Piter Dž. Ratklif

Piter Dž. Ratklif (engl. Peter J. Ratcliffe; Lankašir, 14. maj 1954) britanski je lekar, naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 2019. za istraživanje o tome kako ćelije osećaju promenu dostupnog kiseonika i kako se prilagođavaju njoj.[1]

Piter Dž. Ratklif
Piter Dž. Ratklif
Lični podaci
Datum rođenja(1954-05-14)14. maj 1954.(70 god.)
Mesto rođenjaLankašir, Ujedinjeno Kraljevstvo
DržavljanstvoUjedinjenog Kraljevstva
ObrazovanjeUniverzitet u Kembridžu; Univerzitet kraljice Marije; Univerzitet u Oksfordu (doktorat 1987)
Naučni rad
Poljećelijska i molekularna biologija
InstitucijaUniverzitet u Oksfordu; Institut Fransis Krik
NagradeNobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (2019)
Zvanični veb-sajt
www.ndm.ox.ac.uk/principal-investigators/researcher/peter-ratcliffe

Nagradu je podelio s Gregom L. Semenzom (engl. Gregg L. Semenza) i Vilijamom Kelinom Mlađim (engl. William G. Kaelin Jr).[2]

Život i karijera uredi

Piter Dž. Ratklif rođen je u Lankaširu, 14. maja 1954. godine.

Studirao je medicinu na Univerzitetu u Kembridžu i završio je Medicinsku fakultet Univerziteta kraljice Marije u Londonu.

Nakon dodatnih studija na univerzitetima u Oksfordu i Kembridžu, doktorirao je na Kembridžu 1987. godine.

Od tada je radio na Univerzitetu u Oksfordu, a od 2016. godine i na Institutu Fransis Krik u Londonu.[1]

Istraživanja i otkriće uredi

Iako se vekovima razumela važnost kiseonika, dugo nije bilo poznato kako se ćelije prilagođavaju promenama nivoa kiseonika.

Ratklifov rad se uskladio s radom Vilijama Kelina Mlađeg i Grega L. Semenze, te su zajedno otkrili kako ćelije mogu da osete promenljivu dostupnost kiseonika i prilagode se njoj.

Tokom 1990-ih, identifikovali su molekularnu mašineriju koja reguliše aktivnost gena kao odgovor na različite nivoe kiseonika.[3]

Nobelova nagrada uredi

Švedska kraljevska akademija nauka za dobitnike Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 2019. proglasila je Vilijama Kelina Mlađeg, Grega L. Semenza i Pitera Dž. Ratklifa za istraživanje o tome kako ćelije osećaju promenu dostupnog kiseonika i kako joj se prilagođavaju. Ovo istraživanje izuzetno je važno za borbu protiv raka, anemija i mnogih drugih bolesti.

Značaj otkrića uredi

Saopštenje švedskog instituta u obrazloženju dodele nagrade:

„Osnovni značaj kiseonika poznat je vekovima, ali proces prilagođavanja ćelija promenama nivoa kiseonika dugo je ostao misterija. Ovogodišnja Nobelova nagrada nagrađuje rad koji je otkrio molekularne mehanizme koji su uključeni u prilagođavanje ćelija na promenljivo snabdevanje kiseonikom u telu”.[2]

Privatni život uredi

Piter Dž. Ratklif je oženjen Fionom Meri Makdugal 1983. godine.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Sir Peter J. Ratcliffe”. Nobelprize.org. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  2. ^ a b Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. Svet nauke. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  3. ^ „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Pristupljeno 17. 10. 2020. [mrtva veza]