Vrt kosmičkog razmišljanja

Vrt kosmičkog razmišljanja (The Garden of Cosmic Speculation) je postmodernistički vrt Čarlsa Dženksa na 12 ha započet 1988, u blizini Damfriza (Dumfries, South West Scotland). Posvetio ga je svojoj supruzi Megi Kesvik (Maggie Keswick, 1941-1995) koja se i sama bavila vrtnim dizajnom, i kao dobar poznavalac Kine bila stručnjak za orijentalne vrtove.

Ideja i dizajn vrta

Vrt ima takav naziv, jer su Dženks, Kesvik i njihovi prijatelji naučnici, osnovu dizajna vrta tražili u prirodnim i naučnim procesima. Dženksov cilj je bio glorifikacija prirode, ali je takođe ugrađivao elemente moderne nauke u dizajn: crnu rupu, fraktale, DNK... Vrt sadrži ornamentalne, ali i utilitarne biljke. Vek od izuzetnih otkrića u biologiji kao što su teorija evolucije i dezoksiribonukleinska kiselina kao i razvoja kosmologije (grč. κοσμολογία; od κόσμος - kosmos i λόγος - nauka) nauke koja proučava i pokušava da objasni nastanak i evoluciju svemira, rodio se novi tip vrta „Kosmički“. Dženks se i dalje bavi očuvanjem staza i tradicionalne lepote vrta, ali pojačava ono što naziva kosmičkim pejzažom koristeći nove alatke i veštačke materijale.

Kao što su japanski zen vrtovi, persijske rajske bašte, renesansni, barokni francuski i engleski vrtovi analogije univerzuma primerene shvatanjima svoga doba, Vrt kosmičkog razmišljanja dizajnom predstavlja kosmičku i kulturnu evoluciju savremenog sveta. Vrt je mikrokosmos – šetnjom kroz vrt doživljava se univerzum u malom. Istovremeno, prema Dženksu, vrtovi su i autobiografski, jer otkrivaju najsrećnije trenutke, tragedije i istine vlasnika i porodice.

Kako je vrt započet 1988, u vreme kada se intenzivno razvija i kosmologija, to je dozvolilo dinamičnu interakciju između razvoja univerzuma, razvoja nauke i radoznalosti dizajna. Dženks smatra da je savremena nauka potencijalno velika pokretačka snaga za kreativnost, jer otkriva istinu o tome kakav je univerzum otkrivajući obrasce lepote. Kosmička strast, želja da se sazna i da se uspostave odnosi sa univerzumom, jedan je od najjačih pokretača živih stvorenja i u ravni je sa strastima koje iznose romanopisci: seks, novac, i moć. Svako inteligentno biće u univerzumu pokušava da poveća svoje znanje, da shvati šta se dešava, šta će se dalje desiti, i kako se stvari razvijaju. Ova glad za znanjem dolazi iz želje da se utiče na ovaj proces, da se uklopi u obrasce univerzuma, da se oni slave, i povremeno kritikuju. Zakoni prirode možda su svemogući, ali mogu biti i osporavani. Vrt je idealno mesto da se testiraju i hvale ove sumnje zato što je vrt pomalo veštačka priroda stvorena rukom čoveka, idealno proizveden kosmički pejzaž, ali i njegova kritika.

Delovi vrta

Kao jedan od vodećih umetnika postmodernizma, autor vrta, Dženks spaja nespojivo bez ikakvog logičnog reda (eklekticizam) što je jedna od odlika ovog pravca. Delovi vrta su zato zasebne celine i odstupaju od koncepta po kome su značajni delovi u centru, a manje značajni na periferiji. U centru su neupadljivi delovi nazvani Nonsens i Crno jezero potpuno okruženi vegetacijskim masivom odakle se idući ka istoku Stazom kvarka dolazi do mnogo upečatljivijih Jezera puža golaća i Spiralnog brega, a zatim po obodu parka ka jugu se nižu Šest osećanja i DNK, Svemir, Geja, atom i dalje na južnom obodu Svemirska kaskada, Terasa crne rupe i Terasa prekida simetrije.

Literatura

Jencks, C. A. (2005): The Garden of Cosmic Speculation. Frances Lincoln; 1st edition. ISBN-10: 0711225389;
Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4