Vojne snage u funkciji sistema civilne odbrane

Civilna odbrana je nužno sprovođenje humanitarnih zadataka čiji je cilj da se zaštiti civilno stanovništvo, da omogući da se ono oporavi od nepredvidljivih dejstava rata, neprijateljstava ili katastrofa i da mu obezbedi neophodne uslove za opstanak.

Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonima i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.

Misije i zadatke Vojske Srbije definiše Narodna skupština Republike Srbije u skladu sa Ustavom i na osnovu neotuđivog prava Republike Srbije na individualnu i kolektivnu odbranu saglasno članu 51. Povelje Ujedinjenih nacija i osnovnim principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Imajući u vidu značaj preventivnog delovanja u ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti i učestalost i rizike nevojnih pretnji bezbednosti koji ugrožavaju nacionalne interese, jasno je da Vojska ima posebno mesto u sprečavanju ili smanjenju posledica vanrednih situacija na osnovu procenjenih rizika. U dimenzioniranju uloge Vojske u smanjenju rizika i posledica vanrednih situacija, od posebnog značaja je poštovanje sledećih načela sadržanih u Strategiji nacionalne bezbednosti:

1. prevencija;
2. kompatibilnost;
3. nedeljivost bezbednosti.

Misije Vojske Srbije

• Odbrana Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja;
• Učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu;
• Podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.

Podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti

Implicitni stavovi o preventivnom delovanju Vojske, kada je u pitanju Strategija odbrane, vidljivi su iz utvrđenih misija i zadataka Vojske. U misiji podrške civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti, zadaci Vojske utvrđeni su kao pomoć u suprotstavljanju unutrašnjem ugrožavanju bezbednosti i terorizmu, kao i pomoć civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda, tehničkih, tehnoloških i drugih nesreća. Podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti podrazumeva da je Vojska pomoćna snaga u toj misiji. U oblasti ugrožavanja bezbednosti na unutrašnjem planu Vojska ima pomoćnu ulogu, odnosno angažuje se u pomoći i podršci snagama MUP-a. Izuzetak predstavljaju pobune sa elementima separatizma. Radi realizacije treće misije i zadataka projektovanih u okviru misije, Vojska izvodi određene operacije, i to: operaciju preventivnog razmeštanja snaga , protivterorističku operaciju i protivpobunjeničku operaciju. U skladu sa realnim stanjem na terenu i okruženju može da izvodi i druge operacije.

Operacije preventivnog razmeštanja snaga Vojske

Operacije preventivnog razmeštanja snaga Vojske usmerene su na podršku civilnim vlastima u okviru treće misije, posebno u borbi protiv terorizma i protivpobunjeničkim dejstvima. U tom smislu, značajne su odredbe Doktrine Vojske Srbije o tim vrstama operacija.

Protivterorističke operacije

Protivterorističke operacije su borbene operacije koje se izvode u miru i oružanom sukobu radi pružanja podrške i pomoći civilnim vlastima u onemogućavanju terorističke delatnosti. U slučaju napada na vojne objekte i eskalacije terorističkih dejstava, Vojska Srbije može da bude upotrebljena za razbijanje i uništenje terorističkih snaga.

Protivpobunjeničke operacije

Protivpobunjeničke operacije su borbene operacije koje se izvode u miru, tokom vanrednog stanja i u oružanom sukobu, u slučaju izbijanja oružane pobune na bilo kom delu državne teritorije. Te operacije se izvode u sadejstvu sa snagama Ministarstva unutrašnjih poslova i obaveštajnim i bezbednosnim službama Republike Srbije.

Upotreba Vojske Srbije je, osim u osnovnim strateškim i doktrinarnim dokumentima, regulisana i Zakonom o odbrani i Zakonom o Vojsci. S obzirom na veoma visoku cenu svakog pojedinačnog angažovanja vojne jedinice, neophodno je angažovati samo one delove ili jedinice koje su dovoljne za suprotstavljanje određenoj pretnji. Takvo angažovanje je moguće samo na osnovu sveobuhvatnih procena pojedinačnih rizika i portfolija rizika.

