Vili Boskovski
Vilibald Karl Boskovski (nem. Willibald Karl Boskovsky; 16. jun 1909 — 21. april 1991) bio je austrijski violinista i dirigent, najpoznatiji kao dugogodišnji dirigent Bečkog novogodišnjeg koncerta od 1955. do 1979. godine.
Vili Boskovski | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1909. |
| Mesto rođenja | Beč |
| Datum smrti | 1991. |
| Mesto smrti | Visp |
Biografija uredi
Boskovski je rođen u Beču, i već sa devet godina se pridružio Bečkoj muzičkoj akademiji. Bio je koncertmajstor Bečke filharmonije od 1939. do 1971. godine. Od 1955. godine bio je dirigent Bečkog novogodišnjeg koncerta, koji je tada uglavnom bio posvećen muzici Johana Štrausa II i njegovih savremenika.[1] Uz Bečku filharmoniju, bio je i šef-dirigent Bečkog Johan Štraus orkestra do svoje smrti. Preteča ovog ansambla bio je Štraus orkestar iz 19. veka koji je osnovao Johan Štraus I 1835. godine.
]U kamernom ansamblu predvodio je Kvartet Boskovski sa Filipom Mateisom (druga violina), Ginterom Brajtenbahom (viola) i Nikolausom Hibnerom (violončelo). Kvartet Boskovski je zajedno sa Johanom Krumpom (kontrabas), Alfredom Boskovskim (klarinet), Jozefom Velebom (rog) i Rudolfom Hanclom (fagot) sačinjavao Bečki oktet.
Boskovski je od Mocartovih kompozicija snimio sonate za violinu i klavir, sa pijanistkinjom Lili Kraus, kao i kompletne kompozicije za violinu, klavir i violončelo sa Kraus i Nikolausom Hubnerom za Francuske Diskofile (franc. Les Discophiles Français). Svirao je u Bramsovom Dvostrukom koncertu u a-molu, op.102, sa Vilhelmom Furtvenglerom.
Mesec dana posle svog poslednjeg dirigovanja Bečkim novogodišnjim koncertom, 30. januara 1979. pogodio ga je moždani udar, od čega je imao blagu paralizu desne strane. Oktobra 1979, pošto je oporavak bio suviše spor, saopštio je svoju odluku da odustane od daljeg dirigovanja i zatražio od Lorina Mazela, imenovanog direktora Bečke državne opere, da nastavi tradiciju ovih koncerata.
Preminuo je u Vispu u Valeu (Švajcarska) u 81. godini. Sahranjen je na Središnjem bečkom groblju (Ulaz 2, Grupa 33 G, Broj 78).
Stil uredi
Njegov stil se dopao mnogim Štrausovim slušaocima jer je dirigovao Štrausovu muziku u maniru „Stojećih violinista“ (nem. Stehgeiger), odnosno orkestrom sa violinom, baš kao što je Johan Štraus I popularizovao ovaj oblik dirigovanja valcerima, polkama i drugom muzikom za ples.[2] Ovu tradiciju su nakon očeve smrti nastavili Johan Štraus II i Jozef Štraus. Boskovski je imao naklonost prema Štrausovom stilu. Osim valcera porodice Štraus, Boskovski je snimio ciklus od 10 albuma kompletnih Mocartovih igara i marševa.
Novogodišnji koncert kojim je Boskovski dirigovao 1979. godine snimila je uživo Deka Rekords (engl. Decca Records), i to u svojoj prvoj komercijalnoj upotrebi PCM digitalnog sistema. Snimak od dve ploče je dobro primljen. Citirajući časopis Gramofon (engl. Gramophone magazine): „... prvi snimak koji je proizveden i objavljen u Velikoj Britaniji korišćenjem digitalnog snimka... zapanjujuće živopisan i atmosferski... rezultati su fenomenalni."
Reference uredi
- ^ "Willi Boskovsky, 81, Waltz Violinist, Dies", New York Times, April 24, 1991.
- ^ „Willi Boskovsky Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-14.