Vitomir Radovanović
Vitomir Radovanović (Leskovac, 14. decembar 1902 — 26. februar 1983) radio je kao učitelj, nastavnik, direktor i školski nadzornik u više mesta. Pisao je o stručnim, školskim i pedagoškim pitanjima članke, eseje, osvrte, kritike, prikaze i ocene pedagoških, psiholoških i filozofskih dela.[1]
Vitomir Radovanović | |
---|---|
Datum rođenja | 14. decembar 1902. |
Mesto rođenja | Leskovac, Srbija |
Datum smrti | 26. februar 1983.80 god.) ( |
Biografija
urediRođen je u kolubarskom selu Leskovcu, nedaleko od Lazarevca. U selu Leskovcu i Bariču završio je osnovnu školu.[2] Završio je učiteljsku školu u Subotici i Višu pedagošku školu u Beogradu. Dolaskom na Umku 1934. godine, gde je radio i kao školski nadzornik za Srez posavski, upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu (grupa za istoriju), gde će apsolvirati pred sam početak Drugog svetskog rata. U posleratnom periodu Vitomir Radovanović kao nastavnik radi u nižoj gimnaziji u Stublinama (1947—1951), zatim u potpunoj gimnaziji (1951—1954) i u osmogodišnjoj školi "Jovan Popović"(1954—1961) u Obrenovcu.[3] Sarađivao je i u dečijim i omladinskim listovima i časopisima. Za svoj svestrani rad više puta je nagrađen. Znatan deo njegovih radova predstavljaju prilozi dečjoj i omladinskoj književnosti.
U braku sa Danicom Pavlović iz Šapca, imao je sina Miodraga Radovanovića i ćerke Radmilu Radovanović(udatu Vasiljević) i Branku Radovanović..[4]
Arheološki radovi
urediAktivnosti na prikupljanju arheoloških materijala sa mnogih lokaliteta, zajedno sa svojim učenicima, Vitomir je evidentirao i promovisao izložbenim postavkama. Tako je i osnovan lokalni Arheološki muzej 1952. godine u Obrenovcu. Na izložbama je izlagan kulturno-istorijski materijal otkriven i sakupljen na teritoriji opštine Obrenovac. Nekoliko puta muzejska izložba je preseljavana ali je ostala dostupna javnosti do 1961. godine. Odlaskom Vitomira Radovanovića u penziju prestaje aktivnost Muzeja. Jedan manji broj predmeta iz ove zbirke (103 komada), predat je Muzeju grada Beograda.[5]
Umro je 1983. godine.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Letopisi crkvenog i društvenog života sela Vranića kod Beograda. Kragujevac: Kalenić. 2015. str. 17. ISBN 978-86-84183-90-5.
- ^ Radovanović, Vitomir (2008). Jedan život. Beograd: Književni klub Obrenovac.
- ^ Puls varoši:prilozi za monografiju Obrenovca. Obrenovac. 2004. str. 12. ISBN 978-86-906069-0-0.
- ^ Radovanović, Vitomir (2008). Jedan život. Beograd: Književni klub Obrenovac.
- ^ Puls varoši:prilozi za monografiju Obrenovca. Obrenovac. 2004. str. 11—13. ISBN 978-86-906069-0-0.