Питер Џ. Ратклиф

Питер Џ. Ратклиф (енгл. Peter J. Ratcliffe; Ланкашир, 14. мај 1954) британски је лекар, научник и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се прилагођавају њој.[1]

Питер Џ. Ратклиф
Peter J. Ratcliffe (cropped).jpg
Питер Џ. Ратклиф
Датум рођења(1954-05-14)14. мај 1954.(66 год.)
Место рођењаЛанкашир
Уједињено Краљевство
ДржављанствоУједињеног Краљевства
Пољећелијска и молекуларна биологија
ОбразовањеУниверзитет у Кембриџу; Универзитет краљице Марије; Универзитет у Оксфорду (докторат 1987)
ИнституцијаУниверзитет у Оксфорду; Институт Франсис Крик
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину (2019)
Веб-сајтwww.ndm.ox.ac.uk/principal-investigators/researcher/peter-ratcliffe

Награду је поделио с Грегом Л. Семензом (енгл. Gregg L. Semenza) и Вилијамом Келином Млађим (енгл. William G. Kaelin Jr).[2]

Живот и каријераУреди

Питер Џ. Ратклиф рођен је у Ланкаширу, 14. маја 1954. године.

Студирао је медицину на Универзитету у Кембриџу и завршио је Медицинску факултет Универзитета краљице Марије у Лондону.

Након додатних студија на универзитетима у Оксфорду и Кембриџу, докторирао је на Кембриџу 1987. године.

Од тада је радио на Универзитету у Оксфорду, а од 2016. године и на Институту Франсис Крик у Лондону.[1]

Истраживања и открићеУреди

Иако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника.

Ратклифов рад се ускладио с радом Вилијама Келина Млађег и Грега Л. Семензе, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и прилагоде се њој.

Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.[3]

Нобелова наградаУреди

Шведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како јој се прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.

Значај открићаУреди

Саопштење шведског института у образложењу доделе награде:

„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]

Приватни животУреди

Питер Џ. Ратклиф је ожењен Фионом Мери Макдугал 1983. године.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Sir Peter J. Ratcliffe”. Nobelprize.org. Приступљено 17. 10. 2020. 
  2. ^ а б Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. Svet nauke. Приступљено 17. 10. 2020. 
  3. ^ „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Приступљено 17. 10. 2020.