Vitalizam (od lat. vita - život)[1] je definisan kao doktrina po kojoj funkcije živog organizma dejstvuju zahvaljujući životnoj sili različitoj od fizičkih i hemijskih principa. Vitalizam je takođe teorija o tome da su biološke aktivnosti upravljane nekom natprirodnom silom.[2][3].

Vitalizam je povezan sa konceptom besmrtnosti ljudske duše, što ga takođe spaja sa religioznim ideologijama.[4]

Isti princip, samo sa drugim imenima nalazimo još kod Aristotela, koji je ovaj princip nazvao Entelehija[5], sličan termin pominju takođe Kepler (lat. facultas formatrix - formativn snaga), Galvanije (sila života), Gete (nem. gesaltung) i Bergson (fr. Élan vital).[6]

Na osnovu istraživanja Frensisa Krika i Džejmsa Votsona, otkrivača molekularne strukture gena, znamo da su sami geni, do najsitnijih detalja svoje unutrašnje strukture dugi nizovi čisto digitalnih informacija. Genetski kod nije binaran kao kod računara niti oktalan kao kod nekih telefona, već kvaternalan - sa četiri simbola. Mašinski kod gena neobično je sličan računarskom. Između brojnih drugih posledica, ova digitalna revolucija u samoj srži života zadala je konačan smrtonosni udarac vitalizmu - verovanju da je živa materija fundamentalno različita od nežive. Sve do 1953. moglo se verovati da u živoj protoplazmi postoji nešto misteriozno što je u osnovi nedokučivo. Sad više ne. Čak se ni filozofi, predisponirani za mehanistički pogled na život, nisu mogli nadati da će njihovi najluđi snovi biti tako potpuno ispunjeni.

Ne postoji duhom vođena životna sila, nema pulsiranja, nadimanja i sleganja misteriozne protoplazmične sluzi. Život su samo bajtovi i bajtovi, i opet, bajtovi digitalnih informacija.

Godina 1953. kada je otkrivena dvostruka zavojnica, neće se samo smatrati krajem mističnog i mračnjačkog shvatanja života, već će za sve zagovornike darvinizma biti godina u kojoj je predmet njihovog zanimanja konačno postao digitalan.[7]

Vegetarijanstvo, naturopatija, homeopatija, energetska terapija, terapeutski dodir, kristaloterapija, i mnogi drugi oblici alternativne medicine imaju korene u vitalizmu.[8]

Reference

uredi
  1. ^ Filozofija - Vitalizam
  2. ^ Webster's New Collegiate Dictionary - Vitalism
  3. ^ Dorland's Illustrated Medical Dictionary, 25th Edition. Philadelphia: WB Saunders Co. 1974
  4. ^ Sarton G. A History of Science, Volume I. New York: W.W. Norton & Company, 1952, pp. 497.
  5. ^ „Rečnik ezoterije - Entelehija. Arhivirano iz originala 20. 03. 2011. g. Pristupljeno 02. 08. 2012. 
  6. ^ „Rečnik ezoterije - Vitalizam. Arhivirano iz originala 17. 10. 2015. g. Pristupljeno 02. 08. 2012. 
  7. ^ Ričard Dokins (2011) Reka iz raja, Heliks Smederevo. ISBN 978-86-86059-32-1. str. 16–19.
  8. ^ Why Health Professionals Become Quacks

Spoljašnje veze

uredi