Uloga Vojske Srbije u sistemu zaštite i spasavanja

Pravni osnov za angažovanje Vojske u ostvarivanju treće misije, tj. podrške civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti je sadržan u stavovima Zakona o odbrani, Zakona o vojsci i Zakona o vanrednim situacijama. U slučaju prirodnih i drugih nesreća većih razmera u kojima su na određenoj teritoriji ugroženi život i zdravlje ljudi i životinja i materijalna dobra, jedinice Vojske Srbije, na zahtev organa nadležnih za zaštitu i spasavanje ljudi i materijalnih dobara, mogu se angažovati na pružanju pomoći stanovništvu, u skladu sa posebnim zakonom. Pripravnost Vojske Srbije obuhvata preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti . Prema članu 2. Zakona o vojsci, Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike, može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom. Kada u zaštiti i spasavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije, njima komanduju njihove nadležne starešine, u skladu sa odlukama štaba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zaštitom i spasavanjem.

Funkcionalne potrebe i zadaci Vojske Srbije u prevenciji i odgovoru na vanredne situacije

Upotreba Vojske planira se na osnovu: dodeljenih misija i zadataka, mogućih scenarija ugrožavanja bezbednosti zemlje, stanja Vojske, planova razvoja sistema odbrane, smernica i odluka. Planovi prevencije vanrednih situacija pripremaju se radi odgovora na moguće situacije koje svoje polazište imaju u procenjenim scenarijima i izrađuju se na svim nivoima komandovanja. Planovi prevencije mogu predstavljati osnovu za izradu planova odgovora na vanredne situacije. Definisane su funkcionalne potrebe i zadaci Vojske Srbije u odgovoru na razne vrste vanrednih situacija u kojima ona ima pomoćnu ili osnovnu ulogu. Reč je o sledećim grupama zadataka: evakuacija i transport, raščišćavanje terena, medicinska pomoć, obaveštajno-bezbednosne aktivnosti, dekontaminacija, razminiranje, obezbeđenje lica, imovine i teritorije i borbene aktivnosti.

Funkcionalne potrebe i zadaci Vojske Srbije u uslovima angažovanja u elementarnim nepogodama i drugim nesrećama

Elementarne nepogode i druge nesreće spadaju u grupu nevojnih opasnosti. Njihova osnovna karakteristika je nepredvidivost, brzina nastupanja i ograničenost vremena za reagovanje, što ih čini veoma složenim sa aspekta prevencije i ublažavanja posledica. Preventivno delovanje u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća od presudnog je značaja za zaštitu i spasavanje ljudi, životinja, materijalnih dobara i životne sredine kao osnovnih vrednosti svakog društva. Preventivno delovanje ostvaruje se angažovanjem svih raspoloživih kapaciteta društva radi sprečavanja ili umanjenja mogućih efekata opasnosti. Radi efektivne odbrane, zaštite i spasavanja angažuju se svi subjekti sistema odbrane, odnosno vojni i civilni kapaciteti. Prema važećem zakonodavstvu, u slučaju nastupanja elementarnih nepogoda, nosioci aktivnosti su snage Ministarstva unutrašnjih poslova, a snage Vojske pružaju podršku i pomoć. Međutim, nevojni kapaciteti nisu takvi da mogu da obezbede sve neophodne uslove za efikasno preventivno delovanje. Stoga, u velikom broju slučajeva nastupanja elementarnih nepogoda, kao što su poplave, zemljotresi i olujni vetrovi dolazi do angažovanja vojnih kapaciteta. Radi obezbeđenja potpunog ili, u najvećoj meri, efektivnog i optimalnog angažovanja snaga za preventivno delovanje, neophodno je analizirati nastalu ili moguću situaciju i izvršiti procenu ugroženosti. Konačan zaključak iz procene ugroženosti treba da generiše odgovor – koje su to snage i kapaciteti koje je potrebno angažovati radi prevencije i odgovora na nastalu situaciju. Upotrebom vojnih resursa ostvaruje se značajan uticaj na sprečavanje i ublažavanje posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i na njihov dalji razvoj.

Nivo angažovanja jedinica Vojske Srbije, u slučaju poplava, zavisi od veličine samih faktora koji određuju poplavni talas. Naime, ako je obim poplava toliki da nisu dovoljne snage MUP-a za reagovanje, na zahtev nadležnih organa, a po odobrenju ministra odbrane, angažuju se vojne snage, pre svega na spasavanju stanovništva i materijalnih dobara. Funkcionalne potrebe kreću se u granicama niske i srednje, upravo zbog minimalne potrebe za preventivnim angažovanjem vojnih snaga, s obzirom na postojanje respektabilnih civilnih kapaciteta. Primer angažovanja vojnih snaga predstavljaju poplave u Jaši Tomiću 2005. godine, ili poslednje poplave koje su zahvatile Kinu 2011. Godine.

Zemljotresi predstavljaju vanrednu situaciju u kojoj se potrebe za angažovanjem vojnih snaga kreću u granicama od visokih do niskih. Kod velikih zemljotresa angažovanje vojnih snaga je od izuzetnog značaja zbog neophodnosti brzog reagovanja radi spasavanja povređenih. U zemljotresima malog intenziteta potreba za angažovanjem vojnih snaga je manje izražena, jer postoje dovoljni kapaciteti stručnih civilnih službi. Tako su, na primer, vojne snage angažovane u saniranju posledica zemljotresa u Kraljevu 2010. godine i nakon katastrofalnog zemljotresa, odnosno cunamija koji je pogodio Japan 2011. godine.

Funkcionalne potrebe i zadaci Vojske Srbije u uslovima terorističkih opasnosti

Opasnost od terorističkih dejstava spada u grupu nevojnih izazova i pretnji. Prema Doktrini Vojske Srbije, Vojska ne razvija posebne snage namenjene za pružanje podrške civilnim vlastima, već se angažuju postojeće, koje, shodno svojoj osnovnoj nameni, mogu uspešno izvršavati te zadatke. U borbenim dejstvima protiv terorističkih snaga angažuju se namenske protivterorističke jedinice u skladu sa svojim zadacima i u funkciji podrške drugim snagama sistema bezbednosti. Nosilac planiranja i reagovanja na ovu vrstu opasnosti su protivterorističke snage MUP-a. S obzirom na to da su posledice terorističkih akata raznovrsne i složene po ljude, životinje, materijalna dobra i životnu sredinu, neophodno je obezbediti i dopunske kapacitete za reagovanje, zaštitu i spasavanje. Naročito je potrebno obezbediti snage za pregovaranje, medicinske ekipe, protivpožarne ekipe, ekipe za raščišćavanje terena, ekipe za RHB dekontaminaciju, razminiranje, itd.

U slučaju potrebe za većim kapacitetima moguće je angažovati vojne kapacitete u smislu podrške i dopune angažovanih snaga. U slučaju nastupanja terorističkih opasnosti, vojne snage se, načelno, mogu angažovati izvođenjem dve vrste operacija. To su:

1. Operacije preventivnog razmeštanja snaga , koje se izvode u miru i vanrednom stanju da bi se ispoljio povoljan uticaj na eliminisanje bezbednosne pretnje od terorizma bez upotrebe oružane sile, obezbedilo pravovremeno posedanje položaja za izvršavanje zadataka i pružanje podrške nadležnim državnim organima u slučaju potrebe za primenom oružane sile. Uspešnost operacija preventivnog razmeštanja u velikoj meri zavisi od posedovanja pravovremenih i tačnih obaveštajnih informacija. Tokom izvođenja operacija vojna sila se primenjuje samo u krajnjoj nuždi, ali se ne isključuje njena primena u slučaju eskalacije oružanog nasilja prema jedinicama Vojske Srbije ili partnerima u operaciji.

1. Protivterorističke operacije – borbene operacije koje se izvode u miru i oružanom sukobu radi pružanja podrške i pomoći civilnim vlastima u onemogućavanju terorističke delatnosti. U slučaju napada na vojne objekte i eskalacije terorističkih dejstava, Vojska Srbije može da bude upotrebljena za razbijanje i uništenje terorističkih snaga, nezavisno od snaga MUP-a.

U slučaju terorističkih akata potreba za angažovanjem vojnih jedinica se kreće od visoke do niske. U najvećem broju slučajeva neophodno je brzo i snažno angažovanje vojnih specijalnih protivterorističkih jedinica, naročito kada su ugroženi vojni objekti ili se radi o većim terorističkim aktima. Iako su nosilac takvih dejstava specijalne antiterorističke jedinice MUP-a, vojne jedinice predstavljaju veoma ozbiljnu snagu u preventivnom smislu, kao i u samim protivterorističkim dejstvima. Ilustrativan primer upotrebe vojske u preventivnom smislu predstavljaju teroristička dejstva na Kosovu i Metohiji ili angažovanje snaga NATO-a u Avganistanu.

Funkcionalne potrebe i zadaci Vojske Srbije u uslovima pobunjeničkih dejstava

Opasnosti pobunjeničkih dejstava pripadaju grupi nevojnih izazova i pretnji koje karakterišu elementi upotrebe oružane sile radi ostvarenja projektovanih ciljeva. Ne ulazeći u mnogobrojne faktore koji ih određuju, pobunjenička dejstva mogu da se okarakterišu kao ozbiljna pretnja bezbednosti države, s obzirom na veličinu posledica. Zbog zastupljenosti elemenata korišćenja oružane sile, doktrinom Vojske Srbije je određeno da je nosilac protivpobunjeničkih dejstava Vojska Srbije. Radi preventivnog delovanja i reagovanja na pobunjenička dejstva, Vojska težišno izvodi protivpobunjeničku operaciju. U skladu sa procenjenom situacijom Vojska može da preduzme i operaciju preventivnog razmeštanja snaga. Vojska je nosilac planiranja i izvođenja operacija, a ostale snage sistema odbrane koriste se kao pomoć i podrška. Protivpobunjenička operacija je borbena operacija koja se izvodi u miru, tokom vanrednog stanja i u oružanom sukobu, u slučaju izbijanja oružane pobune na bilo kom delu državne teritorije. Te operacije izvode se u sadejstvu sa snagama Ministarstva unutrašnjih poslova i obaveštajnim i bezbednosnim službama Republike Srbije. Cilj izvođenja operacija je prisiljavanje pobunjenika da odustanu od oružanog nasilja, kao i njihovo razoružanje i dezangažovanje i usmeravanje da svoje zahteve rešavaju mirnim putem u nadležnim institucijama političkog sistema. Za uspeh operacija važna je pravovremena i adekvatna upotreba snaga i uspešno sadejstvo i saradnja sa snagama sistema odbrane koje učestvuju u suzbijanju pobune. Protivpobunjenička dejstva pretpostavljaju brzo i snažno angažovanje vojnih snaga na visokom i srednjem nivou funkcionalnih potreba. Angažovanje može da se izvrši putem operacije preventivnog razmeštanja ili protivpobunjeničke operacije. Pomoćne snage su specijalne snage MUP-a, kao i ostali elementi sistema odbrane. Primer angažovanja vojnih snaga u protivpobunjeničkoj operaciji jeste upotreba ruskih snaga u odgovoru na pobunjenička dejstva u Čečeniji.

Civilno-vojna saradnja

Civilno-vojna saradnja podrazumeva saradnju i koordinaciju zajedničkog angažovanja između vojnih snaga i činilaca civilnog okruženja, kojom se na određenom prostoru i planiranim resursima doprinosi izvršenju misije jedinice u miru, vanrednom i ratnom stanju Civilno-vojna saradnja se ostvaruje realizacijom njenih osnovnih sadržaja: uspostavljanjem i održavanjem civilno-vojne veze, podrškom komandovanju i podrškom operativnom okruženju.

