Vodenjak ili amnionska kesa kod gmizavaca, ptica i sisara, je membrana koja formira šupljinu ispunjenu tečnošću (amnionska kesa) koja obuhvata embrion. Vodenjak i tečnost koju on sadrži ponekad se nazivaju vrećom vode. Vodenjak pruža ne samo mehaničku zaštitu fetusu već i zaštitu od gubitka tečnosti iz samog embriona i zaštitu od adhezija tkiva.[1]
Vodenjak ili amnionska kesa
Ona se neposredno pred porođaj klinasto uvlači u levkasto prošireni deo grlića materice, i nakon pucanja obezbeđuje izlazni put fetusu.[2]
Bilaminarni embrionalni disk i amnionska šupljina na mestu implantacijeVodenjak u humanom embrionu
Vodenjak ili amnionska kesa je providna kesa ispunjena tečnošću u kojoj se razvija embrion/fetus. Vodenjak se u početku formira od amniona, koji potiče od epiblastnih ćelija blastociste, i jedna je od četiri ekstraembrionalne membrane koje se formiraju tokom prve dve do tri nedelje embrionalnalnoh razvoja. Vodenjak okružuje embrion da bi formirao vrećicu i proteže se duž spojne stabljike da bi formirala spoljašnji omotač pupčane vrpce.[3]
Prostor unutar vrećice u kome se embrion razvija je amnionska šupljina, koja je ispunjena plodovom vodom, koja ima više funkcija tokom fetalnog razvoja, jer:[4]
Deluje kao jastuk za zaštitu fetusa, koji efikasno lebdi u amnionskoj šupljini ispunjenoj tečnošću, vezan pupčanom vrpcom .
Sprečava direktnu kompresiju fetusa od strane materice tokom traumatskih udara i ranih kontrakcija i omogućava slobodno kretanje udova tokom mišićnog rasta i razvoja ferusa. *
Sprečava da se fetus zalepi za amnionske membrane.
Pomaže u ograničavanju temperaturnih fluktuacija i služi kao fizička (i možda hemijska) barijera za infekciju.[5]
Adekvatnom količinom tečnosti obezbeđuje rast i razvoj pluća.[6]
Kako se zapremina plodove vode povećava tokom trudnoće, amnionska membrana se širi i pričvršćuje za unutrašnju površinu horiona (najspoljniju od ekstraembrionalnih membrana), koja zatim formira spoljašnji sloj vodenjaka (amnionske kese).[7]
Amnionska kesa je ispunjena tečnošću, čija se zapremina povećava tokom trudnoće od 30 ml u 10 nedelja gestacije do oko litra u terminu porođaja. Tečnost se sastoji prvenstveno od vode, sa rastvorenim proteinima, ugljenim hidratima, mastima, solima i hormonima, kao i suspendovanim oljuštenim ćelijama kože fetusa.[1]
Rano u trudnoći, većina amnionske tečnosti je rezultat lučenja intersticijske tečnosti iz majčinog decidua preko horioamnionskih membrana. Dodatna tečnost se luči iz fetalnog respiratornog trakta, difuzijom preko fetalne kože (pre nego što se keratinizuje i postane nepropusna za tečnost) ili difunduje iz interviloznog prostora preko horionske ploče.
Kasnije u gestaciji, fetus i udiše i guta amnionsku tečnost. Tečnost koja ulazi u respiratorno stablo je važna za pravilan rast pluća, a nedostatak dovoljne količine amnionske tečnosti (oligohidramnion) može dovesti do plućne hipoplazije. Tečnost koja ulazi u digestivni trakt se apsorbuje u krvotok, cirkuliše krvlju i uklanja se preko bubrega. U drugoj polovini trudnoće, fetalni urin je glavni doprinos ukupnoj zapremini amnionske tečnosti (~ 500 ml dnevno). Dakle, tečnost ulazi u šupljinu putem membranskog prenosa i fetalnog urina a izlazi preko membranskog transfera ili fetalnog gutanja.
Fetusi sa teškim neurološkim defektima ili gastrointestinalnim blokadama nisu u stanju da progutaju dovoljnu količinu amnionske tečnost, što dovodi do povećanog volumena (polihidramniona).
Posteljica sa pričvršćenim fetalnim membranama nakon prevremenog porođaja. Membrane su popucale.što se vidi na slici
Pucanje vodenjaka je bezbolan proces, zasnovan na rascepu plodovih ovojnica, opne mehura i isticanje plodove tečnosti-plodove vode (bezbojne vode bez mirisa).[8]
Vodenjak može da pukne spontano, a ukoliko se to ne desi, lekar će ga po sopstvenoj proceni, u određenoj fazi u prvom porođajnom periodu, pokidati. Treba znati da je prskanje vodenjaka bezbolan postupak.[9]
Postoji više načina pucanja vodenjaka:
Rano pucanje vodenjaka – pojava prsnuća vodenjaka pre pojave kontrakcije
Prevremeno pucanje vodenjaka – pojava prsnuća vodenjaka pre potpune dilatacije materičnog ušća
Kasno pucanje vodenjaka – pojava prsnuća vodenjaka nakon potpune dilatacije materičnog ušća.
Nakon pucanja vodenjaka, može se desiti da plodova voda:
Istekne odjednom u mlazu
Postepeno ističe, u kraćim ili dužim vremenskim intervalima (jedan do dva sata), u malim mlazevima.
Polihidramnion, ili povećana zapremina amnionske tečnosti, nije direktno opasna za fetus i često je idiopatska, ali može biti preteča osnovne fetalne abnormalnosti – neurološki defekt ili gastrointestinalna blokada.
Oligohidramnion, ili smanjena zapremina amnionske tečnosti, može biti rezultat prevremenog pucanja membrana , bilateralne renalne ageneze ili opstrukcije urinarnog trakta i izlaže fetus direktnom pritisku uteralne šupljine. Konstelacija potencijalnih posledica , nazvana Poterov niz , uključuje dismorfne crte lica (kljunasti nos, mala vilica i spljoštene uši), plućnu hipoplaziju, široke i ravne ruke i stopala, abnormalno pozicioniranje udova i kompresiju pupčane vrpce.[11]
Anhidramnion jeste potpuni ili skoro potpuni nedostatak plodove vode ili sloja zaštitne amnionske tečnosti u plodovoj ovojnici ili amnionskoj kesi koji okružuje plod sa svih strana za sve vreme trudnoće žene.[12]
Smatra se da anhidramnion koji najčešće nastaje kao posledica anurije pre 22 nedelje gestacije načelno fatalan.[13][14] Smrtnost je posledica toga što amnionska tečnost igra suštinsku ulogu u razvoju pluća fetusa i njeno produženo odsustvo pre održivosti dovodi do teške hipoplazije pluća. Mokraća prva doprinosi amnionskoj tečnosti do 10. nedelje gestacije i čini preko 90% zapremine tečnosti do 16. nedelje gestacije, tako da je neophodna pravilna funkcija bubrega do 16. nedelje gestacije da bi se izbegao anhidramnion (iako oligohidramnion može biti prisutan do 10. nedelje gestacije).[15]
