Висибаба
Visibaba (lat. Galanthus nivalis) je najranija efemeroida, višegodišnja biljka koja raste iz lukovice. Spada u porodicu Amaryllidaceae i označava početak proleća svojim cvetanjem.[2]
Visibaba | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Plantae |
Kladus: | Tracheophytes |
Kladus: | Angiospermae |
Kladus: | Monocotyledones |
Red: | Asparagales |
Porodica: | Amaryllidaceae |
Potporodica: | Amaryllidoideae |
Rod: | Galanthus |
Vrsta: | G. nivalis
|
Binomno ime | |
Galanthus nivalis | |
Sinonimi[1] | |
|
Etimologija
urediNaziv roda Galanthus potiče od dve grčke reči: gala, što znači mleko i anthos, što znači cvet. Ime roda je prvi uveo Karl fon Line 1735. godine. Vrstu Galanthus nivalis prvi put opisuje u svom delu Species Plantarum koje je objavljeno 1753.godine. Drugo ime ili epitet nivalis označava rano rađanje tj. cvetanje biljke. ili boju snega tj. belu vrstu.[3]
Opis biljke
urediStablo je zeljasto, uspravno. Podzemno stablo je lukovica duga oko 1,6 cm i do 1,5 cm široka. Ređi su primerci gde se dva stabla sa cvetovima razvijaju iz jedne lukovice.[4]
Listovi su nepotpuni (sedeći) i u vreme cvetanja su 8-9 cm dugi i 0,4-0,7 cm široki.[4] Iz svake lukovice se razvija dva linearna široka sivo-zelena lista.[5]
Cvetovi pojedinačni, beli, klinasti i slabo mirišu. Plodnik do 10 mm dug, u svakoj od tri pregrade sadrži više semenih zametaka.[4]
Plod je mesnata čaura, žutozelene boje, otvara se sa tri šava. Sadrži nekoliko semena svetle boje, duga 3-4 mm.[4] Vrsta Galanthus nivalis poseduje mala belkasta semena koja na sebi imaju male mesnate strukture koje sadrže neke hemijske i organske materije koje privlače mrave. Jajnik sazreva pretežno u troćelijsku kapsulu.[6]
Stanište
urediŽivi u listopadnim, mešovitim i četinarskim šumama, od poplavnih nizijskih šuma do subalpskog regiona. U Alpima se može naći i do 2200 m nadmorske visine. Raste u manje-više vlažnim šumama. Zemljište koje joj odgovara je rastresito i bogato hranljivim supstancama, umereno kiselo, humusno, sa ilovačom.[4]
Rasprostranjenost
urediRaste u Evropi, počevši od Pirineja, preko Karpata sve do Male Azije. S obzirom da je vrlo omiljena kao ukrasna biljka i često se gaji, njena autohtonost u nekim evropskim zemljama je diskutabilna. Raste u svim bivšim republikama SFR Jugoslavije.[4] Ova biljka se smatra britanskim divljim cvetom i da odatle vodi poreklo, međutim u novije vreme se misli da je dovedena mnogo ranije i to početkom 16.veka.[2]
Značaj
urediOvo je ukrasna, lekovita i umereno medonosna biljka.[4]
Galerija
uredi-
ilustracija
-
visibabe
-
cvet
-
visibaba je efemeroida
-
Habitus
-
Plod čahura
-
Cvet
-
Galanthus nivalis L.
Izvori
uredi- ^ The Plant List
- ^ a b Bishop, Davis & Grimshaw (2002), str. 17
- ^ Bishop, Davis & Grimshaw (2002), str. 10, 18 (Introduction)
- ^ a b v g d đ e ž Šilić, Č. 1990. Šumske zeljaste biljke. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.
- ^ Bishop, Davis & Grimshaw (2002), str. 7
- ^ Bishop, Davis & Grimshaw (2002), str. 7
Literatura
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |