Vrhbreznički ljetopis

Vrhobreznički letopis ili Vrhobrezačka hronika je starosrpski ćirilični spis iz 1648. godine.

Autor letopisa je Gavrilo Trojičanin, monah Svetosavskog Bratstva manastira Vrh-breznica Svete Trojice u Pljevljima.

Rukopis ce čuva u zbirci Obrazci građanske pismenosti (Okazky občanského pisem,vydal v Praze 1870 ) Pavela Jozefa Šafarika (Šafařík) ( 1795 - 1861) u Narodnoj biblioteci u Pragu , jednoj od 12 najljepših biblioteka sveta. Ukrašen je nježnim tonovima sa tri Božja cveta (egzonim karanfil) koji niču iz keramičke vrste amfore. Tipični cvet visokoplaninske flore vrleti i ćuvika ovog podneblja. "Ovu knjigu pisa Gavrilo Trojičaninь od manastira Troice i postavi cьіenu 50 gercija ( krupan srebrni novac gercega koji se spominje još samo nakoliko puta u dubrovačkom arhivu) a koliko može tєrzіom potєgnuti toliko є srebьra vrstna a toliko є cіena, Otčьctvom že ot Stefana Polіa (Šćepan Polje) єžє єct mіeždopečіe Tarskoє i Pivskoє" je sve što je o sebi zapisao Gavrilo, najznamenitiji srednjovekovni prepisivač cppcko-slovenskix cpkvenix knjiga. Vrhobreznički hronograf čiji obim dostiže više od 330 rukom sitno ispisanih stranica, sa zlatnopicnim ilustracijama Započinje hronografijom, pa se nastavlja rodoslovom, da bi se završio takozvanim starijim i mlađim letopisom datim po vizantijskoj eri od stvaranja sveta .

Gavrilo je bio izuzetna ličnost, ne samo među savremenicima već uopšte među prepisivačima toga doba. Filolozi su odavno studijom njegovih prepisa, čiji obim dostiže nekoliko hiljada listova rukom sitno ispisanih stranica, ustanovili da je ruski uticaj uočljiv u svim Gavrilovim prepisima. U Rusiji je Gavrilo boravio 9 godina, između 1633 i 1642. U Trojičkom skriptorijumu prepisivao je knjige i za potrebe drugih manastira. Izuzetno obrazovana ličnost svoga doba,vrlo samosvestan u Bpxobpezničkom ljetopicu sastavlja zapis u kome samo navodi ime prepicivača - svoje. Određujući cenu rukopisu ne bez ponosa, čak sujete određuje cenu da vredi onoliko srebra koliko je težak.

Vrhobreznički letopis je razgledala i istraživala plejada međunarodnih naučnika, istoričara, putopisaca, i sva slavna imena slavistike. Za Pavela Jozefa Šafarika Vrhobreznički letopis hronograf je ostao najvredniji i najlepši uzor ćirilskog rukopisa.