Vilijam Kelin Mlađi
Vilijam Kelin Mlađi (engl. William G. Kaelin Jr; Njujork, 23. novembar 1957) američki je lekar, naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 2019. za istraživanje o tome kako ćelije osećaju promenu dostupnog kiseonika i kako se njoj prilagođavaju.[1][2]
| Vilijam Kelin Mlađi | |
|---|---|
.jpg) Vilijam Kelin Mlađi | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. novembar 1957. |
| Mesto rođenja | Njujork, Njujork, SAD |
| Državljanstvo | SAD |
| Obrazovanje | Univerzitet Djuk (doktorat 2005) |
| Naučni rad | |
| Polje | onkologija |
| Institucija | Medicinski institut Hauard Hjuz; Institut za rak Dana—Farber; Univerzitet Harvard |
| Nagrade | Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (2019) |
Nagradu je podelio s Gregom L. Semenzom (engl. Gregg L. Semenza) i Piterom Dž. Ratklifom (engl. Peter J. Ratcliffe).[1]
Život i karijera
urediVilijam Kelin Mlađi rođen ju Njujorku, 23. novembra 1957. godine.
Studirao je hemiju i matematiku na Univerzitetu Djuk u Daramu, u američkoj saveznoj državi Severna Karolina i tamo stekao zvanje doktora medicine 1982. godine.
U tom periodu je radio na Univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru, u saveznoj državi Merilend.[1]
U Institutu za rak Dana—Farber (engl. Dana–Farber Cancer Institute) Vilijam Kelin je 1993. osnovao labaratoriju za svoja istraživanja u suzbijanju tumora.
Godine 2002, postao je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard u Kembridžu, Masačusets.[1]
Istraživanja i otkriće
urediIako se vekovima razumela važnost kiseonika, dugo nije bilo poznato kako se ćelije prilagođavaju promenama nivoa istog.
VHL tumori (od engl. Von Hippel–Lindau disease, VHL — „Fon Hipel—Lindauova bolest”) i činjenica da su izazvani mutacijom gena koji stvaraju nizak nivo kiseonika u krvi su zainteresovali Vilijama Kelina da se bavi istraživačkim radom na tom polju. Kaelin je pretpostavio da možda postoji veza između stvaranja VHL tumora i nedostatka tela da detektuje kiseonik.
Kaelinov rad se uskladio s radom Pitera Dž. Ratklifa i Grega L. Semenza, te su zajedno otkrili kako ćelije mogu da osete promenljivu dostupnost kiseonika i prilagode joj se.[3] Tokom 1990-ih, identifikovali su molekularnu mašineriju koja reguliše aktivnost gena kao odgovor na različite nivoe kiseonika.
Nobelova nagrada
urediŠvedska kraljevska akademija nauka za dobitnike Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 2019. proglasila je Vilijama Kelina Mlađeg, Grega L. Semenza i Pitera Dž. Ratklifa za istraživanje o tome kako ćelije osećaju promenu dostupnog kiseonika i kako se njoj prilagođavaju. Ovo istraživanje izuzetno je važno za borbu protiv raka, anemija i mnogih drugih bolesti.[1]
Značaj otkrića
urediSaopštenje švedskog instituta u obrazloženju dodele nagrade:
„Osnovni značaj kiseonika poznat je vekovima, ali proces prilagođavanja ćelija promenama nivoa kiseonika dugo je ostao misterija. Ovogodišnja Nobelova nagrada nagrađuje rad koji je otkrio molekularne mehanizme koji su uključeni u prilagođavanje ćelija na promenljivo snabdevanje kiseonikom u telu”.[2]
Privatni život
urediBio je oženjen Kerolinom Kelin, hirurgom za rak dojke, od 1988. do njene smrti 2015. godine. Ima dvoje dece.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v g d „William G. Kaelin Jr”. Nobelprize.org. Pristupljeno 17. 10. 2020.
- ^ a b Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. Svet nauke. Pristupljeno 17. 10. 2020.
- ^ „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Pristupljeno 17. 10. 2020.[mrtva veza]