Uspostavljanje i održavanje civilno-vojne veze je sadržaj civilno-vojne saradnje kojim se ostvaruje kontakt predstavnika vojnih snaga i predstavnika činilaca civilnog okruženja. Organi civilno-vojne saradnje uspostavljaju i održavaju civilno-vojne veze sa svim činiocima civilnog okruženja koji su od interesa za izvršenje u dodeljenoj zoni operacije/misije ili na teritoriji funkcionalne nadležnosti. Uspeh u uspostavljanju i održavanju civilno-vojne veze postiže se i adekvatnim i blagovremenim informisanjem javnosti o realizaciji civilno-vojne saradnje i postignutim rezultatima u ovoj oblasti. U multinacionalnim operacijama uspešno uspostavljena civilno-vojna veza je osnov i za pridobijanje poverenja i podrške stanovništva i raznih organizacija koje deluju u zoni operacije. Pravilno razvijena civilno-vojna veza osnovni je preduslov uspeha civilno-vojne saradnje u svim operacijama i pruža osnov za realizaciju druga dva sadržaja civilno-vojne saradnje.

Podrška komandovanju ostvaruje se kroz:

(1) procenu operativnog okruženja po elementima civilno-vojne saradnje i predlaganje angažovanja resursa Vojske za aktivnosti realizacije civilno-vojne saradnje u zoni odgovornosti jedinice i

(2) koordinaciju zajedničkog angažovanja sa činiocima civilnog okruženja radi korišćenja obostrano raspoloživih resursa. Koordinacija angažovanja civilnih i vojnih resursa omogućava smanjenje prekomerne i neplanirane upotrebe vojnih resursa.

Podrška činiocima civilnog okruženja predstavlja angažovanje kapaciteta Vojske za potrebe činioca civilnog okruženja u uslovima kada druge snage i sredstva sistema zaštite i spasavanja nisu dovoljni za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od katastrofa izazvanih uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesreća i u drugim situacijama kada postoji potreba za angažovanjem kapaciteta Vojske, o čemu se donosi odluka u skladu sa nadležnostima. Pružanje podrške civilnom okruženju najčešće se realizuje na zahtev činilaca civilnog okruženja. Inicijatori podrške mogu biti komande i jedinice Vojske u skladu sa svojim planovima i mogućnostima. Realizuju je jedinice samostalno ili u saradnji sa drugim strukturama društva. U pružanju podrške činiocima civilnog okruženja angažuju se različiti vojni resursi: informacije, ljudski i materijalni resursi, kapciteti za obuku, ekspertize vojnih stručnjaka u raznim oblastima i drugi resursi u skladu sa konkretnom aktivnošću civilno-vojne saradnje. U multinacionalnim operacijama ova podrška se realizuje najčešće u okviru projekata CVS jedinice ili pripadnika Vojske Srbije koji izvršavaju misiju i kao aktivnost civilno-vojne saradnje koju realizuju namenske snage za realizaciju sadržaja civilno-vojne saradnje(lekari, veterinari, inžinjerci i drugi specijalisti koji realizuju aktivnosti u ime pripadnika VS, za potrebe misije).

Civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije organizuje se na strategijskom, operativnom i taktičkom nivou do nivoa brigade. Zavisno od zadataka jedinica i vrste operacije koju Vojska izvodi, civilno-vojne saradnja se može organizovati i na nivou bataljona.

Literatura

• Rokvić, Vanja (2017). Sistemi odbrane. Beograd: Fakultet bezbednosti. str. 268. ISBN 978-86-80144-08-5. 
• Jakovljević, Vladimir (2006). Sistem civilne odbrane. Beograd: Fakultet civilne odbrane. str. 9. ISBN 978-86-84069-19-3. 
• Jakovljević, Vladimir (2006). Sistem civilne odbrane. Beograd:Fakultet civilne odbrane.
• Rokvić, Vanja (2017). Sistemi odbrane. Beograd:Fakultet bezbednosti.
• Uloga Vojske Srbije u odgovoru na nevojne pretnje