Vojislav Jakić
Vojislav Jakić (Veliki Radobilj, 1. decembar 1932 – Ćuprija, 8. mart 2003) bio je srpski likovni umetnik, svetski klasik marginalne umetnosti.
| Vojislav Jakić | |
|---|---|
 portret umetnika | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Vojislav Jakić |
| Datum rođenja | 1. decembar 1932. |
| Mesto rođenja | Veliki Radobilj, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 8. mart 2003. (70 god.) |
| Mesto smrti | Ćuprija, Srbija i Crna Gora |
| Umetnički rad | |
| Polje | crtež |
| Pravac | Marginalna umetnost |
Biografija
urediRođen je 1932. godine u selu Veliki Radobilj (danas Golem Radobilj) kod Prilepa (danas Severna Makedonija) kao sin sveštenika iz Crne Gore. U ranom detinjstvu seli se u Despotovac (Srbija), a između 1952. i 1957. živi u Beogradu. Iste godine vraća se u Despotovac gde ostaje da stvara do smrti.
Stvaralaštvo
uredi
Počinje da crta 1952. godine u Beogradu, a dve godine kasnije uradiće svoju prvu skulpturu, koja će inicirati čitav ciklus tzv. polica, a zatim se potpuno posvećuje iscrtavanju neobičnih svitaka. Uradio je preko deset hiljada crteža, koji su nekada dostizali dužinu i do desetinu metara. Krajem 1970. završiće svoju drugu autobiografiju, koju će nazvati Nemenikuće, koja prelama realno doživljene trenutke sa umetnikovom fikcijom i ironijom. Za jednu od svojih najdužih rolni, govorio je[1]:
| „ | Ovo nije crtež, nije ni slika, ovo je nataložena tuga! Sačinjeni iz niza manjih ili većih komada hamera, najčešće su tretirani u vidu neprekinute kompozicione niti poput simbola čvrsto uvezane, neraskidive kopče svesti. | ” |
Bio je prepoznatljiv po permanentno crnoj boji garderobe čime je skretao na sebe pažnju kao personifikacija prognanog, izdanog, a njegove antropomorfne i zoomorfne forme, bujale su kao pod radijacijom ljudskog neprijateljstva. Kao sredstvo kontemplacije, Jakić je koristio alegoriju, simbol, metaforu. Najčešće je radio tušem, flomasterom, ređe koristio boju, pastel ili gvaš. Uz crtež je neretko stavljao i svoj zaključak, kao dodatni medijum, kako bi svoje opservacije i pisanom reči pojačao. Jedan je od najznačajnijih srpskih slikara.[4] Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, kao i na značajnim međunarodnim izložbama, od kojih su među najznačajnijim: 1977, 2000 Lausanne, Collection l Art Brut; 2001. Jagodina, MNMU; 2002, Beograd, Paviljon Cvijete Zuzorić; 2004. Bratislava, 7. trienale insitneho umenia; 2007; 2013. Pariz, Sentre Culturel de Serbie itd.[1] Na međunarodnom 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti 2001. godine u MNMU, Jagodina (Srbija) dobija Grand Prix za izložena dela.
Galerija
uredi-
Višenaslovna slika, 1975. MNMU, Jagodina -
Nabrani crtež, b. g. MNMU, Jagodina -
Crni dani, 1997. MNMU, Jagodina -
Bez naziva, 2002. MNMU, Jagodina
Reference
uredi- ^ a b v „Art Brut”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2015. g. Pristupljeno 03. 04. 2015.
- ^ ABCD-Art Brut
- ^ Lj. Kojić, 10. Bijenale naivne i marginalne umetnosti, MNMU, Jagodina, 2001
- ^ N. Krstić, Umetnost autsajdera u Srbiji, MNMU, Jagodina, 2014; 88
Literatura
uredi- Aleksa Čelebonović, Michel Thévoz, Vojislav Jakić, Vojislav Jakić, Collection de l'Art Brut, Lausanne, 1979
- N. Krstić, Umetnost autsajdera u Srbiji, MNMU, Jagodina, 2014
