivi mesta mogu se pisati s crticom, s tim što se prednost daje odvojenom pisanju, na primer može: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad; ali bolje je Herceg Novi, Ivanić Grad.
  • b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija (i baščaršija), radio-aparat, rak-rana, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

  • a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;
  • b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, s predlogom se pišu: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
  • v) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, na primer: Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

Videti uredi

Literatura uredi

  • Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, 1993 (predat za štampu juna 1993, izašao iz štampe aprila 1994, izdanje ponovljeno septembra 1994).
  • Dobrila Letić i Jovan Vuksanović,Srpski jezik i književnost - Repetitorijum gradiva sa zadacima za vežbu i proveru znanja od 5. do 8. razreda osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1994.