Vinston Čerčil kao istoričar

Britanski državnik Vinston Čerčil je bio plodan pisac tokom svog života i mnogi njegov radovi su bili istorijski. Njegovi poznati istorijski radovi su: Molboro: njegov život i vreme, Svetska kriza (istorija Prvog svetskog rata), Drugi svetski rat, koji mu je doneo Nobelovu nagradu za književnost, i Istorija naroda engleskog govornog područja.

Čerčilov pogled na istoriju

Čerčil je verovao da britanski i američki narod ima sudbinu i da svu britansku istoriju treba posmatrati kao napredak ka ispunjavanju te sudbine. Ovo verovanje je inspirisalo njegovu političku karijeru kao i njegov istorijski rad.

Iako Čerčil nije bio obučen istoričar, vešto se bavio istorijom. Hajdova istorija engleskog građanskog rata i Gibonovo delo Odbijanje i pad su uticali na njegove istorijske misli i prozni stil.

Porodična istorija

Čerčilova istorijska dela se dele u tri kategorije. Prva su dela porodične istorije, biografije njegovog oca, Lord Randolf Čerčil (dva toma izdata 1906.), i njegovog pretka, Molboro: njegov život i vreme (četiri toma izdata između 1933. i 1938).

Autobiografija

U drugu kaegoriju spadaju autobiografska dela, uključujući rane novinarske kompilacije Rečni rat (1899), London do Ladismitha preko Pretorije (1900) i Ijan Hamiltonov mart (1900). Sve ove knjige sadrže informacije o britanskim carskim ratovima u Indiji, Sudanu i Južnoj Africi. Radovi o Južnoj Africi sadrže elemente samopromocije, jer je Čerčil bio kandidat za parlament 1900. godine.

Narativna istorija

Čerčilov ugled pisca počiva na njegovim delima narativne istorije: Svetska kriza (šest tomova izdata između 1923. i 1931.), kao i Drugi svetski rat (šest tomova izdata između 1948. i 1953.), i njegova Istorija ljudi koji govore engleski (četiri toma izdata između 1956. i 1958). Ovo su neka od najdužih dela istorije ikada objavljenih (Drugi svetski rat ima više od dva miliona reči), i dobio je Nobelovu nagradu za književnost zbog svog rada.

Čerčlova istorija dva svetska rata je bila zasnovana na statusu autora kao učesnika. Iako su oba memoari, Čerčil je bio oprezan da proširi svoj delokrug uključujući događaje u kojima nije bio deo, na primer, rat između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza. Čerčil doduše postavlja Britaniju, a samim tim i sebe, u centar narativa. Artur Balfor je opisao Svetsku krizu kao "Vinstonovu sjajnu autobiografiju, prerušenu u istoriju univerzuma." U svakom slučaju, on je imao mnogo manje dokumentarnih izvora za stvari koje ne uključuju Britaniju.

Pristup dokumentima

Kao ministar Kabineta za vreme dela Prvog svetskog rata i kao premijera za skoro sve vreme Drugog svetskog rata, Čerčil je imao jedinstven pristup zvaničnim dokumentima, vojnim planovima, službenim tajnama i prepiskama između svetskih lidera. Posle Prvog rata, kada je bilo nekoliko pravila koja upravljaju ovim dokumentima, Čerčil je jednostavno mnoge od njih poneo sa sobom kada je otišao sa funkcije, i koristio ih slobodno u svojim knjigama, posebno za Svetsku krizu. To su radili i drugi ratni ministri, poput Dejvid Lojd Džordža. Mada, nakon Prvog svetskog rata, stroža pravila su uspostavljena u vezi dokumenata Kabineta.

Svetska kriza je počela kao odgovor na napad Lord Ešera na njegovu reputaciju u svojim memoarima, ali je ubrzo proširena u opštu istoriju u više tomova. Tomovi su mešavine vojne istorije, pisane Čerčilovim uobičajenim narativnim stilom, diplomatske i političke istorije, portreta drugih političkih i vojnih ličnosti i ličnih memoara.

Kada je Čerčil došao na vlast 1939. godine, nameravao je da napiše istoriju rata koji je tada počinjao. On je nekoliko puta rekao: "Ja ću ostaviti presude po ovom pitanju istoriji - ali ću biti jedan od istoričara." Da zaobiđe pravila protiv upotrebe službenih dokumenata, uzeo je mere opreza tokom rata nedeljnim pregledom prepiska, memoranduma i drugih dokumenata. Oni su tada čuvani u njegovoj kući i Čerčil je tada pisao ili diktirao pisma i memorandume sa namerom stavljanja svojih stavova u zapisnik za kasniju upotrebu istoričara.

Polemika

Ovo sve je postalo izvor velike polemike kad je Drugi svetski rat počeo da se pojavljuju 1948. godine. Čerčil nije bio akademski istoričar, bio je političar, i lider opozicije, sa namerom da se vrati na vlast. Bilo je pitanje, kojim pravom je imao pristup Kabinetovim, vojnim i diplomatskim dokumentima koji je bio uskraćeno drugim istoričarima?

U to vreme nije bilo poznato da je Čerčil sklopio dogovor sa Klementom Atlijem. Atli se složio da dozvoli Čerčilovim stručnim saradnicima pristup svim dokumentima, pod uslovom da se ne otkriju službene tajne, da se dokumenti ne koriste za partijske i političke svrhe i da knjigu pregleda odabranik Kabineta sekretara, ser Norman Bruk. Bruk je bio zainteresovan za knjigu i prepravio je neke delove kako bi se osiguralo da se ne povrede britanski interesi ili da se vlada osramoti

Literatura

Reynolds, David (2005). In Command of History: Churchill Fighting and Writing the Second World War (2nd izd.). London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-101964-2.
Džonson, Boris (2015). Faktor Čerčil - kako je jedan čovek stvarao istoriju. Beograd: Albino books. ISBN 978-86-89237-17-7.